Kalijum u ishrani kod bolesti bubrega: Šta jesti, a šta ograničiti

Kalijum se nalazi u gotovo svakoj namirnici, ali kod osoba sa bolešću bubrega njegova količina u tanjiru može da ima direktan uticaj na rad srca i mišića. Upravo zato, razlika između bezbednog i rizičnog unosa često zavisi od izbora hrane i veličine porcije.

Kalijum je esencijalni elektrolit koji učestvuje u osnovnim funkcijama organizma: reguliše rad srca, mišića i nervnog sistema, kao i ravnotežu tečnosti u telu.

Telo dobija kalijum kroz ishranu, dok bubrezi kontrolišu nivo kalijuma u ​​telu i izbacuju višak ovog minerala putem urina. Kada bubrezi ne funkcionišu kako treba, kalijum može da se nagomila u krvi.

U kontekstu bolesti bubrega, kalijum prestaje da bude samo nutritivni element i postaje važan klinički parametar, čije vrednosti zahtevaju redovno praćenje i prilagođavanje terapije i ishrane.

Zašto je važan nivo kalijuma kod osoba bolešću bubrega

Kod osoba sa bolestima bubrega, kao što je hronična bolest bubrega, postoji rizik da nivo kalijuma bude van ciljanog raspona (bilo previsok ili prenizak):

• Visok nivo kalijuma u krvi (hiperkalemija) - može da izazove nepravilne otkucaje srca, slabost mišića, čak i srčani zastoj u težim slučajevima. Zbog toga hrana bogata kalijumom mora da se ograniči.
• Nizak nivo kalijuma (hipokalemija) - takođe može da bude problem, zato je važno da se nivo kalijuma prati kroz analize krvi i da se ishrana prilagodi uz savet lekara.

U normalnim okolnostima, bubrezi održavaju njegov nivo u krvi u uskom rasponu, dok je kod hronične bubrežni bolest ta regulacija otežana. Ovo stanje, poznato kao hiperkalemija, je potencijalno veoma opasno stanje, jer može da izazove nepravilan rad srca ili prestanak rada srca.

Zbog toga ishrana kod bubrežnih bolesnika zahteva pažljivo planiranje. Namirnice bogate kalijumom, koje su inače deo zdrave ishrane, često moraju da se ograniče ili kontrolisano unose.

Istovremeno, prenizak nivo kalijuma (hipokalemija) takođe može da ima negativne posledice, kao što su abnormalni srčani ritam, pa čak i paraliza. U ovom slučaju potrebno je suprotno - povećati količinu kalijuma u ishrani.

Hrana sa visokim i niskim sadržajem kalijuma

Gotovo sve namirnice sadrže određenu količinu kalijuma, ali se one koje obezbeđuju 200 miligrama (mg) ili više po porciji smatraju bogatim izvorima ovog elektrolita. Ipak, sadržaj kalijuma značajno varira među njima, zbog čega količina unesene hrane ima ključnu ulogu. Čak i namirnice sa nižim sadržajem kalijuma, ukoliko se konzumiraju u većim porcijama, mogu lako da doprinesu njegovom prekomernom unosu.

Sledi pregled namirnica sa višim i nižim sadržajem kalijuma, koji predstavlja praktičan vodič za svakodnevni izbor hrane. Da naglasimo da individualne potrebe mogu da variraju, te plan ishrane treba prilagoditi u saradnji sa stručnim licem.

Hrana koja ima više kalijuma

U nastavku su namirnice (voće, povrće i druga hrana) sa više od 200 mg kalijuma po porciji (jedna porcija podrazumeva polovinu šolje - osim ako nije drugačije naznačeno).

Voće:

• Kajsije (sirove = 2 srednje veličine; sušene = 5 polovina).
• Avokado (1/4 celog).
• Banana (1/2 cele).
• Kantalupa - sočna, mirisna dinja.
• Dinja medljika - poznata i kao medena dinja.
• Urme (5 celih).
• Sušene smokve.
• Sušeno voće.
• Sok od grejpfruta.
• Kivi (1 srednje veličine).
• Mango (1 srednje veličine).
• Nektarina (1 srednje veličine).
• Pomorandža (1 srednje veličine).
• Sok od pomorandže.
• Papaja (1/2 cele).
• Nar (1 ceo).
• Sok od nara.
• Suve šljive i sok od suvih šljiva.
• Suvo grožđe.

Povrće:

• Artičoka.
• Pasulj.
• Žir tikva i muškatna tikva.
• Cvekla.
• Brokoli (kuvani).
• Prokelj.
• Šargarepa (sirova).
• Kineski kupus.
• Zelenilo (osim kelja).
• Keljaba (domaća sorta tikve).
• Sočivo.
• Mahunarke.
• Šampinjoni (kuvani).
• Bamija.
• Paškanat.
• Grašak.
• Krompir (beli i slatki).
• Bundeva.
• Morske alge.
• Spanać (kuvan).
• Paradajz i proizvodi od paradajza.
• Sokovi od povrća.

Druga hrana:

• Govedina (85 grama).
• Mekinje i proizvodi od mekinja.
• Piletina (85 grama).
• Čokolada (oko 50 grama).
• Granola.
• Mleko (sve vrste = 1 šolja).
• Melasa - gusti sirup d šećerne trske ili šećerne repe (1 kašika). 
• Orašasti plodovi i semenke (do 30 grama).
• Puter od kikirikija (2 kašike).
• Losos (85 grama).
• Zamene za so.
• Čorba bez soli.
• Jogurt.
• Pšenične klice.

Hrana koja ima manje kalijuma

Sada slede namirnice (voće, povrće i druga hrana) sa manje od 200 mg kalijuma po porciji (i u ovom slučaju jedna porcija podrazumeva polovinu šolje - ako drugačije naznačeno).

Voće:

• Jabuka (1 srednje veličine).
• Jabukov sos i sok od jabuke.
• Kajsije (konzervirane u soku).
• Kupine.
• Borovnice.
• Trešnje.
• Brusnice.
• Voćni koktel.
• Grožđe i sok od grožđa.
• Grejpfrut (1/2 celog).
• Mandarine.
• Breskve (sirove = 1 mala; konzervirane = ½ šolje).
• Kruške (sirove = 1 mala; konzervirane = ½ šolje).
• Ananas i sok od ananasa.
• Šljiva (1 cela).
• Maline.
• Jagode.
• Mandarina (1 cela).
• Lubenica (ograničeno na 1 šolju).

Povrće:

• Klice lucerke.
• Špargla (sirova = 6 štapića).
• Brokoli (sirov).
• Kupus (zeleni ili crveni).
• Karfiol.
• Celer (1 stabljika).
• Kukuruz (svež = ½ klipa; zamrznut = ½ šolje).
• Krastavac.
• Patlidžan.
• Kelj.
• Zelena salata.
• Mešano povrće.
• Šampinjoni (sirove).
• Crni luk.
• Peršun.
• Paprike.
• Rotkvica.
• Potočarka.
• Žuta tikva.
• Tikvice.

Druga hrana:

• Hleb i proizvodi od hleba (ne integralne žitarice).
• Torta ("žuta torta" – klasična torta napravljena od jaja, brašna, šećera i putera, sa žutim biskvitom; anđeoska torta – napravljena uglavnom od belanaca, šećera i brašna, bez putera).
• Kafa (ograničeno na 230 ml).
• Pita (bez čokolade ili voća sa visokim sadržajem kalijuma).
• Kolačići (bez oraha ili čokolade).
• Rezanci.
• Testenine.
• Pirinač.
• Čaj (ograničeno na dve manje šolje).

Saveti za smanjenje kalijuma u hrani

Kod povrća sa visokim sadržajem kalijuma, pažljiva priprema može pomoći da se unos minerala smanji, a da se i dalje uživa u nutritivnim vrednostima povrća.

Kako isprati i pripremiti povrće:

• Oljuštiti povrće i staviti ga u hladnu vodu da ne potamni.
• Iseći ga na tanke komade, približno 3 milimetra debljine.
• Isprati kratko toplom vodom.
• Potopiti najmanje 2 sata u toploj neslanoj vodi, koristeći 10 puta veću količinu vode od povrća (za 1 šolju povrća, 10 šolja vode). Ako se potapa duže, menjati vodu na svakih 4 sata.
• Ponovo isprati kratko toplom vodom.
• Kuvati u velikoj količini neslane vode - 5 puta više vode nego povrća (za 1 šolju povrća, 5 šolja vode).

Dodatni saveti:

• Ispiranje ne uklanja sav kalijum, pa i dalje treba ograničiti količinu povrća sa visokim sadržajem kalijuma.
• Izbegavati korišćenje tečnosti iz konzerviranog voća, povrća ili sokova od kuvanog mesa, jer često sadrže dodatni kalijum.

(National Kidney Foundation)