Sto patogena: Bolesti koje mačka može da unese u kuću nakon šetnje po dvorištu

Slobodno kretanje mačaka u dvorištu i po komšiluku tema je najnovije studije koja donosi prilično upozoravajuća otkrića za sve koji dele prostor sa ovim kućnim ljubimcima.

Kućni ljubimci čine važan deo svakodnevice i pružaju dragoceno društvo, ali u određenim okolnostima mogu biti i izvor neželjenih bolesti - bilo da je reč o kućnom ljubimcu koji povremeno izlazi u šetnju ili o uličnim mačkama koje samo prolaze kroz dvorište.

Najnovija naučna saznanja pokazuju da mačke koje često lutaju van kuće predstavljaju ozbiljan rizik po javno zdravlje, jer u ljudsko okruženje unose zoonotske patogene – organizme koji istovremeno mogu da zaraze i životinje i ljude.

Skoro 100 patogena sa mačaka može preći na ljude

U studiji koja je u aprilu objavljena u naučnom časopisu "PLOS", tim ekologa i veterinara analizirao je podatke iz više od 400 različitih naučnih istraživanja. Cilj je bio da se precizno utvrdi kako način života mačke – bez obzira na to da li boravi isključivo u kući, slobodno šeta ili živi kao divlja životinja – utiče na verovatnoću prenošenja zaraznih bolesti.

Tokom ove sveobuhvatne analize, naučnici su kod mačaka identifikovali skoro 100 zoonotskih patogena koji su sposobni da izazovu infekcije kod ljudi, među kojima su najpoznatiji:

• Besnilo – smrtonosna virusna infekcija koja napada centralni nervni sistem.
• Toksoplazmoza – takozvana „mačja bolest“ koju izaziva opasni parazit Toxoplasma gondii.
• Valjkasti crvi – unutrašnji paraziti koji mogu izazvati ozbiljne gastrointestinalne i sistemske probleme kod ljudi.
• Salmonela – bakterijska infekcija koja dovodi do teških trovanja hranom i digestivnih tegoba.

Kućne mačke koje šetaju napolju imaju isti rizik od zaraze kao i divlje

Najveće iznenađenje tokom istraživanja bila je činjenica da mačke u vlasništvu koje imaju potpunu slobodu kretanja dele gotovo identičan zdravstveni rizik sa divljim mačkama.

- Otkrili smo da mačke koje lutaju napolju imaju tri do pet puta veće šanse da nose zoonotski patogen u poređenju sa mačkama koje borave isključivo u zatvorenom prostoru - kaže Ejmi Vilson, glavna autorka studije i vanredna profesorka nauke o zaštiti životne sredine na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi.

Iako vlasničke mačke koje borave na otvorenom u proseku nose manji broj različitih vrsta patogena u poređenju sa divljim mačkama, istraživači naglašavaju da ih inficiraju apsolutno isti, opasni mikroorganizmi.

- Ovaj rizik postaje masovan problem jer kućni ljubimci bez nadzora blisko komuniciraju i sa ljudima, divljim životinjama i drugim domaćim životinjama - navodi Piter Mara, profesor biologije i životne sredine na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, jedan od autora studije.

Globalna statistika je zabrinjavajuća: analiza je pokazala da u svetu oko 60 odsto mačaka u vlasništvu ima slobodan pristup otvorenom prostoru, dok u pojedinim regionima ta stopa prelazi i 90 odsto.

Lov kao neprimetni kanal za prenos virusa i bakterija

Jedan od glavnih razloga za visoku stopu zaražavanja jeste mačji urođeni lovački nagon. Izloženost patogenima raste tokom kontakta sa sitnim plenom, a vlasnici uglavnom nisu svesni razmera ovog problema.

- Istraživanja pokazuju da vlasnici mačaka potcenjuju uspešnost lova svog ljubimca za čak 80 odsto, što znači da većina hvatanja plena i bliskih kontakata sa divljim životinjama ostaje potpuno neprimećena - ističe Skot Vilson, vanredni profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Britanske Kolumbije, takođe jedan od autora studije.

Mačke najčešće love sitne životinje koje su rezervoari zoonotskih bolesti – glodare, ptice i slepe miševe. To su vrste koje bi u regularnim uslovima imale minimalan ili nikakav direktan kontakt sa ljudima.

- Mačke u vlasništvu mogu doneti kući glodare koji su nosioci opasnih virusa, a zabeleženi su i dokumentovani slučajevi u kojima su mačke u domove unele slepe miševe pozitivne na besnilo. Mačka koja se kući vraća sa plenom zapravo otvara direktan put kojim patogeni iz divljine dospevaju u domaćinstva - napominje profesor Piter Mara.

Kontaminacija spoljašnje sredine i opasnost po zajednicu

Rizik od slobodnog kretanja kućnih ljubimaca ne snose samo njihovi vlasnici, već i šira zajednica.

- Mačke koje borave napolju vrše nuždu u baštama, parkovima, igralištima i drugim zajedničkim prostorima, što potencijalno dovodi do visoke stope kontaminacije - navodi za časopis "The Conversation" profesorka Ejmi Vilson.

Studija objavljena 2013. u časopisu "Cell" je procenila da mačke koje borave napolju godišnje odlože više od 60 tona izmeta na 10.000 domaćinstava.

- U zavisnosti od vrste parazita, feces može da sadrži stotine hiljada jaja parazita koja u zemljištu ili vodi opstaju mesecima, pa čak i godinama, što može da zarazi ljude ili druge životinje koje dođu u kontakt sa tim jajima - upozorava profesor Skot Vilson.

Šta vlasnici mačaka mogu da urade

Naučnici naglašavaju da sprečavanje rizika ne podrazumeva uskraćivanje izlaska životinjama, već uvođenje kontrolisanih uslova koji štite i ljubimca i ljude.

- Najjednostavnija intervencija je ujedno najekonomičnija i najhumanija: sprečiti lutanje bez nadzora. To se može postići izgradnjom ograđenih prostora na otvorenom (takozvanih katiosa), šetnjama na povocu ili nadgledanim boravkom u dvorištu - savetuje profesor Mara.

Uz upravljanje izloženošću spoljnim faktorima, redovna veterinarska nega ostaje obavezan stub odbrane. Čišćenje od parazita i vakcinacija protiv besnila neophodni su čak i za mačke koje žive isključivo unutra, mada nijedna vakcina niti antiparazitski tretman ne mogu da pokriju kompletan spektar patogena iz divljine.

Mit o neograničenoj slobodi kućnih ljubimaca

U javnosti se debata o kretanju mačaka često postavlja kao pogrešan izbor između slobodnog lutanja i uskraćivanja prirodnog života. Naučnici ističu da je takav stav obmanjujući i u suprotnosti sa načinom na koji društvo tretira ostale domaće životinje.

- Ne pretpostavljamo da psima treba neograničen pristup javnim putevima, tuđim dvorištima ili lovu na divlje životinje da bi bili srećni. Mačke koje borave u kući ili imaju isključivo nadgledan pristup spoljašnjoj sredini mogu da žive zdravo, bogatije i duže. Izbori koji štite ekosisteme istovremeno štite i životinje i ljude koji ih dele - zaključuju autori studije.