Kina proizvodi oko 80% svetskog volframa i uvela je strogu kontrolu izvoza, što je izazvalo velike poremećaje na tržištu, posebno za Japan
Ograničenje kineskog izvoza dovelo je do rasta cena volframa i problema u lancima snabdevanja japanskih i svetskih proizvođača čipova
Šta povezuje stare sijalice, poluprovodnike i Kinu? Volfram. Metal koji se najčešće vezuje za užarena vlakna u sijalicama postao je deo globalne geopolitičke borbe za bezbednost lanaca snabdevanja u proizvodnji čipova.
Volfram se našao u središtu geopolitičkih previranja.
Volfram je metal koji industrija ceni zbog njegove otpornosti na ekstremne uslove. Ima veoma visoku tačku topljenja, izuzetnu tvrdoću i veliku stabilnost, zbog čega se decenijama koristi za izradu vlakana u sijalicama, elektroda, grejača, burgija i različitih alata namenjenih radu u uslovima u kojima obični materijali brzo otkazuju.
Nezaobilazan u proizvodnji čipova
Upravo kombinacija ovih osobina čini volfram važnim ne samo u velikim industrijskim postrojenjima, već i u mikroskopskoj elektronici.
Volfram se veoma često koristi u proizvodnji čipova, jer zahvaljujući otpornosti, stabilnosti i električnim svojstvima predstavlja idealan materijal za formiranje izuzetno tankih provodnih slojeva na površini silicijumskih ploča, kao i za popunjavanje veoma uskih i dubokih struktura koje nastaju tokom proizvodnje memorijskih čipova, posebno onih namenjenih skladištenju podataka.
Gas od strateškog značaja
U tom procesu u komoru sa silicijumskom pločom ubacuje se gas pod nazivom volfram-heksafluorid (WF6). To je naziv koji vredi zapamtiti.
Gas ulazi u hemijsku reakciju sa drugim kontrolisano doziranih jedinjenjima. Fluor se vezuje u nusproizvode reakcije, dok iza sebe ostavlja čist volfram.
Tokom proizvodnje memorijskih čipova ovaj postupak može da se ponovi veliki broj puta. Iako je količina utrošenog volframa mala, reč je o sirovini bez koje pojedine faze proizvodnje čipova ne mogu da funkcionišu. Fabrike poluprovodnika koje nemaju odobrenu zamenu ili alternativni proizvodni proces mogle bi ozbiljno da poremete proizvodnju.
Zbog toga su volfram i gas WF6 postali strateški resurs, naročito za proizvođače memorijskih čipova koji trenutno ostvaruju rekordne prihode.
Među najvećim svetskim proizvođačima memorije nalaze se dve najvrednije južnokorejske kompanije – SK hynix i Samsung, kao i japanska Kioxia, koja je poslednjih meseci postala jedan od simbola berzanske euforije oko čipova za veštačku inteligenciju.
Japan je istovremeno jedan od najvažnijih proizvođača gasa WF6.
S druge strane, proizvodnja volframa, posebno ultracistog volframovog praha neophodnog za proizvodnju tog gasa, u velikoj meri zavisi od Kine. Prema različitim procenama, Kina proizvodi oko 80 odsto svetskog volframa.
Peking je tokom 2025. godine određene proizvode od volframa stavio pod režim kontrole izvoza, što znači da njihov izvoz mora prethodno da odobre državne vlasti.
Za proizvodnju jednog memorijskog čipa potrebno je naneti stotine mikroskopskih slojeva volframa.
Izvoz iz Kine stao
Situacija je postala posebno problematična za Japan nakon 6. januara ove godine, kada je Peking objavio dodatna ograničenja izvoza robe dvostruke namene prema Japanu, nakon izjava japanskih zvaničnika o Tajvanu.
Zvanično, ograničenja se odnose na robu namenjenu japanskoj vojsci ili onu koja bi mogla da doprinese jačanju vojnih kapaciteta Japana.
Posledice su se brzo osetile na tržištu.
Izvoz volfram-karbida i volframovog praha iz Kine u Japan između februara i aprila 2026. godine pao je na nulu.
Za tradicionalnu industriju to znači skuplje alate i probleme u proizvodnji tvrdih legura.
Za industriju poluprovodnika posledice su još ozbiljnije – japanski proizvođači gasa WF6 ostali su bez svojih najvećih dobavljača.
Dve kompanije – Kanto Denka i Central Glass – obavestile su kupce da će postojeće zalihe trajati samo do kraja juna, nakon čega bi proizvodnja, od 1. jula 2026. godine, trebalo da bude obustavljena.
Ova situacija izazvala je i snažan rast cena volframa, proizvoda od volframa i samog gasa WF6. U pojedinim slučajevima cene su tokom jedne godine porasle i za nekoliko stotina procenata.
Istovremeno, kineski proizvođači volframa i proizvoda od volframa, uključujući WF6, dodatno su ojačali svoju tržišnu poziciju, jer u uslovima neizvesnosti najveću prednost imaju upravo dobavljači koji imaju pristup domaćim sirovinama.
Koreja u nešto boljoj poziciji
Južnokorejski proizvođači i korisnici gasa WF6 nalaze se u nešto povoljnijem položaju, jer deo njih sarađuje sa domaćim dobavljačima i ima alternativne izvore snabdevanja.
Ipak, događaji u Japanu predstavljaju ozbiljno upozorenje.
Sve veća zabrinutost zbog indijuma
Paralelno sa krizom oko volframa razvija se i situacija oko još jednog strateški važnog elementa – indijuma.
Indijum i jedinjenje koje se od njega proizvodi – indijum-fosfid – imaju ključnu ulogu u razvoju savremenih data centara, jer se koriste za proizvodnju lasera neophodnih za optičke komunikacije.
Potreba za ovim laserima raste kako se bakarne veze između servera i AI akceleratora sve više zamenjuju optičkim vlaknima.
Upravo zato kompanije povezane sa silicijumskom fotonikom, odnosno integracijom optičkih komunikacija u čipove, poslednjih godina privlače veliko interesovanje investitora.
Među njima se izdvajaju kompanije Coherent, Lumentum, Aixtron, Marvell i Tower Semiconductor.
Kina ponovo u centru
Kao i kod volframa, proizvodnja i prerada indijuma u velikoj meri zavise od Kine, koja proizvodi između 70 i 80 odsto svetskih količina.
Indijum-fosfid našao se u istom kineskom paketu kontrole izvoza kao i pojedini proizvodi od volframa.
Njegov izvoz pod kontrolom je još od februara 2025. godine, a kompanije koje ga kupuju iz Kine navode da procedure za dobijanje izvoznih dozvola sada traju znatno duže.
Sledeći na redu?
Izvoz samog indijuma za sada nije formalno ograničen, ali prema pisanju agencije Reuters kineski carinici poslednjih meseci mnogo detaljnije kontrolišu pošiljke ovog metala.
Od 15. juna ove godine u Kini su stupili na snagu novi propisi kojima država dodatno pooštrava nadzor nad strateškim sirovinama.
Analitičari smatraju da je to deo šire strategije kontrole kritičnih minerala, iako se indijum još uvek ne pominje direktno.
Sve to izaziva bojazan da bi i indijum i indijum-fosfid mogli uskoro da dožive sudbinu volframa.
Posebno zato što najveći proizvođači podloga od indijum-fosfida dolaze upravo iz SAD (AXT) i Japana (Sumitomo).
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i činjenica da je direktor kompanije Coherent, jednog od ključnih igrača na tržištu optičkih komunikacija za data centre, u maju otputovao u Kinu zajedno sa američkom poslovnom delegacijom kako bi razgovarao o kašnjenju kineskih izvoznih dozvola upravo za indijum-fosfid.
Jedna odluka može promeniti tržište
Naravno, volfram i indijum nisu jedine strateške sirovine oko kojih trenutno vlada velika neizvesnost.
Već godinama se govori o litijumu i germanijumu, a poslednjih meseci sve češće se pominje i itrijum, koji se koristi, između ostalog, za proizvodnju specijalnih kondenzatora ugrađenih u najmoćnije čipove.
Na drugoj strani nalaze se najnovija dešavanja vezana za jezičke modele kompanije Anthropic i administraciju Sjedinjenih Američkih Država.
Praksa pokazuje da se na aktuelnom bumu veštačke inteligencije može dobro zaraditi, ali i da investitori moraju imati čvrste živce.
Ponekad je dovoljna samo jedna odluka doneta na drugom kraju sveta – čak i ona koja se tiče metala od kojeg je napravljeno vlakno obične sijalice – da potpuno promeni odnos snaga na globalnom tržištu.
