Pacijentu uvek treba reći istinu: Lečenje nije samo terapija, već odnos, istina i poverenje, poručuje onkolog Snežana Šušnjar

Poverenje između pacijenta i lekara se gradi od samog početku i pacijentu uvek treba reći istinu, ističe primarijus doktor sci. med. Snežana Šušnjar, onkolog, sa decenijskim iskustvom u savremenoj terapiji raka dojke i suportivnoj onkološkoj nezi, koja dodaje da, kada se to poverenje jednom poljulja, teško je da se povrati.

Doktorka Šušnjar, inače, internistički onkolog, od pre tri meseca je u penziji, nakon više od 36 godina neprekidnog rada na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Svoj radni vek posvetila je lečenju karcinoma dojke.

Bez obzira na to, ona nastavlja sa aktivnostima, odnosno edukacijom, koje imaju za cilj da i pacijenti i njihove porodice bolje razumeju maligne bolesti.

- Zašto je važno da pacijenti budu zajedno sa lekarima i sa zdravstvenim radnicima? Da se čuje njihov glas. Mi moramo da vidimo koje su njihove potrebe, da prepoznamo, da se čujemo... - kaže, između ostalog, dr Snežana Šušnjar.

Svaki pacijent je priča za sebe

Tokom više od 30 godina rada, doktorka Šušnjar se susrela sa mnogo pacijenata i samim ti kod njih videla mnogo toga što se ne može pročitati u udžbeniku. Na pitanje šta je ono što im daje volju za životom - kaže "mnogo toga", i da je " svaki pacijent priča za sebe":

- To je jedinstveno i neponovljivo. Svako ko se suočava sa dijagnozom maligne bolesti, različito se nosi sa tim. Mi, zdravstveni radnici, a tu mislim i na lekare, medicinske sestre i na psihologe, tu smo da podržimo pacijenta u onim fazama njihovog lečenja koje su najizazovnije. To je suočavanja sa malignom bolešću, sa lečenjem, fazama kada je lečenje završeno, ali postoji rizik da se vrati.

Kako pacijenti da kanališu strah

Strah je normalna reakcija svakog čoveka koji se suočava sa dijagnozom maligniteta, kaže dr Šušnjar.

- Međutim, neki ljudi pate od panike, pa se uspaniče, a to može da se smanji indikovanom primenom lekova. To omogućava da oni sakupe svoju snagu da se lakše suoče sa problemom, i da racionalno donesu neke odluke. Postoje, stručnjaci - psiholozi, koji su znaju kako suštinski da pomognu pacijentu da se suoči sa svojim strahovima.

- Što se tiče nas lekara, naša uloga je u tome da pacijentu pružimo podršku, da razgovaramo o njihovoj bolesti, o lečenju i da oni znaju, kad god imaju neki problem u toku lečenja i posle toga, da imaju kome da se obrate. Mislim da to smanjuje aksioznost - smatra prim. dr Šušnjar.

Poverenje između pacijenta i lekara

Kada se poljulja poverenje između pacijenta i lekara, pitanje je da li može da se ponovo izgradi.

S tim u vezi, doktorka Šušnjar ističe da se poverenje između lekara i pacijenata gradi od samog početla.

- Ako je to poverenje, u nekom trenutku poljuljano, ja nisam sigurna da li to može ponovo da se povrati. Ako hoćemo da izgradimo poverenje, jako je važno da ne lažete pacijenta. Znači, pacijentu treba reći istinu - kakva je bolest u pitanju, koja je prognoza, kakvo je lečenje, koji su ciljevi toga lečenja, naravno vodeći računa o tome šta pacijent može da primi.

- To je jedan empatičan odnos prema pacijentu. Postoje načini kako se saopštavaju loše vesti. Ali, suštinski, najgore je za pacijenta da, kad je njemu loše, a mi ne znamo kako da iskomuniciramo, da kažemo "ništa ti ne brini, sve će biti u redu", a on veoma brine, vidi da ništa nije u redu - napominje prim. dr Šušnjar.

Koliko se promenio profil pacijenata obolelih od malignih bolesti

Doktorka Šušnjar navodi da je u poslednjih nekoliko decenija ili makar dve povećan broj incidencija nekih malignih bolesti među osobama koje su mlađe od 50 godina.

- To se odnosi na karcinom dojke, na karcinom digestivnog sistema, pre svega, karcinoma debelog creva, karcinoma prostate. Ono što smo mi primetili jeste da postoji jedna posebna oblast koja se sada istražuje a to je oblast koja se na engleskom zove "Early Onset", odnosno rano rana pojava nekih karcinoma. Ovde govorimo o solidnim tumorima, ne o hematološkim bolestima kao što je leukemija - kaže prim. dr Snežana Šušnjar.

Osim rane pojave ovih solidnih tumora, prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko decenija, promenila su se i saznanja stručnjaka.

- O tome kako se tumor ponaša, šta je to što podstiče njegov rast, samim tim, otkrili smo signalne puteve, otkrili smo da tumori koji se nastavljaju u jednom organu se razlikuju po svojoj biologiji, i samim tim su sintetisani lekovi, ali ne samo lekovi, nego čitavi pristup u onkološkom lečenju, doveli do poboljšanja ishoda lečenja i onih pacijenata koji boluju od malignih bolest, koji su izrazito agresivni i koji imaju veoma lošu prognozu.

- Ovde bih pomenula i skrininge. Kod onih pacijenata, i kod onih žena, koje idu redovno na skrining mamografiju, ti pregledi omogućavaju da se kod onih pacijenata koji su predisponirani da im se tumor pojavi, da se on dijagnostikuje u najranijem stadijumu bolesti kada su šanse za lečenje najveće - pojašnjava prim. dr Snežana Šušnjar.

Uloga nutricionizma u onkološkom lečenju

Doktorka Šušnjar kaže da je klasična medicina odavno otvorila vrata nutricionizmu u onkološkom lečenju, uz objašnjenje da je nutricija nauka koja se izučava na medicinskim fakultetima svuda u svetu.

- Nutricionisti bi trebali da budu članovi tima a, na kraju, svaka bolnica ima svog nutricionistu koji određuje kakva ishrana treba da bude. Mi imamo vodič za nutriciju. Tačno znamo kako se procenjuje nutritivi status, kom pacijentu šta treba... Postoji medicinska hrana koja je namenjena pacijentima kojima je potrebna nutritivna podrška. Neko ima problem sa jetrom, neko sa bubrezima, neko ima užasnu inflamaciju zbog tumora, i svako od njih dobija posebnu ishranu.

- Na sajtu Instituta za onkologiju i radiologije Srbije postoji brošura koja je namenjena pacijentima, a koja govori o ishrani, o istinama i zabludama. Što se tiče nas kao struke, mi imamo veliko Evropsko društvo medikalnih onkologa gde se štampuju brošure, između ostalih, i brošura koja posvećena ishrani i kanceru. Ona je prvi put štampana 2011. godine a ažurirana je poslednji put 2023. U njoj ima praktično sve što treba da bi se prišlo ovim pacijentima - kaže dr Šušnjar.

Dodaje i da je nagon za životom najveći nagon svakog živog stvora, tako i čoveka, ali da sama dužina života nije dovoljna.

- Ono što smo naučili od samih pacijenata, i ono što i mi sami percipiramo, to je da sama dužina života nije dovoljna. Već da taj život ima smisao, treba da bude ispunjen, kvalitetan - napominje prim. dr Snežana Šušnjar.