Poverenje između pacijenta i lekara se gradi od samog početku i pacijentu uvek treba reći istinu, ističe primarijus doktor sci. med. Snežana Šušnjar, onkolog, sa decenijskim iskustvom u savremenoj terapiji raka dojke i suportivnoj onkološkoj nezi, koja dodaje da, kada se to poverenje jednom poljulja, teško je da se povrati.

Doktorka Šušnjar, inače, internistički onkolog, od pre tri meseca je u penziji, nakon više od 36 godina neprekidnog rada na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Svoj radni vek posvetila je lečenju karcinoma dojke.

Bez obzira na to, ona nastavlja sa aktivnostima, odnosno edukacijom, koje imaju za cilj da i pacijenti i njihove porodice bolje razumeju maligne bolesti.

To i jeste razlog što je učesnik na HealthLink konferenciji, koja se u aprilu održava u Pančevu, a koja će u istoj sali okupiti i struku i pacijente.

- Zašto je važno da pacijenti budu zajedno sa lekarima i sa zdravstvenim radnicima? Da se čuje njihov glas. Mi moramo da vidimo koje su njihove potrebe, da prepoznamo, da se čujemo... - kaže, između ostalog, dr Snežana Šušnjar koja pozdravlja organizatore HealthLink konferencije za ovakav pristup.

Svaki pacijent je priča za sebe

Tokom više od 30 godina rada, doktorka Šušnjar se susrela sa mnogo pacijenata i samim ti kod njih videla mnogo toga što se ne može pročitati u udžbeniku. Na pitanje šta je ono što im daje volju za životom - kaže "mnogo toga", i da je " svaki pacijent priča za sebe":

- To je jedinstveno i neponovljivo. Svako ko se suočava sa dijagnozom maligne bolesti, različito se nosi sa tim. Mi, zdravstveni radnici, a tu mislim i na lekare, medicinske sestre i na psihologe, tu smo da podržimo pacijenta u onim fazama njihovog lečenja koje su najizazovnije. To je suočavanja sa malignom bolešću, sa lečenjem, fazama kada je lečenje završeno, ali postoji rizik da se vrati.

Kako pacijenti da kanališu strah

Strah je normalna reakcija svakog čoveka koji se suočava sa dijagnozom maligniteta, kaže dr Šušnjar.

- Međutim, neki ljudi pate od panike, pa se uspaniče, a to može da se smanji indikovanom primenom lekova. To omogućava da oni sakupe svoju snagu da se lakše suoče sa problemom, i da racionalno donesu neke odluke. Postoje, stručnjaci - psiholozi, koji su znaju kako suštinski da pomognu pacijentu da se suoči sa svojim strahovima.

- Što se tiče nas lekara, naša uloga je u tome da pacijentu pružimo podršku, da razgovaramo o njihovoj bolesti, o lečenju i da oni znaju, kad god imaju neki problem u toku lečenja i posle toga, da imaju kome da se obrate. Mislim da to smanjuje aksioznost - smatra prim. dr Šušnjar.

Poverenje između pacijenta i lekara

Kada se poljulja poverenje između pacijenta i lekara, pitanje je da li može da se ponovo izgradi. HealthtLink konferencija teži da izgradi most poverenja između ove dve grupe.

S tim u vezi, doktorka Šušnjar ističe da se poverenje između lekara i pacijenata gradi od samog početla.

- Ako je to poverenje, u nekom trenutku poljuljano, ja nisam sigurna da li to može ponovo da se povrati. Ako hoćemo da izgradimo poverenje, jako je važno da ne lažete pacijenta. Znači, pacijentu treba reći istinu - kakva je bolest u pitanju, koja je prognoza, kakvo je lečenje, koji su ciljevi toga lečenja, naravno vodeći računa o tome šta pacijent može da primi.

- To je jedan empatičan odnos prema pacijentu. Postoje načini kako se saopštavaju loše vesti. Ali, suštinski, najgore je za pacijenta da, kad je njemu loše, a mi ne znamo kako da iskomuniciramo, da kažemo "ništa ti ne brini, sve će biti u redu", a on veoma brine, vidi da ništa nije u redu - napominje prim. dr Šušnjar.

Koliko se promenio profil pacijenata obolelih od malignih bolesti

Doktorka Šušnjar navodi da je u poslednjih nekoliko decenija ili makar dve povećan broj incidencija nekih malignih bolesti među osobama koje su mlađe od 50 godina.

- To se odnosi na karcinom dojke, na karcinom digestivnog sistema, pre svega, karcinoma debelog creva, karcinoma prostate. Ono što smo mi primetili jeste da postoji jedna posebna oblast koja se sada istražuje a to je oblast koja se na engleskom zove "Early Onset", odnosno rano rana pojava nekih karcinoma. Ovde govorimo o solidnim tumorima, ne o hematološkim bolestima kao što je leukemija - kaže prim. dr Snežana Šušnjar.

Osim rane pojave ovih slidnih tumora, prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko decenija, promenila su se i saznanja stručnjaka.

- O tome kako se tumor ponaša, šta je to što podstiče njegov rast, samim tim, otkrili smo signalne puteve, otkrili smo da tumori koji se nastavljaju u jednom organu se razlikuju po svojoj biologiji, i samim tim su sintetisani lekovi, ali ne samo lekovi, nego čitavi pristup u onkološkom lečenju, doveli do poboljšanja ishoda lečenja i onih pacijenata koji boluju od malignih bolest, koji su izrazito agresivni i koji imaju veoma lošu prognozu.

- Ovde bih pomenula i skrininge. Kod onih pacijenata, i kod onih žena, koje idu redovno na skrining mamografiju, ti pregledi omogućavaju da se kod onih pacijenata koji su predi sponirani da im se tumor pojavi, da se on dijagnostikuje u najranijem stadijumu bolesti kada su šanse za lečenje najveće - pojašnjava prim. dr Snežana Šušnjar.

Uloga nutricionizma u onkološkom lečenju

Doktorka Šušnjar kaže da je klasična medicina odavno otvorila vrata nutricionizmu u onkološkom lečenju, uz objašnjenje da je nutricija nauka koja se izučava na medicinskim fakultetima svuda u svetu.

- Nutricionisti bi trebali da budu članovi tima a, na kraju, svaka bolnica ima svog nutricionistu koji određuje kakva ishrana treba da bude. Mi imamo vodič za nutriciju. Tačno znamo kako se procenjuje nutritivi status, kom pacijentu šta treba... Postoji medicinska hrana koja je namenjena pacijentima kojima je potrebna nutritivna podrška. Neko ima problem sa jetrom, neko sa bubrezima, neko ima užasnu inflamaciju zbog tumora, i svako od njih dobija posebnu ishranu.

- Na sajtu Instituta za onkologiju i radiologije Srbije postoji brošura koja je namenjena pacijentima, a koja govori o ishrani, o istinama i zabludama. Što se tiče nas kao struke, mi imamo veliko Evropsko društvo medikalnih onkologa gde se štampuju brošure, između ostalih, i brošura koja posvećena ishrani i kanceru. Ona je prvi put štampana 2011. godine a ažurirana je poslednji put 2023. U njoj ima praktično sve što treba da bi se prišlo ovim pacijentima - kaže dr Šušnjar.

Dodaje i da je nagon za životom najveći nagon svakog živog stvora, tako i čoveka, ali da sama dužina života nije dovoljna.

- Ono što smo naučili od samih pacijenata, i ono što i mi sami percipiramo, to je da sama dužina života nije dovoljna. Već da taj život ima smisao, treba da bude ispunjen, kvalitetan - napominje prim. dr Snežana Šušnjar.

HealthLink konferencija "Sinergija za zdravlje"

Velika HealthLink konferencija "Sinergija za zdravlje" biće održana 17. aprila 2026. godine u hotelu "Tamiš" u Pančevu, a ovaj skup okupiće lekare, terapeute, nutricioniste, psihologe i ljude koji veruju da se put ka ozdravljenju gradi zajedno, kroz sinergiju tela, uma i duha.

HealthLink konferencija "Sinergija za zdravlje", u organizaciji HealhLink i Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije, spaja savremenu medicinu i prirodne pristupe podrške onkološkim pacijentima.

S tim u vezi, okupiće lekare, terapeute i ljude koji veruju da se zdravlje ne leči samo lekovima već i pažnjom, ishranom, podrškom i razumevanjem.

Kroz predavanja, panele i interaktivne sesije, učesnici će saznati kako se nauka, praksa i iskustvo povezuju u celovit pristup zdravlju, a svi koji dođu otkriće nove puteve podrške u lečenju i oporavku.

Konferencija je namenjena svima koji su prošli kroz dijagnozu, strah i neizvesnost, za članove porodice koji žele da pomognu na pravi način, za zdravstvene radnike i sve koji žele da razumeju kako telo, ishrana, emocije i okruženje zajedno utiču na oporavak.

- Konferencija je namenjena za svakoga ko traži snagu da krene napred. Jer niko ne bi trebalo da prolazi kroz bolest sam. Postoje ljudi, znanje i iskustva koja mogu da olakšaju put kroz lečenje i oporavak. Zajedno gradimo most između znanja i podrške, između medicine i čoveka - rekao je za "Blic zdravlje" Nenad Ratkov, programski koordinator HealthLink konferencije.

Kako se prijaviti za konferenciju

Prijave za HealthLink konferenciju traju do 12. aprila 2026. godine.

Postoje dve forme učešća:

• on-site učešće - namenjeno onima koji žele celodnevno iskustvo i direktan kontakt,
• online format - otvoren za širu zajednicu iz zemlje, regiona i dijaspore.

Ulaz na konferenciju se naplaćuje a za grupne dolaske obezbeđeni su dodatni popusti.

Za bilo kakva pitanja možete se obratiti na mejl: info@healthlinkconference.com ili pozvati +381 69 2008250.

Sve detaljne informacije o konferenciji mogu se naći na veb stranici Healthlink Conference – Healthlink Conference.