Da li i šta dužina prstiju govori o kardio kondiciji

Ako je domali prst duži od kažiprsta, to znači da je osoba atletski nadarenija, u suprotnom - duži kažiprst označava lošiju kardio kondiciju. Ovo pokazuje novo istraživanje, ali stručnjaci imaju podeljena mišljenja.

Meta-analiza, koja je nedavno objavljena u Američkom časopisu za ljudsku biologiju, sugeriše da osobe čiji su domali prsti duži od kažiprsta – fenomen koji se naziva niži odnos 2D:4D prstiju – može da znači bolju izdržljivost i toleranciju na vežbanje.

Istraživači veruju da je izveštaj do sada najsveobuhvatnija analiza koja povezuje odnos prstiju sa kardio kondicijom i tolerancijom na vežbanje. Prema njihovom mišljenju, odnos prstiju može da bude koristan, jeftin alat za skrining određenih aspekata kardio kondicije, kao što su tolerancija na vežbanje i izdržljivost.

- Naime, osobe sa nižim odnosom prstiju imaju veće šanse da uspeju u sportskim aktivnostima izdržljivosti poput trčanja na duge staze, hodanja, vožnje bicikla ili veslanja, ili u timskim sportovima koji pružaju snažan aerobni izazov - kaže za "Health" autor studije Grant Tomkinson, profesor kretanja i vežbanja i sportske nauke na Univerzitetu Južne Australije.

Šta je studija otkrila o kondiciji i dužini prstiju?

Istraživači su pregledali 22 studije koje su analizirale 5.293 osobe u 12 zemalja. Posebno su istraživali kako su 2D i 4D dužine ljudi povezane sa različitim merama kardiorespiratorne kondicije, uključujući koliko dobro njihova tela koriste kiseonik tokom intenzivnog vežbanja i koliko energično mogu da vežbaju dok se ne umore.

Ljudi sa nižim odnosom 2D:4D, što znači da su im kažiprsti kraći od domalih prstiju, imali su bolju toleranciju na vežbanje i izdržljivost. Nije pronađena veza između odnosa 2D:4D i drugih atletskih aspekata, kao što su aerobni kapacitet i efikasnost.

Može li dužina prstiju da bude prediktor drugih aspekata zdravlja?

Druge studije su povezale odnos prstiju sa različitim osobinama, uključujući povećanu fizičku agresiju i povećanu konkurentnost.

Niži odnos 2D:4D je takođe povezan - iako slabo - sa višestrukim merama sportskih performansi, uključujući veću snagu stiska ruke, veću brzinu sprinta i veću eksplozivnu snagu, kaže dr Majkl Frederikson, fizijatar sportske medicine sa Medicinskog univerziteta u u Stanfordu, u Sjedinjenim Državama.

- Neke studije ukazuju da je efekat izraženiji kod muškaraca i u sportovima koji zahtevaju izdržljivost ili eksplozivnu snagu - navodi dr Frederikson.

Nekoliko studija je otkrilo da ljudi sa nižim odnosom 2D:4D doživljavaju intenzivnije skokove testosterona tokom intenzivnog vežbanja, što im može pomoći da tolerišu nelagodnost. A, vrhunski sportisti generalno imaju tendenciju da imaju niže odnose 2D:4D nego osobe koje se ne bave sportom.

- Međutim, ovo nije univerzalni nalaz u svim sportovima, a veličina efekta je generalno mala - ističe dr Frederikson.

Zašto su prsti povezani sa atletskim sposobnostima?

Prethodna istraživanja sugerišu da je veličina prsta povezana sa nivoom testosterona kojoj je osoba bila izložena još u materici — te da oni koji su izloženi većem nivou testosterona imaju niži odnos 2D:4D.

Pojedini naučnici smatraju da prenatalna izloženost testosteronu može da poboljša to koliko dobro telo koristi kiseonik tokom vežbanja.

- Prenatalna izloženost testosteronu ima dugoročne efekte na rast i razvoj nekoliko telesnih organa - poput srca, pluća, mišića, kostiju - što može pomoći u poboljšanju nivoa kardio kondicije. Zajedno, ovi efekti bi takođe mogli da utiču na to kako endokrini sistem reaguje na izazovne situacije, poput trke - smatra prof. Tomkinson.

Ranija istraživanja sugerišu da prenatalna izloženost testosteronu može da utiče na to koliko je osoba motivisana kada vežba - a što su ljudi motivisaniji, to mogu da postignu bolje rezultate.

Dužina prstiju je, ipak, kontroverzna metrika

Ipak, neki naučnici su skeptični u pogledu uticaja prenatalnog testosterona na dužinu prstiju. Među njima je i dr Džejms Smoliga, profesor na Odeljenju za rehabilitacione nauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tafts u Bostonu, SAD.

Prema njegovom mišljenju, odnos prstiju se menja tokom vremena, pri čemu se odnos prstiju kod odraslih često razlikuje od odnosa merenog nakon rođenja.

- Dakle, nema smisla da možemo koristiti odnos prstiju kod odraslih da bismo stekli uvid u to šta se dešavalo u materici - objašnjava za "Health" dr Džejms Smoliga.

Pored toga, on ističe da identični blizanci mogu da imaju različite odnose prstiju, uprkos tome što su bili izloženi istim uslovima u materici.

- Konačno, zaista ne postoji jasan način da se potvrdi hipoteza da odnos prstiju – čak i nakon rođenja – zaista odražava prenatalni testosteron. Merenje izloženosti fetalnog testosterona zahtevalo bi kontinuirano praćenje nivoa u amnionskoj tečnosti, što nije izvodljivo - dodaje dr Smoliga.

Može li, na kraju, dužina prstiju da proceni fizičku spremnost?

Istraživači studije kažu da bi identifikacija ljudi sa nižim odnosom 2D:4D mogla pomoći sportskim naučnicima da identifikuju talente i pomognu sportistima da razumeju svoj sportski potencijal. Ipak, i sam autor studije prof. Grant Tomkinson napominje da određivanje dužine prstiju ne bi trebalo da zameni direktne procene fizičke spremnosti.

I drugi naučnici dovode u pitanje ulogu koju dužina prstiju može da igra u sportu. Ali, stručnjaci su saglasni u jednom: trening, a ne dužina prstiju, je ono što je zaista važno za sportske performanse.

U prilog tome govore i istraživanja koja pokazuju da, aerobni i trening snage (vežbe sa tegovima) mogu drastično da poboljšaju kardiorespiratornu kondiciju.

- Korisnost odnosa prstiju je zaista upitna i malo je verovatno da veličina prstiju može da predvidi nečije performanse u izdržljivosti. U tom smislu, trening će mnogo verovatnije uticati na performanse nego odnos cifara - zaključuje dr Džejms Smoliga.