Francuska je glavni izvor polovnih automobila u Srbiji, ali skoro trećina vozila ima istoriju oštećenja: "Najopasnije" su ove marke (GRAFIKON)

Ponuda automobila na lokalnom tržištu u Srbiji je ograničena, zbog čega se mnogi vozači odlučuju za potragu u inostranstvu. Međutim, čak i vozilo koje naizgled deluje dobro održavano može kriti ozbiljne kvarove ili nameštenu kilometražu. S obzirom na to da države ne razmenjuju podatke o vozilima sistematično, rizik od kupovine problematičnog polovnjaka iz uvoza i dalje je značajan.

U svom godišnjem istraživanju, kompanija za podatke o automobilima carVertical otkrila je odakle u Srbiju stiže najviše polovnih vozila i za kojim modelima vlada najveća potražnja.

Preko 7 od 10 polovnih automobila u Srbiji potiče iz uvoza

U gotovo svim ispitanim zemljama (17 od 18), Nemačka se rangirala među pet glavnih izvora uvoza vozila. Francuska (16 zemalja), Italija (14) i Belgija (11) takođe su zauzele visoko mesto, iako su se obrasci uvoza bitno razlikovali od tržišta do tržišta.

Od svih vozila koja su carVertical korisnici u Srbiji proverili tokom 2025. godine, 15,6% je uvezeno iz Francuske, 15,2% iz Italije, 9,7% iz Švajcarske, 9,2% iz Nemačke i 4,3% iz Belgije.

Prema podacima platforme carVertical, uvezeni automobili činili su 75,8% svih proverenih vozila u Srbiji, dok je 24,2% bilo domaćeg porekla (vozila koja nisu iz uvoza).

„Zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije imaju izuzetno razvijenu automobilsku industriju. S obzirom na to da se tamo prodaje veliki broj novih automobila, prirodno je da se nakon isteka lizinga deo tih vozila izvozi u druge zemlje“, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji carVertical.

Vraćanje kilometraže i istorija oštećenja su česta pojava kod automobila iz uvoza

Iako uvozni automobili deluju kao Iako uvozni automobili deluju kao primamljiva ponuda, neretko kriju ozbiljne saobraćajne nesreće ili vraćenu kilometražu.

Među glavnim uvoznim tržištima za Srbiju, 3,7% vozila uvezenih iz Francuske imalo je vraćenu kilometražu, kao i 5% iz Italije, 3,3% iz Švajcarske, 3,3% iz Nemačke i 4,2% iz Belgije.

Vraćanjem kilometraže, nesavesni prodavci očekuju da vozilo prodaju po višoj ceni. Usled toga, neupućeni vozači ne samo da preplaćuju automobil, već se kasnije mogu suočiti sa velikim troškovima održavanja prilikom servisiranja. Prevara sa brojačem kilometara košta evropske zemlje na milione evra svake godine, a još nije ostvaren značajniji napredak u suzbijanju ove vrste manipulacija.

U mnogim slučajevima, istorija vozila ostaje zabeležena samo u nacionalnim registrima. Nakon izvoza u inostranstvo, automobil praktično može započeti svoju istoriju od nule, što kupcima znatno otežava pristup potpunim informacijama o njegovoj prošlosti.

Podaci o istoriji oštećenja otkrivaju pravu sliku tržišta. Među vozilima uvezenim u Srbiju, čak 89,1% onih iz Švajcarske imalo je zabeležena oštećenja. Kod automobila iz Nemačke taj udeo iznosi 82,5%, iz Belgije 76,6%, iz Francuske 27,8%, dok je kod onih iz Italije taj procenat 12%.

Iako svako oštećenje nije kritično, vozilo koje je učestvovalo u teškom udesu može biti nebezbedno za vožnju. Uz to, mnogi prodavci štede na popravkama ugrađujući neoriginalne delove, što direktno skraćuje radni vek vozila.

„Pristup podacima o vozilima za potrošače u Evropi trenutno je ograničen zbog široke definicije ličnih podataka u okviru Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Iako EU preduzima određene korake u dobrom smeru svojim nedavnim predlozima u okviru Akta o digitalnim uslugama (tzv. Digital Omnibus), postoji rizik da ti postepeni predlozi budu povučeni. To praktično ne bi nimalo doprinelo poboljšanju transparentnosti i bezbednosti na tržištu polovnih vozila“, ističe Matas Buzelis.

Najpopularnije marke nose i najveći rizik

U 2025. godini, listu najpopularnijih polovnjaka iz uvoza u Srbiji predvodili su Volkswagen, Audi, BMW, Peugeot i Opel. Uprkos tome što ove marke uživaju visok ugled na tržištu polovnih automobila, upravo ih ta popularnost čini glavnom metom nepoštenih prodavaca.

Među ovih pet vodećih marki, Opel je imao najveći udeo vozila sa vraćenom kilometražom – 5,3%. Slede Audi sa 4,7%, BMW i Volkswagen sa po 4,1%, dok je za Peugeot taj procenat iznosio 3,2%.

Kada su u pitanju oštećenja, BMW je imao najveći udeo – 41%. Slede Audi sa 37,8%, Volkswagen sa 33,5%, Opel sa 20,5% i Peugeot sa 20%.

Automobili na srpsko tržište stižu različitim kanalima. U određenim slučajevima, kupci sami biraju vozilo direktno na inostranim oglasnicima i kupuju ga lično ili putem posrednika. Ipak, češći je scenario da vozila uvoze treća lica, koja ih zatim nude na prodaju pre prve registracije u zemlji.

„Odabir druge opcije nosi sa sobom veći rizik. Upravo u trenutku kada treća lica uvoze automobile u zemlju, najčešće dolazi do manipulacije njihovom istorijom. Ponekad je uvezeni automobil već registrovan na domaće tablice, pa kupac možda i ne shvata da kupuje vozilo iz inostranstva. Ako prodavac odbija da otkrije istoriju vozila ili pruža samo delimične informacije, to bi odmah trebalo da izazove sumnju“, upozorava Buzelis.

Metodologija

Istraživanjem su obuhvaćeni izveštaji o istoriji automobila koje su klijenti kompanije carVertical kupili u periodu od januara do decembra 2025. godine. Automobili iz uvoza su klasifikovani prema zemlji porekla, izračunati su procenti i napravljena je rang-lista.

Marke automobila koje se najčešće uvoze u Srbiju identifikovane su na osnovu 10 najpopularnijih marki u zemlji. Udeo vozila sa vraćenom kilometražom i zabeleženim oštećenjima izračunat je na osnovu svih izveštaja o istoriji koje su carVertical korisnici proverili tokom 2025. godine.

carVertical je kompanija za izveštavanje o istoriji vozila koja posluje u 37 zemalja širom Evrope, SAD, Meksika i Australije. Prikupljanjem podataka iz više od 1000 registara i baza podataka širom sveta, carVertical obezbeđuje sveobuhvatne izveštaje koji pomažu korisnicima da donesu proverene odluke prilikom kupovine polovnih vozila.

(Izvor: carVertical)