Panični napadi za volanom: Šta sve aktivira strah od vožnje, osim bojazni od saobraćajne nesreće

Strah od vožnje je prilično uobičajen i može da varira od blagog do teškog. Neki ljudi se plaše samo specifičnih situacija u vožnji, kao što su vožnja tokom oluje ili na auto-putu, dok se drugi plaše i samog sedenja za volanom.

Anksioznost oko vožnje obično ne dostiže nivo fobije od vožnje. Tek kada je strah nerazuman i preteran, nesrazmeran opasnosti, i kada dovodi do izbegavanja, medicinski stručnjak može da dijagnostikuje fobiju.

Bez obzira na intenzitet anksioznosti, savremeni terapeutski pristupi i ciljano izlaganje omogućavaju efikasnu stabilizaciju stanja. Pravovremena intervencija sprečava da se strah ukoreni, vraćajući pojedincu funkcionalnost i sigurnost koja je neophodna za aktivno učestvovanje u saobraćaju.

Priroda vozačkog opreza

Zabrinutost zbog potencijalnih nezgoda, stres usled parkiranja, kao i povremena anksioznost uzrokovana gustim saobraćajem ili lošim vremenskim uslovima, predstavljaju uobičajene reakcije.

S obzirom na statističke podatke o broju stradalih u saobraćaju na godišnjem nivou, takvi strahovi se smatraju očekivanim.

U slučajevima kada ovi faktori značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, stručna medicinska pomoć može da bude od koristi u procesu njihovog ublažavanja.

Postepena desenzibilizacija kroz vožnju u kontrolisanom okruženju, uz prisustvo osobe od poverenja, predstavlja jedan od načina za povećanje osećaja sigurnosti za volanom.

Srodne fobije

Često druge fobije mogu da se povežu sa strahom od vožnje, naročito jedna ili više sledećih:

• Agorafobija: Strah od vožnje se obično povezuje sa agorafobijom koja se definiše kao strah od nemogućnosti bekstva ili nedostatka pomoći u slučaju napada panike, što posledično dovodi do izbegavanja situacija koje se percipiraju kao ugrožavajuće. Vožnja je jedan od primarnih klastera u kojima se agorafobija manifestuje. Mostovi, tuneli i duge napuštene deonice puta su posebno teški za mnoge ljude sa agorafobijom.
• Klaustrofobija: Strah od vožnje je ponekad povezan sa klaustrofobijom. Neki ljudi sa klaustrofobijom navode da je njihov strah gori kada su putnici, dok se drugi više plaše toga da budu vozači.
• Anksioznost performansi (izvođenja): Vožnja je velika odgovornost. Ne samo da mora da se vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, već i o bezbednosti svojih putnika i drugih na putu. Oni koji pate od strahova povezanih sa izvođenjem mogu da se osećaju nelagodno sumnjajući u sopstvene vozačke sposobnosti. Strah može da se pojača kada su prisutni putnici, posebno kod onih sa socijalnom fobijom.
• Strah od nesreća: Oni koji pate od distihifobije, ili straha od nesreća, pokušavaju da izbegnu situacije koje povećavaju rizik od fizičke opasnosti. Pored toga, opštija averzija prema riziku takođe može da pojača strah. Kao suštinski rizična aktivnost, vožnja ima potencijal da izazove fobije zasnovane na riziku.
• Strah od putovanja: Strah od putovanja, hodofobija, obuhvata strahove od svih oblika transporta. Mnogim ljudima sa ovom fobijom je prijatno da voze do poznatih lokacija, ali se plaše da istražuju nove destinacije ili rute.
• Strah od autoriteta: Blaga nervoza u blizini autoritativnih figura je prirodna, ali neki ljudi su istinski užasnuti bilo kakvim kontaktom sa autoritetom. Ljudi sa ovom fobijom se često plaše kada voze u blizini policijskih automobila, vatrogasnih vozila ili hitne pomoći. Strah od autoriteta često se manifestuje kao nesigurnost pri snalaženju na nepoznatim raskrsnicama, kružnim tokovima ili drugim saobraćajnim čvorištima, usled bojazni od kršenja pravila ili pravljenja greške.

Jednostavna fobija od vožnje

Strah od vožnje nije uvek povezan sa drugom fobijom. Jednostavna fobija od vožnje može da bude uzrokovana različitim faktorima, uključujući:

• Loše iskustvo: Osobe koje su doživele saobraćajnu nesreću, mogu da budu pod povećanim rizikom od razvoja straha od vožnje. Drugi potencijalni okidači uključuju vožnju kroz veliku oluju, gubljenje puta, zaustavljanje policije ili vožnju u neuobičajeno gustom saobraćaju. Negativna situacija nije morala nužno da se desi samom vozaču. Svedočenje, posebno teškom sudaru uživo ili na televiziji, ili poznavanje nekoga ko je to prošao, može da bude dovoljno da aktivira ovaj strah.
• Porodica ili prijatelji: Način na koji se roditelji i prijatelji ophode prema vožnji može da utiče na to kako se i drugi osećaju. Ako su jedan ili oba roditelja posebno oprezni vozači, nije neuobičajeno da dete internalizuje njihovu zabrinutost. Neki ljudi razviju strah nakon gledanja posebno jezivih filmova u auto-školama.

Neke fobije od vožnje nemaju jasan uzrok ili mogu da budu povezane sa anksioznim poremećajem.

Neki ljudi otkriju da se njihov strah razvija iznenada, nakon godina uspešnog vozačkog iskustva. Drugi jednostavno nikada nemaju želju da nauče da voze.

Lečenje fobije od vožnje

Na sreću, nije neophodno pronaći uzrok da bi se fobija lečila.

Uvek je najbolje da se potraži profesionalni tretman za bilo koju fobiju od vožnje kako bi se utvrdilo da drugo stanje, poput agorafobije ili klaustrofobije, nije prisutno. Ako se ne leči, čak i relativno blaga fobija od vožnje može da se pogorša tokom vremena.

Opcije lečenja jednostavne fobije od vožnje kreću se od individualnih terapijskih sesija do seminara, grupnih sesija izlaganja i psiho-edukativnih časova. Terapija izlaganjem može da bude posebno dobar način za prevazilaženje ove fobije.

Neki ljudi smatraju da je rad sa privatnim instruktorom vožnje korisna dopuna rešenjima za mentalno zdravlje.

U slučaju da se bliska osoba suočava sa ovim strahom, preporučuje se izbegavanje kritike, umanjivanja težine problema ili prisiljavanja na vožnju, pre nego što se postigne adekvatan nivo subjektivne spremnosti.

Strah od vožnje može da ima veliki uticaj na praktično sve oblasti života.

Uz stručnu podršku i posvećen rad na problemu, fobija od vožnje može se uspešno prevazići, čime se eliminišu ograničenja koja ovaj strah nameće svakodnevnom funkcionisanju.

(Verywell Mind)