B12 i folat su ključni za proizvodnju zdravih crvenih krvnih zrnaca i pravilnu deobu ćelija, a njihov deficit može izazvati umor i iscrpljenost
Analiza krvi je najbolji način da se utvrdi nedostatak ovih vitamina, posebno kod upornog i neobjašnjenog umora
Iscrpljenost se često pripisuje zauzetom rasporedu ili stresu, ali u nekim slučajevima to je znak da nešto nije u redu, a najnovije istraživanje, otkrilo je da su niski nivoi dva vitamina - B12 i folata, povezani su sa većim rizikom od hroničnog umora.
Studija je obuhvatila 602 zdrave odrasle osobe koje su odgovarale na pitanja o svom nivou umora i motivacije. Istraživači su učesnicima merili i nivoe folata, vitamina B12 i homocisteina u krvi, supstance koja ima tendenciju da raste kada su folati i vitamin B12 niski.
Istraživanje objavljeno u martu u časopisu "Nutrients" potvrdilo je da su učesnici sa višim nivoom homocisteina obično imali niže nivoe folata i vitamina B12.
Otkrili su i da su muškarci sa višim nivoom homocisteina češće prijavljivali umor, dok su žene češće govorile da se osećaju manje motivisano kada su im nivoi bili poremećeni.
Prema rečima dijetetičara, ovu povezanost vredi istražiti ukoliko postoji borba sa umorom.
Zašto su niski nivoi B12 i folata povezani sa umorom
Vitamin B12 i folat (B9) su vitamini rastvorljivi u vodi iz kompleksa B vitamina. Vitamin B12 podržava funkciju centralnog nervnog sistema i potreban je za zdravu funkciju crvenih krvnih zrnaca, dok je folat potreban za pravilnu deobu ćelija.
- B12 i folat pomažu telu da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca, koja prenose kiseonik. Kada su nivoi niski, telo možda neće efikasno da isporučuje kiseonik, zbog čega se oseća umor, slabost ili iscrpljenost - objašnjava Keri Gans, magistar nauka i registrovani dijetetičar.
Oba ova vitamina igraju zaista veliku ulogu u tome kako telo pretvara hranu u gorivo.
- Ako taj proces nije efikasan zato što neko ne dobija dovoljno hranljivih materija koje su mu potrebne, to definitivno može dovesti do umora - kaže Džesika Kording, magistar nauka i registrovani dijetetičar.
Kako znati da li nedostaju ovi vitamini
- Osećaj umora ne ukazuje nužno na nedostatak B12 ili folata. Umor može biti uzrokovan mnoštvom faktora, od kojih nisu svi biološki, ali ako dostigne određeni prag, vredi ga istražiti. Ako je umor uporan, neobjašnjiv, ometa svakodnevni život ili se ne poboljšava uz adekvatan san, ishranu, hidrataciju i upravljanje stresom, vredi se obratiti lekaru - kaže Gans za Prevention.
Kording preporučuje da se posumnja na nedostatak vitamina B12 i folata u slučajevima kada se javlja:
- neuobičajen umor,
- poteškoće sa koncentracijom,
- potištenost
- kada se konzumira hrana koja je siromašna ovim nutrijentima.
Prema njenim rečima, analiza krvi je najbolji način da se to sa sigurnošću utvrdi.
Kako dodati više B12 i folata u ishranu
U slučajevima sumnje ili potvrđenog niskog nivoa vitamina B12 i folata, dijetetičari preporučuju povećan unos hrane koja prirodno sadrži ove hranljive materije.
- B12 se nalazi u ribi, živinskom mesu, mesu, jajima, mlečnim proizvodima i obogaćenoj hrani, dok se folat nalazi u lisnatom zelenom povrću, pasulju, sočivu, špargli, citrusnom voću, avokadu i obogaćenim žitaricam - kaže Gans.
Kording se slaže da čovek prvo treba da se fokusira na svoju ishranu.
- Pogledajte šta jedete. Ako ove vitamine ne dobijate iz redovnih izvora hrane, razmislite o njihovom dodavanju - kaže ona.
U slučajevima izraženog umora i laboratorijski potvrđenog deficita ovih nutrijenata, Kording preporučuje uvođenje suplemenata, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.
Podseća da je potrebno pitati o tačnoj dozi svakog suplementa, kao i uputiti ga o svim lekovima koji se trenutno koriste.
- Određeni lekovi mogu iscrpiti nivoe nekih hranljivih materija. Na primer, ako redovno uzimate lekove protiv kiselina (antacide), to može ometati apsorpciju B12. U tom slučaju, možda unosite dovoljno B12, ali i dalje nemate optimalne nivoe - objašnjava Kording.
Na kraju krajeva, kod problema sa hroničnim umorom važno je preduzeti konkretne korake i potražiti uzrok, umesto čekanja da simptomi prođu sami od sebe.
- Ako se ne osećate dobro, razgovarajte sa svojim lekarom i uradite analizu krvi. Ovo je češće nego što mislite - kaže Kording.