Zlostavljanje u detinjstvu okidač za rak u odraslom dobu: Kako trauma ulazi u ćelije

Traume preživljene u najranijem dobu nisu samo emocionalni teret, već prema najnovijim naučnim dokazima, udvostručuju rizik od dobijanja raka decenijama kasnije.

Najnovije istraživanje otkriva da su odrasli koji su zlostavljani kao deca, posebno oni koji su preživeli seksualno zlostavljanje, imaju znatno veću verovatnoću da kasnije u životu razviju rak.

Iako studija ne može direktno da dokaže uzrok i posledicu, ona doprinosi sve većem broju dokaza da teška trauma iz detinjstva oblikuje fizičko zdravlje tokom celog životnog veka.

Šokantna statistika: Od nasilja u porodici do dijagnoze raka

U studiji koja je objavljena juče, 22. aprila u časopisu "PLOS One", kanadski istraživači su analizirali podatke 2.636 osoba starijih od 65 godina.

Tokom istraživanja, naučnici su analizirali različite vrste trauma u detinjstvu: fizičko zlostavljanje, izloženost nasilju među roditeljima i seksualno zlostavljanje. Rezultati su pokazali jasnu gradaciju rizika:

• 21 odsto svih ispitanika prijavilo je dijagnozu raka.
• 27 odsto onih koji su prisustvovali roditeljskom nasilju imalo je rak.
• 28 odsto onih koji su bili žrtve fizičkog zlostavljanja suočilo se sa bolešću.
• 35,5 odsto žrtava teškog seksualnog nasilja (uz prisilu i pretnje) dobilo je dijagnozu raka.

Najjača veza zabeležena je, dakle, kod žrtava seksualnog zlostavljanja koje je uključivalo pretnju, silu ili fizičku povredu – ova grupa imala je skoro dvostruko veću verovatnoću da se suoči sa malignim bolestima u kasnijem dobu.

Poroci nisu glavno objašnjenje

Istraživači su prvobitno pretpostavili da povećan rizik od raka može da se objasni životnim navikama, poput pušenja ili konzumiranja alkohola, što su česti mehanizmi suočavanja sa traumom. Međutim, studija je pokazala iznenađujuće rezultate.

- Znamo da ljudi koji su doživeli zlostavljanje u detinjstvu imaju veću verovatnoću da ranije napuste školu, imaju niža primanja u odraslom dobu, puše i bore se sa alkoholom ili drogama - kaže glavna autorka studije dr Esma Fuler-Tomson, profesorka na Univerzitetu u Torontu.

Ipak, ona ističe ključni uvid:

- Kada smo u našim analizama uzeli u obzir sve ove faktore, oni nisu objasnili povezanost. Veza između seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i raka izgledala je veoma slično pre i posle prilagođavanja faktora. To sugeriše da ponašanje u odraslom dobu nije glavno objašnjenje za ono što vidimo - ističe prof. dr Fuler-Tomson.

Biološko ugrađivanje: Kako trauma ulazi u ćelije

Budući da je reč o opservacionoj studiji, ona ne može direktno da dokaže da seksualno zlostavljanje u detinjstvu izaziva rak. Međutim, naučnici veruju da se odgovor krije u fenomenu zvanom "biološko ugrađivanje".

Prema rečima naučnika, ponovljeno izlaganje nedaćama u detinjstvu, poznato kao toksični stres, drži organizam u stanju stalne visoke pripravnosti.

- Ovo stalno stanje toksičnog stresa može da ugrozi razvoj dečjeg mozga. Pošto je njihov mozak fokusiran na suočavanje sa stresom, to ometa druge razvojne prekretnice - socijalno, emocionalno i kognitivno učenje i fiziološke reakcije - kaže za "Everyday health" dr Kejti Ports, glavni istraživač u Američkom institutu za istraživanje (AIR) i nacionalno priznati stručnjak za prevenciju nasilja.

To dalje može da utiče na ekspresiju gena, funkciju mozga i imunološku funkciju, kao i na ponašanje ili strategije suočavanja koje neko usvaja da bi se nosio sa toksičnim stresom.

- Ova promena u putevima koji povezuju traumu iz detinjstva i rak može da bude posledica fenomena koji se naziva biološko ugrađivanje. Odrasli koji su zlostavljani kao deca često imaju veći nivo hronične upale godinama kasnije. Dugoročne promene u hormonima stresa, imunološkoj funkciji i inflamatornim odgovorima mogle bi da objasne zašto je teška trauma povezana sa lošijim zdravljem decenijama kasnije - objašnjava prof. dr Fuler-Tomson.

Više od raka: Trauma napada ceo organizam

Nova studija se nadovezuje na prethodna istraživanja koja su seksualno zlostavljanje u detinjstvu povezala sa čitavim nizom oboljenja. Prema rečima prof. dr Fuler-Tomson, osobe koje su doživele seksualno zlostavljanje u detinjstvu češće razvijaju:

• srčana oboljenja i moždani udar,
• dijabetes,
• artritis,
• astmu i hronično opstruktivnu bolest pluća (HOBP),
• depresiju,
• invaliditet.

- Ovi obrasci se pojavljuju previše dosledno da bi se ignorisali - naglašava prof. dr Fuler-Tomson.

Rizik nije sudbina: Važnost nege zasnovane na traumi

Iako su nalazi alarmantni, stručnjaci naglašavaju da trauma ne znači neminovnu bolest.

- Poruka nije da trauma iz detinjstva osuđuje nekoga na rak. Većina žrtava zlostavljanja u detinjstvu ne dobija rak. Ovo istraživanje se odnosi na rizik, a ne na sudbinu - poručuje prof. dr Fuler-Tomson.

Stručnjaci podsećaju da iskustva iz detinjstva, bilo ona pozitivna ili negativna, postavljaju temelje za kompletno zdravlje i blagostanje u budućnosti.

- Ova studija je deo važne i rastuće baze dokaza koja tvrdi da je ono što se dešava u našem detinjstvu važno. Ako nam je stalo do zdravlja u odraslom dobu, moramo da se brinemo i o detinjstvu. Sprečavanje trauma iz detinjstva, poput seksualnog zlostavljanja dece, i promocija pozitivnih iskustava je odgovornost svih - ističe dr Ports.

Ključni zaključak za zdravstveni sistem je uvođenje nege zasnovane na traumi. Kada lekari razumeju da prošlost pacijenta može da oblikuje njegov odnos prema skriningu i lečenju, medicinska nega postaje efikasnija.

- Ono što nalazi sugerišu jeste da istorija traume može biti još jedan važan deo dugoročne zdravstvene istorije osobe. To je jedan od razloga zašto je nega zasnovana na traumi važna u prevenciji i lečenju raka - zaključuje prof. dr Fuler-Tomson.

Kako prepoznati rane znakove emocionalnog zlostavljanja i zaštiti sebe