Prva tri dana letnjeg računanja vremena su kritična: Dr Šehić otkriva kako izbeći posledice - vreme je za pripremu organizma

Predstojećeg vikenda, tačnije u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, počinje letnje računanje vremena kada će se kazaljke pomeriti sa dva na tri sata ujutro, a da bi se izbegle ili bar ublažile posledice tog jednog "ukradenog" sata sna, već večeras treba početi sa određenim merama jer ono direktno utiče na zdravlje, kaže za "Blic zdravlje" doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine.

Prolećni umor već muči mnoge građane, a kada se na njega bude nadovezao i sat kraće sna, to najteže može da bude po ranoranioce i osobe koje već imaju dijagnostikovana kardiovaskularna oboljenja.

Prema rečima dr Radmile Šehić, koja je penziju dočekala u Hitnoj pomoći, statistika pokazuje da je u prva tri dana nakon pomeranja sata povećan broj infarkta i moždanih udara.

Ona navodi i da je zdravom organizmu potrebno 4 do 7 dana da se adaptira na ovu promenu, da su prva tri ključna, a da posledice mogu da se ublaže nizom mera sa kojima treba početi nedelju ili bar 3 do 4 dana pre pomeranja kazaljki.

Uticaj letnjeg računanja vremena na zdravlje

Doktorka Radmila Šehić kaže da je zimsko vreme prirodno, i da bi nabolje bilo da se ne prelazi na letnje računanje vremena.

- Na letnje računanje vremena se prelazi da se napravi duži dan, odnosno da se iskoristi za radnu aktivnost, a da se smanji spavanje. A, najnormalnije vreme je ovo sad, zimsko. To je ono prirodno, normalno. Sa druge strane, letnje računanje vremena, produži dan, ali skrati san, i to direktno, ali stvarno direktno utiče na zdravlje, na naš biološki sat. Ako se nešto spolja desi kao atak, kao što je pomeranje sata, onda se remeti i naš biološki sat i bioritam - objašnjava dr Radmila Šehić.

Prva tri dana povećan broj srčanih i moždanih udara

To pokreće mnoge tegobe, koje su, kako kaže naša sagovornica, na svu sreću kratkoročne prirode.

- Kod ljudi koji su već zdravstveno ugroženi, može da izazove pogoršanje njihovog trenutnog stanja. Raste krvni pritisak i povećava se stres, jer kada se manje spava, makar bili to i penzioneri, to izaziva stres, pošto su i mozak i čitav organiza već navikli na nešto.

- Tako da se, unutar tog perioda, a to važi i za klimatske promene, beleži povećan broj srčanog i moždanog infarkta. To se najčešće dešava u prva tri dana unutar tog prilagođavanja - navodi dr Radmila Šehić.

Osobe u najvećem riziku od pomeranja sata

U najvećem riziku su osobe koje imaju visok krvni pritisak, i koje su već registrovane kao srčani bolesnici.

- Srčani koronarni bolesnici koji su preležali šlog, recimo, koji imaju problem sa vratnom i moždanom cirkulacijom, pa osobe koje imaju psihičke probleme. Dakle, ugroženost je moguća prva tri dana, a to su ključni dani za adaptiranje organizma na novonastalo merenje vremena - kaže sagovornica "Blic zdravlja".

Promenu vremena najlakše podnose deca, mada i kod njih, kako kaže, može da se primeti njanjavost

Simptomi koji se javljaju zbog pomeranja sata

Ona navodi da gubitak jednog sata sna dovodi do sijaset simptoma, kao što su:

• dnevna pospanost,
• gubitak koncentracije,
• jedan umor koji ne može da se objasni,
• razdražljivost,
• malaksalost,
• osećaj gubitka ravnoteže uz vrtoglavicu koja je posledično normalno iritacija centralnog nervnog sistema i svih regulatora u organizmu.

- Čak i gubitak apetita. Jer, čoveku dok je takav nije ni do čega, ni do jela, ni do sprovođenja zdravog načina života a sve to dovodi i do smanjenog kvaliteta radne sposobnosti. Time su naročito ugroženi oni koji su za volanom, znači vozači pre svega, i svi oni koji su ranoranioci - objašnjava dr Radmila Šehić.

Dodaje da je u tim danima stres vrlo bitan. Pod stresom raste hormon kortizol, koji ubrzava srčani ritam, izaziva nekada i preskakanje srca, a i osobe se trzaju za sve i svašta:

- To je jedna, zaista, vanredna situacija na uštrb hormona radosti. Sve to dođe, kasnije, u red ali treba prevazići prva tri dana.

Kako prevazići prelazak na letnje računanje vremena

Prelazak na letnje računanje vremena i sat kraće sna može se prevazići uz prethodnu pripremu, sa kojom treba početi nedelju dana, ii bar tri do četiri dana pre pomeranja kazaljki.

- Pre očekivanog pomeranja sata nekih 3 do 4 dana, a ko može i nedelju dana, treba ranije odlaziti u krevet u odnosu na vreme u koje se inače spava. Treba leći bar sat vremena ranije nego što se uobičajeno odlazi.

- Istovremeno, treba boraviti na dnevnom svetlu što je duže moguće a ne sedeti u zatvorenom prostoru, u kući. Ako je moguće, na pauzi izaći gde ima sunca, svetla, jer ovo sunce nije ono ubodno letnje, nego prija, podiže raspoloženje, deluje kao antidepresiv. Svetlo preko očiju povećava i vitalnost, i smanjuje sve ovo što izaziva prvi atak tog poremećenog bioritma - kaže dr Radmila Šehić.

Treba izbegavati iritantna sredstva kao što su kafa, gazirana i energetska pića - sve ono što iritira i smanjuje unos vitamina.

- Nasuprot tome, treba povećati unos zdravog, svežeg voća i povrća, jer je tako očuvan svaki vitamin i mineral. Kada smo kod hrane, još je važnije preskočiti večernji obrok, da bi san bio lakši, zdraviji, relaksiran. Težak obrok i tokom spavanja angažuje organe varenja i opterećuje metabolizam - savetuje naša sagovornica.

Bitan unos vitamina C

Svi vitamini su bitni, ali je najvažniji C vitamin, jer je on taj koji podiže imunitet.

- On je taj koji podiže odbranu organizma protiv delovanja i infekcije, a u takvom stresu do kakvog dovodi pomeranje sata i organizmu pada imunitet, pa je podložan infekcijama. Pad imuniteta podrazumeva slabu odbranu organizma i samim tim je meta za novu virusnu i neke druge infekcije. Virusi su uvek tu prisutni, ne napadaju organizam koji je sa zdravom odbranom, takvu teritoriju oni ne diraju. C vitamin je najsnažniji antioksidans i vrlo važan za podizanje imuniteta, ali ne kao tablete, nego kroz voće, recimo jabuku i povrće - kaže doktorka.

Značaj popodnevne dremke

Prema njenim rečima u ovom periodu dobro je došla i popodnevna dremka od pola sata do sat, nikako duža.

- Popodnevna dremka pomaže ljudima da se opuste, relaksiraju ali samo u početku svih ovih zbivanja, čisto da se vrati energija i da se nadoknadi izgubljeno vreme spavanja, ali vremenom i sam organizam potpuno reguliše bioritam. Osim ako ne doživi komplikacije koje smo već napomenuli, da bi se zdrav organizam, pa čak i starije osobe adaptirao potrebno je 4 do 7 dana - kaže dr Radmila Šehić za "Blic zdravlje".