Oči u oči sa rakom: Kako se suočiti sa najtežom dijagnozom i odgovoriti na pitanje - zašto ja?

Kada se suoče sa dijagnozom raka, mnogi pacijenti imaju osećaj da "ne čuju lekara", da gube kontrolu i da ih preplavljuju strah i neizvesnost. Takve reakcije nisu znak slabosti, već prirodan odgovor organizma - a podrška u tim trenucima može da bude jednako važna kao i sama terapija.

Dijagnoza raka ne pogađa samo telo, već i psihu, porodicu i svakodnevni život. Zašto su šok, strah i anksioznost prirodne reakcije i kako onkološki pacijenti mogu da ih prevaziđu, objašnjava Sandra Bijelac, diplomirani defektolog, specijalista socijalne rehabilitacije, psihoterapeut i psihoonkolog.

U svom svakodnevnom radu, Sandra Bijelac savetuje osobe obolele od malignih bolesti i njihove porodice u svim fazama bolesti i lečenja. Kako sama ističe, psihoonkološka podrška ne leči tumor, ali smanjuje stres, jača poverenje i vraća čoveku osećaj kontrole.

U nastavku, ona deli priče iz prakse koje otkrivaju stvarne izazove kroz koje pacijenti prolaze.

Šta znači psihoonkološka pomoć

Psihoterapija se, kako objašnjava Bijelac, bavi unutrašnjim doživljajem i odnosima koji ne moraju nužno da imaju realnu osnovu, dok je psihoonkologija usmerena na nešto potpuno drugačije - na suočavanje sa stvarnim, često životno ugrožavajućim okolnostima.

- Kod psihoonkologije imamo suočavanje sa realnom opasnošću i realnim problemima. To nisu stvari koje čovek umišlja, već ih doživljava onako kako realnost jeste. U psihoterapiji postoji mogućnost da se prati tempo koji osoba sama postavi, ali u psihoonkologiji tempo diktiraju bolest i lečenje. U takvim situacijama nema mnogo vremena - kaže Bijelac, koja je jedan od učesnika predstojeće HealthLink konferencije.

Zbog toga je fokus psihoonkologije, pre svega, na kriznim stanjima i stabilizaciji intenzivnih emocija.

Šok i "zamagljenost": šta se dešava u mozgu čoveka kada čuje dijagnozu

Jedna od prvih reakcija na dijagnozu često je stanje šoka, u kojem organizam aktivira mehanizme odbrane.

- U tom trenutku nismo u mogućnosti da pratimo informacije. Ulazimo u stanje zamagljenosti i uznemirenosti, kada informacije teško dopiru do mozga. Zato je najvažnije prvo smiriti telo, jer nije problem u mislima, već u fiziološkoj reakciji - ističe Sandra Bijelac.

- Tada je fokus da usmerimo pacijenta na trenutak u kome se nalazi i da validiramo njegove emocije poput straha i uznemirenosti, kao i da ga dovedemo u stanje da može da prati informacije koje su mu date.

Zašto pacijenti ne pamte šta im je lekar rekao

Iskustvo iz prakse pokazuje, dodaje Bijelac, da pacijenti često ne pamte šta im je lekar rekao u trenutku saopštavanja dijagnoze.

- To nije znak nepažnje, već način na koji nas organizam štiti od informacija koje su preteške. Te reakcije mogu da budu različite, ali ono što je univerzalno jeste praznina koja se u tom trenutku oseća. Dok se taj unutrašnji "alarm" ne smiri, dodatne informacije nemaju efekta - ističe ona.

- I to se odnosi na svakog čoveka. To nije znak slabosti, već znak da smo ljudi i da nas mozak i mehanizmi odbrane štite od informacija koje su za nas preteške - napominje Bijelac.

Anksioznost nije slabost, već očekivana reakcija

U psihoonkologiji, naglašava Bjelac, anksioznost i panika nisu nešto što se automatski "leči", već nešto što se prepoznaje i prihvata kao normalna reakcija.

- Čovek se nalazi u situaciji neizvesnosti, ne zna koliko će trajati lečenje niti kakav će biti ishod. Dakle, anksioznost kao situacija u kojoj se budućnost katastrofično percepira je očekivana i prirodna reakcija. Kada je nema, mi kažemo da se osoba zapravo ne suočava sa situacijom - objašnjava ona.

Tehnika "5-4-3-2-1": Momentalno smirivanje panike u čekaonici

U trenucima panike, posebno tokom pregleda ili u čekaonicama, jednostavne tehnike mogu pomoći da se anksioznost ublaži. Jedna od njih je metoda "5-4-3-2-1", koja se koristi za vraćanje fokusa u sadašnji trenutak.

- Kada dođe do naleta anksioznosti ili katastrofičnih misli, važno je da pažnju usmerimo na ono što nas okružuje: pet stvari koje vidimo, četiri koje možemo da dodirnemo, tri koje možemo da čujemo ili pomirišemo, dve koje primećujemo i jednu koju možemo da okusimo. Na taj način mozak se preusmerava sa negativnih scenarija na konkretno iskustvo u sadašnjem trenutku - objašnjava Bijelac.

Ova tehnika pomaže da se prekine "vrtlog" misli i smiri nervni sistem, a njena prednost je u tome što može da se primeni odmah, u bilo kojoj situaciji.

Period čekanja između kontrola teži od same dijagnoze

Jedan od najstresnijih delova procesa nije nužno lečenje, već iščekivanje između kontrola.

- Pacijenti često kažu, a naučna istraživanja to potvrđuju, da je period iščekivanja mnogo stresniji od samog saopštavanja dijagnoze. Zašto? Naš mozak ne podnosi prazninu i pokušava da je popuni - najčešće najgorim mogućim scenarijima - kaže Bjelac.

Zato je ključni zadatak u psihoonkologiji: kombinacija validacije emocija i uvođenja strukture.

- U redu je biti zabrinut, ali nije u redu biti zabrinut 24 sata dnevno. Potrebno je napraviti prostor za brigu, ali i vratiti rutinu i svakodnevne aktivnosti - objašnjava Bijelac.

Rak nije bolest pojedinca, već cele porodice

Važan deo psihoonkološke podrške odnosi se i na porodicu.

- Rak nikada nije bolest samo jednog čoveka, već celog sistema u kome se taj čovek nalazi, a pogotovo porodice. To ne znači da treba da se bave 24 sata bolešću koja se nalazi u kući, ali je vrlo važno da članovi porodice prepoznaju svoje emocije, da mogu da ih iskanališu i da mogu da ih izgovore - kaže Bjelac.

Neizražene emocije, upozorava, ne nestaju – već se ispoljavaju kroz nesanicu, razdražljivost ili preteranu brigu, koja može dodatno da optereti pacijenta.

- Važno je da članovi porodice prepoznaju i izraze svoja osećanja, kako bi mogli da budu prava, zdrava podrška - dodaje ona.

"Zašto ja?" - pitanje bez odgovora

Jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju jeste "zašto ja".

- To pitanje proizlazi iz potrebe za logikom. Kada je nema, često dolazi do samookrivljavanja, u smislu: "Da nisam pušio, ne bih dobio rak pluća", ili "da sam rodila decu ranije, ne bih dobila rak dojke". Okrivljavanje sebe je autodestruktivna emocija koja ničemu ne služi. Naprotiv, oduzima snagu onome koji treba da se bori - ističe Bijelac.

Cilj psihoonkološke podrške je da se fokus sa neodgovorivih pitanja prebaci na ono što je moguće kontrolisati – sadašnji trenutak.

- Dakle, kada se pacijent suoči sa realnošću onakvom kakva jeste, postaje jasno da na neka pitanja nema odgovora i da ne postoji uvek racionalno objašnjenje. Energija koja bi bila utrošena na traženje odgovora na neobjašnjivo usmerava se ka onome što može da se kontroliše, umesto ka prošlosti koja ne može da se promeni - precizira Bijelac.

Razgovor o najtežim temama

Psihoonkolog često postaje osoba sa kojom pacijenti, naročito oni koji se nalaze u terminalnim fazama bolesti, mogu da razgovaraju o temama koje su drugima preteške.

- To su pitanja smrti, smisla života, opraštanja, postojanja Boga itd. Važno je da pacijent ima pored sebe nekoga ko može da izdrži takve razgovore. Često to ne mogu da budu članovi porodice jer su preplavljeni emocijama i onda ostaje psiho-onkolog kao neko ko može da podnese otvaranje pitanja koje su jako teška - kaže ona.

U takvim trenucima, naglašava, fokus se vraća na sadašnjost i kvalitet života u datom trenutku. Takav pristup pomaže da se izbegne upadanje u pesimizam i depresivna razmišljanja o budućnosti, koja još nije došla.

- Sa pacijentima o ovim temama razgovaram vrlo otvoreno i jasno, nastojeći da im približim ključnu ideju – da je jedino nad čim zaista imaju kontrolu sadašnji trenutak. Prognoze, kakve god bile, ostaju samo procene, deo realnosti koji ne može u potpunosti da se kontroliše - prenosi Bijelac.

Kada se lečenje završi - počinje nova borba

Završetak lečenja ne znači kraj psiholoških izazova. Dok traje terapija, postoji jasna struktura i rutina – zna se kada su pregledi, terapije, kontrole. Završetkom lečenja ta struktura nestaje i pacijenti se često osećaju kao "bez tla pod nogama".

- Tada pacijent ostaje bez sistema na koji je navikao. Nestaje rutina, a ostaje strah od povratka bolesti. Potrebno je ponovo uspostaviti kontrolu nad životom i redefinisati identitet - objašnjava Bijelac.

U takvim okolnostima podrška postaje ključna. Razgovor pomaže da se obradi novo životno iskustvo i da se postepeno uspostavi ravnoteža u promenjenoj realnosti. Upravo zato je, kako objašnjava, najvažniji deo rada sa pacijentima – slušanje.

Zašto je psihoonkološka podrška neophodna

Psihoonkološka podrška bi trebalo bi da bude sastavni deo onkološkog lečenja, iako kod nas, nažalost, to još nije standard.

- Ljudi koji imaju adekvatnu podršku lakše prolaze kroz lečenje, bolje podnose bol i imaju više poverenja u lekare i sistem - kaže Bijelac.

Ona naglašava da psihoonkološka podrška ne leči tumor, ali pomaže organizmu da se lakše nosi sa lečenjem smanjujući stres.

Mentalno zdravlje nije luksuz

Na kraju, Bjelac ističe da je važno promeniti odnos prema mentalnom zdravlju.

- Ne možemo da se bavimo samo telom. Onkološko lečenje nosi brojne gubitke i promene, i čoveku je potrebna pomoć da se ponovo integriše u život – kaže ona.

Dodaje da je traženje psihološke pomoći jednako važno kao i odlazak kod lekara zbog fizičkog problema.

- Bez mentalnog zdravlja nema ni telesnog zdravlja. Dok god ih razdvajamo, bićemo u problemu - zaključuje Sandra Bjelac.

Sinergija tela, uma i duha: Velika HealthLink konferencija

Ovo je tema, između ostalih, o kojoj će više reči biti na predstojećoj HealthLink konferenciji "Sinergija za zdravlje", koja će biti održana 17. aprila u hotelu "Tamiš" u Pančevu.

Velika konferencija, u organizaciji HealhLink i Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije, spaja savremenu medicinu i prirodne pristupe podrške onkološkim pacijentima. Na jednom mestu okupiće se lekari, terapeuti, nutricionisti, psiholozi i ljudi koji veruju da se put ka ozdravljenju gradi zajedno, kroz sinergiju tela, uma i duha.

Kroz predavanja, panele i interaktivne sesije, učesnici će saznati kako se nauka, praksa i iskustvo povezuju u celovit pristup zdravlju, a svi koji dođu otkriće nove puteve podrške u lečenju i oporavku.

Sve detaljne informacije o konferenciji, čiji je Blic Zdravlje generalni medijski pokrovitelj, nalaze se na veb stranici Healthlink Conference – Healthlink Conference.