Ova DNK vakcina ciljano deluje protiv cele porodice sarbekovirusa, uključujući i one koji izazivaju SARS i COVID, uz mogućnost zaštite od još nepoznatih virusa
Vakcina se pokazala stabilnijom, lakšom za skladištenje i primenu, i može se davati bez igle
Prva vakcina napravljena pomoću veštačke inteligencije testirana je i na ljudima, a stručnjaci kažu da su istraživači koji su je razvili blizu cilja da se pomoću nje suprotstave novim sojevima virusa i budućim pandemijama.
Vakcinu su razvili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, a ključnu komponentu vakcine u potpunosti je dizajnirala veštačka inteligencija i sada je prvi put testirana na ljudima.
Nil Mabot, šef Katedre za imunopatologiju na Univerzitetu u Edinburgu objašnjava da je reč o jedinstvenoj vakcini koja deluje ne samo protiv svih poznatih varijanti ljudskog koronavirusa, već i protiv srodnih virusa slepih miševa koji bi mogli da pređu sa životinja na ljude i izazovu buduće pandemije.
- Tradicionalne vakcine treniraju naš imuni sistem da prepozna jedan specifičan virus. Problem je što virusi mutiraju. Kada se dovoljno promene, vakcina prestaje da deluje, zbog čega nam je potrebna nova vakcina protiv gripa svake godine i zbog čega se vakcine protiv COVID-19 više puta ažuriraju od 2021. godine. Veštačka inteligencija nudi način da se ovo zaobiđe - objašnjava Nil Mabot.
Vakcina deluje protiv cele porodice a ne samo određenog soja
Analizirajući genetske podatke hiljada srodnih virusa, može se identifikovati deo koji ostaje isti kod različitih sojeva i koji se verovatno neće menjati tokom vremena. Ciljajući te stabilne karakteristike dobija se vakcina koja bi trebalo da deluje protiv cele porodice, a ne samo protiv određenog soja.
- Upravo to je uradio tim iz Kembridža. Koristili su veštačku inteligenciju za skeniranje virusa iz porodice sarbekovirusa, koja uključuje viruse koji izazivaju i SARS i COVID, kao i niz životinjskih koronavirusa, tražeći zajedničke karakteristike koje je evolucija uglavnom ostavila netaknute. Te karakteristike su postale osnova vakcine - kaže Nil Mabot.
DNK vakcina
Iako su mnogi ljudi upoznati sa injekcijama mRNK koje su korišćene tokom pandemije, ova nova vakcina koristi DNK.
- DNK vakcine su generalno stabilnije od iRNK vakcina, što ih čini lakšim za skladištenje i transport. Značajna prednost u zemljama sa nižim prihodima gde je infrastruktura hladnog lanca ograničena. Mogu se primenjivati i bez igala. Vakcina se ubrizgava kroz kožu mlazom tečnosti pod visokim pritiskom, što čini primenu manje bolnom i lakšom za povećanje doze tokom epidemije - navodi Nil Mabot.
Da li bi vakcina mogla da zaštiti od budućih pandemija
Ove praktične prednosti su najvažnije ako sama vakcina može da uradi nešto što nijedna postojeća vakcina ne može - da zaštiti od virusa sa kojima se još nismo susreli.
Vakcine širokog spektra mogle bi da promene način na koji svet reaguje na nove zarazne bolesti.
- Nudeći mnogo širu zaštitu od tradicionalnih vakcina, mogle bi da obezbede brz imunitet protiv novih i novonastalih virusnih pretnji. Ovo bi opremilo službenike javnog zdravlja alatima za zaustavljanje budućih epidemija pre nego što imaju priliku da se pretvore u globalne pandemije.
- Takođe bi mogli da transformišu naš pristup poznatijim bolestima. Grip je glavna meta jer postoji u mnogo različitih sojeva i razvija se tako brzo. Naučnici moraju da predvide koji će sojevi dominirati u svakoj sezoni gripa, a ako pogreše, efikasnost vakcine može da pati. Univerzalna vakcina protiv gripa koja cilja karakteristike koje dele više sojeva mogla bi na kraju okončati godišnju trku u suzbijanju virusa - objašnjava Nil Mabot u tekstu objavljenom u časopisu The Conversation.
Soj ebole zaobilazi postojeće vakcine
Aktuelni virus ebole pokazuje zašto je ovo važno upravo sada.
Nedavnu epidemiju u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi izazvao je soj Bundibugjo, koji zaobilazi postojeće vakcine.
- Dok istraživači žure da stvore novu vakcinu posebno za ovaj soj, lokalne zajednice su i dalje izložene visokom riziku. Vakcina širokog spektra, dizajnirana da pokrije celu porodicu virusa, mogla bi da promeni tu sliku - kaže Nil Mabot.
Šta je pokazala studija na ljudima
Ovo je prvo ispitivanje vakcine dizajnirane veštačkom inteligencijom na ljudima.
Prema rečima Nil Mabot, rezultati su pokazali da je ova DNK vakcina bila u stanju da stimuliše imuni sistem da proizvodi antitela koja mogu da prepoznaju različite vrste sarbekovirusa. Utvrđeno je da je tehnologija bezbedna i dobro podnošljiva.
- Ovo je uzbudljiv napredak jer pokazuje kako veštačka inteligencija ima potencijal da dizajnira vakcine otporne na varijante protiv budućih pandemijskih pretnji. Sistem za isporuku bez igle bi takođe mogao da olakša primenu i distribuciju vakcine širom sveta. Međutim, ima još posla. Iako su rezultati ove studije ohrabrujući, imuni odgovori nakon vakcinacije bili su skromni. Takođe je bilo neizvesno koliko dugo zaštita traje i da li će biti potrebne dodatne doze vakcine - kaže Nil Mabot.
Dodaje da su potrebna veća ispitivanja kako bi se utvrdilo da li vakcina može sprečiti ili smanjiti virusne infekcije u stvarnom svetu.
- Univerzalna vakcina je još uvek udaljena nekoliko godina. I svaka nova vakcina mora proći veća ispitivanja kako bi se dokazalo da je bezbedna, efikasna i da pruža trajnu zaštitu. Ali, ova studija pokazuje da se cilj približava i da nam veštačka inteligencija može pomoći da brže stignemo do njega - ističe Nil Mabot.
