Studija je pokazala da i premala i prevelika konzumacija kafe povećava rizik od problema sa raspoloženjem
Stručnjaci upozoravaju da reakcija na kofein po pitanju anksioznosti varira i da kafa nije zamena za medicinsku terapiju
Kafa je često na lošem glasu zbog izazivanja anksioznosti, ali novo istraživanje sugeriše da bi za neke ljude mogla da postoji kofeinska idealna mera koja bi zapravo mogla da smanji rizik od poremećaja raspoloženja i stresa.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu The Journal of Affective Disorders ističe kako unos kofeina, konkretno kafe, može različito da utiče na ljude i sugeriše da bi konzumiranje umerenih količina kafe moglo da bude korisno za mentalno zdravlje.
Šta je idealna mera kafe
Idealna mera unosa kafe, po istraživačima je dve do tri šoljice dnevno.
Za potrebe studije, koja je koristila podatke iz velike medicinske baze "UK Biobank", istraživači su pratili ishranu više od 461.000 muškaraca i žena tokom medijane od 13,4 godine.
Tokom tog perioda, zabeležili su 18.220 novih slučajeva poremećaja raspoloženja i 18.547 novih slučajeva poremećaja izazvanih stresom.
Zatim su uporedili novonastale poremećaje sa konzumacijom kafe i otkrili da su ljudi koji su pili umerenu količinu kafe - dve do tri šolje od po 230 ml dnevno, imali najmanji rizik od razvoja poremećaja raspoloženja ili stresa.
Oni koji su pili više od toga imali su najveći rizik, ali su i oni koji su pili manje imali povišen rizik.
Veza između konzumacije kafe i poremećaja raspoloženja bila je jača kod muškaraca.
Nova studija nije jedina koja je pronašla idealnu meru kafe za smanjenje rizika po mentalno zdravlje - istraživanje objavljeno 2023. godine takođe sugeriše da bi ispijanje dve do tri šoljice kafe dnevno od 225 ml, ili oko 400 miligrama kofeina svakog dana, moglo da bude deo zdravog načina života i poboljšanja mentalnog zdravlja.
Iako obećavajuće, novo istraživanje i dalje ima određena ograničenja: nalazi ne pokazuju uzrok i posledicu - istraživači ne sugerišu da određena količina kafe može zapravo da snizi nivo stresa ili anksioznosti. Učesnici su takođe prijavili svoj unos kafe samo jednom na početku studije, i on nije bio praćen tokom celog perioda.
Zašto kafa u umerenim količinama može pomoći
Potrebno je više istraživanja o potencijalnim prednostima kafe za mentalno zdravlje, ali nekoliko faktora bi moglo da bude u igri:
- Sadržaj antioksidanata u kafi može da pomogne u smanjenju upala i snižavanju nivoa anksioznosti.
- Podržavajući zdravlje mozga i pomažući u regulisanju odgovora tela na stres, polifenoli u kafi mogu doprineti poboljšanju raspoloženja i nižim nivoima anksioznosti kada se kafa konzumira u umerenim količinama - rekla je dijetetičarka Megan Berd.
- Kofein može da poboljša signalizaciju dopamina u mozgu - hormona sreće u telu. Što je više dopamina u mozgu, to je manji rizik od anksioznih osećanja i ponašanja.
- Kofein deluje tako što blokira adenozinske receptore, privremeno sprečavajući mozak da registruje umor i promovišući osećaj budnosti.
- Za neke pojedince, ovaj pojačani osećaj jasnoće i produktivnosti može da smanji stres i anksioznost - rekla je Berd za Health.
Kako znati da li kafa pomaže ili odmaže
Bez obzira na sve ovo, stručnjaci upozoravaju da individualne reakcije na kofein i dalje variraju i da kafa nije lek za anksioznost.
- Neki ljudi dobro tolerišu kofein, dok drugi doživljavaju primetne fizičke i mentalne efekte čak i pri niskim dozama - rekla je Meri-Elen Eler psihijatar.
U visokim dozama, kafa i dalje može da pogorša anksiozna osećanja.
- Kofein je stimulans koji povećava broj otkucaja srca, krvni pritisak i uzbuđenost nervnog sistema. Ovi efekti mogu biti štetni, posebno za one koji su skloni anksioznosti, hipertenziji ili aritmijama - rekla je Eler.
Neki ljudi su takođe posebno osetljivi na kofein i mogu da osete simptome poput nervoze, nemira ili ubrzanog rada srca, čak i pri manjim količinama.
- Ispijanje kafe na prazan stomak, nedostatak sna ili spor metabolizam kofeina takođe mogu povećati verovatnoću efekata povezanih sa anksioznošću - rekla je Berd.
Ukoliko postoji nesigurnost po pitanju toga kako kafa utiče na vas, Berd savetuje sledeće:
- Pratite kako se osećate ubrzo nakon što je popijete - ako pomaže, možda ćete se osećati smireno i fokusirano. Ako ne pomaže, mogli biste osetiti drhtavicu, ubrzan rad srca ili povećanu nervozu. Poremećen san takođe može da bude pokazatelj - ako se redovno oslanjate na kafu da biste ostali budni tokom dana ili imate problema da zaspite noću, ona možda utiče na vas više nego što mislite - rekla je Berd.
