Najrizičniji je prvi ponedeljak: Saveti lekara za lakšu adaptaciju na letnje računanje vremena, izaziva sijaset simptom a prilagođavanje traje 4 do 7 dana

Počelo je letnje računanje vremena zbog čega smo noćas spavali sat vremena kraće jer su kazaljke sa 2 pomerene na 3 sata. S obzirom na to da je danas nedelja, i da većina ljudi ne radi, mnogi posledice neće osetiti danas već na početku radne nedelje, ali bez obzira na to trebalo bi već danas preduzeti određene korake kako bi posledice bile blaže.

Adaptacija organizma na letnje računanje vremena, prema rečima lekara koji su govorili za "Blic zdravlje" traje od 4 do 7 dana. Prva tri dana su kritična, pogotovo za hronične, srčane bolesnike, starije osobe i ranoranioce, a u ta tri dana povećan je broj infarkta miokarda, odnosno srčanog udara, a beleži se i povećan broj moždanih udara - šloga.

Najrizičniji je prvi ponedeljak nakon pomeranja sata, kada je broj srčanih udara veći za 24 a moždanih za 8 odsto.

Simptomi koji se javljaju zbog pomeranja sata

Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, rekla je za "Blic zdravlje" da letnje računanje vremena izaziva sijaset simptoma.

Ona navodi da gubitak jednog sata sna dovodi do simptoma, kao što su:

• dnevna pospanost,
• gubitak koncentracije,
• jedan umor koji ne može da se objasni,
• razdražljivost,
• malaksalost,
• osećaj gubitka ravnoteže uz vrtoglavicu koja je posledično normalno iritacija centralnog nervnog sistema i svih regulatora u organizmu.

- Čak i gubitak apetita. Jer, čoveku dok je takav nije ni do čega, ni do jela, ni do sprovođenja zdravog načina života a sve to dovodi i do smanjenog kvaliteta radne sposobnosti. Time su naročito ugroženi oni koji su za volanom, znači vozači pre svega, i svi oni koji su ranoranioci - objašnjava dr Radmila Šehić.

Dodaje da je u tim danima stres vrlo bitan. Pod stresom raste hormon kortizol, koji ubrzava srčani ritam, izaziva nekada i preskakanje srca, a i osobe se trzaju za sve i svašta:

- To je jedna, zaista, vanredna situacija na uštrb hormona radosti. Sve to dođe, kasnije, u red ali treba prevazići prva tri dana.

Osobe u najvećem riziku od pomeranja sata

U najvećem riziku su osobe koje imaju visok krvni pritisak, i koje su već registrovane kao srčani bolesnici.

- Srčani koronarni bolesnici koji su preležali šlog, recimo, koji imaju problem sa vratnom i moždanom cirkulacijom, pa osobe koje imaju psihičke probleme. Dakle, ugroženost je moguća prva tri dana, a to su ključni dani za adaptiranje organizma na novonastalo merenje vremena - kaže spec. dr Radmila Šehić.

I doktorka Radinka Pekić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije objasnila je za "Blic zdravlje" da pomeranje sata najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike a da je jedan od glavnih razloga zašto promene u vremenu utiču na zdravlje poremećaj u cirkadijalnom ritmu, odnosno biološkom satu organizma.

- Kada se pomeri sat, telo može doživeti stres usled promene u ritmu spavanja, što posebno može biti opasno za srčane bolesnike. Nedostatak sna ili promene u kvalitetu sna mogu povećati nivo hormona stresa, kao što je kortizol, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog srčanog ritma. Kod osoba sa srčanim problemima, ovaj dodatni stres može biti opasan, jer srce već radi pod opterećenjem - objasnila je dr Radinka Pekić.

Pekić: Srčani u porastu za 24, a moždani za 8 odsto prvog ponedeljka

Ona je podsetila na istraživanje objavljeno u časopisu Open Heart 2014. godine koje je pokazalo da se rizik od infarkta miokarda povećava za 24 odsto prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena.

- Nasuprot tome, prelazak na zimsko računanje vremena smanjuje rizik za oko 21 odsto u prvom danu nakon promene. Istraživanje iz Finske, objavljeno 2016. godine, pokazalo je da se rizik od ishemijskog moždanog udara povećava za 8 odsto u prva dva dana nakon prelaska na letnje računanje vremena. Iako je taj rizik mali, osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima su i dalje pod većim rizikom - navodi naša sagovornica.

Kako se najlakše adaptirati na letnje računanje vremena

Vešović: Organizmu dati ono što traži

Profesor dr Dušan Vešović rekao je za "Blic zdravlje" da organizmu u ovom periodu treba dati ono što on očekuje i kada to želi a u skladu sa dobrim životnim navikama.

- U ovom slučaju, ako treba da se budimo sat ranije, nije loše da odemo i sat ranije u krevet. Istraživanja kažu da nam treba od 4 do 7 dana da se naviknemo, što sve zavisi od osobe do osobe - kaže prof. dr Vešović.

Značaj popodnevne dremke

Doktorka Radmila Šehić poručuje da je u ovom periodu dobro došla i popodnevna dremka od pola sata do sat, nikako duža.

- Popodnevna dremka pomaže ljudima da se opuste, relaksiraju ali samo u početku svih ovih zbivanja, čisto da se vrati energija i da se nadoknadi izgubljeno vreme spavanja, ali vremenom i sam organizam potpuno reguliše bioritam - kaže dr Radmila Šehić.

Drugi saveti za prilagođavanje

• Promena vremena za spavanje - odlaziti ranije na spavanje
• Više svetla - tokom prve nedelje nakon promene vremena, jutarnjem svetlu treba se izlagati oko 15 minuta, što može pomoći u održavanju cirkadijalnog ritma.
• Odlaganje dnevne rutine - nekoliko dana nakon promene vremena, treba odložiti početak dnevne rutine za sat vremena. Na primer, u jutarnju šetnju, umesto u 8 treba otići u 9 sati ujutro, pa postepeno iz dana u dan skraćivati vreme početka šetnje 10 ili 15 minuta. U roku od nedelju dana, telesni sat bi trebalo da se vrati na novo vreme.

Smanjen unos alkohola i kofeina - zbegavati iritantna sredstva kao što su kafa, gazirana i energetska pića - sve ono što iritira i smanjuje unos vitamina.

Zdrava ishrana - povećati unos zdravog, svežeg voća i povrća, i ko može da preskoči večernji obrok, da bi san bio lakši, zdraviji, relaksiran. Povećati i unos vitamina C.

Preporuke za srčane bolesnike

• U danima nakon pomeranja sata, važno je pratiti simptome i posećivati lekara ukoliko dođe do neobičnih simptoma poput ubrzanog srčanog ritma, povišenog krvnog pritiska ili bolova u grudima.
• Izbegavati stresne situacije i teže fizičke napore u prvih nekoliko dana nakon promene vremena kako bi srce imalo manje opterećenja.