Srpske naučnice pomeraju granice medicine: Prof. dr Bajčetić razvila tabletu od 2 mm za decu, a otkriće dr Čolić predviđa opasnu bolest

U trenutku kada je proteklog četvrtka u Ljubljani proglašeno devet dobitnika prestižne međunarodne Medis nagrade, među finalistima iz više zemalja centralne i istočne Evrope već su bile dve naučnice iz Srbije. Kada je pročitano ime pobednice u oblasti farmakologije, aplauz u sali je bio posebno snažan – jer je nagrada otišla upravo u Beograd.

Među laureatima ovogodišnjeg 12. "International Medis Awards for Medical Research", koji predstavlja svojevrsni "medicinski oskar", našla se profesor dr Milica Bajčetić, klinički farmakolog sa Univerzitetske dečje klinike i profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njen rad o inovativnoj terapiji za decu sa srčanom insuficijencijom doneo joj je najviše priznanje u oblasti pedijatrijske farmakologije.

Istovremeno, među finalistima u oblasti reumatologije bila je i dr Jelena Čolić, reumatolog u Institutu za reumatologiju u Beogradu i postdoktorski istraživač na Karolinska institutu u Stokholmu. Njeno istraživanje otvara mogućnost ranijeg otkrivanja jedne od najtežih komplikacija sistemske skleroze.

Njihove naučne priče dolaze iz različitih oblasti medicine, ali imaju isti cilj - da terapija i dijagnoza postanu preciznije, ranije i dostupnije pacijentima.

Prof. dr Milica Bajčetić: nagrada kao kruna dugogodišnjeg rada

Vidno uzbuđena, ali sa osmehom koji odaje ponos zbog celog tima, prof. dr Bajčetić je odmah nakon proglašenja rekla da nagradu doživljava kao priznanje za dugogodišnji zajednički rad.

- Zaista sam srećna! Ovo je, na neki način, kruna petnaestogodišnjeg rada. Još sam srećnija zbog celog našeg beogradskog tima koji je radio na projektu, pre svega kolega sa Instituta za majku i dete i Univerzitetske dečje klinike - istakla je prof. dr Bajčetić.

Tableta od dva milimetra menja način lečenja dece sa srčanom slabošću

Pobednički rad prof. dr Milice Bajčetić fokusira se na problem sa kojim se pedijatri širom sveta suočavaju decenijama - kako malom detetu dati lek koji ne može da proguta.

Mnogi lekovi koji se rutinski koriste u lečenju srčane insuficijencije (slabosti) razvijeni su za odrasle, pa su lekari često prinuđeni da improvizuju – da drobe tablete i pripremaju privremene preparate kako bi ih prilagodili deci. Takva praksa često dovodi do nepreciznog doziranja i otežane primene.

Upravo tu počinje priča o inovaciji tima koji predvodi prof. dr Bajčetić. Oni su razvili novu formulaciju leka enalaprila – orodisperzibilnu mini-tabletu namenjenu deci od rođenja do šest godina. Reč je o tableti prečnika svega dva milimetra koja se u kontaktu sa pljuvačkom rastvara za oko deset sekundi, omogućavajući da čak i odojčad dobiju terapiju bez napora i stresa.

- Zamislite dete sa srčanom slabošću koje treba da prima terapiju, a ne može da proguta standardnu tabletu. Ova mala tableta se za deset sekundi rastvara u ustima i omogućava da deca bez velikog stresa dobiju lek, roditelji lakše primene terapiju, a lekari konačno imaju precizno doziranje - objašnjava prof. dr Bajčetić.

Rezultati istraživanja, objavljeni u januaru prošle godine u naučnom časopisu "Journal of Clinical Medicine", pokazuju da mali pacijenti terapiju prihvataju veoma dobro – u čak 96 odsto slučajeva ukus je ocenjen kao neutralan ili prijatan, a svi pacijenti tokom studije uspešno su uzimali lek.

Studija je sprovedena u okviru evropskog projekta LENA i predstavlja važan korak ka razvoju lekova koji su zaista prilagođeni deci – populaciji koja je u farmakoterapiji često zapostavljena.

Nauka kao hobi

Fascinacija medicinom kod profesorke Bajčetić počela je još u detinjstvu. Iako je na početku razmišljala o hirurgiji, tokom studija je otkrila farmakologiju – oblasti koja je, kako ističe, spoj naučne strogosti i stvarnog uticaja na živote pacijenata.

Kako kaže prof. dr Bajčetić, nauka je za nju mnogo više od profesije.

- Moji prijatelji se šale da nemam posao, već hobi – zato što je istraživanje nešto što zaista volim da radim. Daje mi energiju i uzbuđenje, i ništa me ne čini tako srećnom kao kada vidim svoj rad objavljen - kaže prof. dr Bajčetić.

Medicinu je studirala na Moskovskom državnom univerzitetu, a dodatno se usavršavala u Beogradu, Rimu i Hamburgu. Tokom karijere razvila je široku međunarodnu saradnju i bila predsednica Evropskog društva za razvojnu, perinatalnu i pedijatrijsku farmakologiju.

Objavila je veliki broj radova, uključujući udžbenike i članke u vodećim časopisima kao što je "The Lancet". Njen rad konstantno je usmeren na unapređenje bezbednosti i dostupnosti lekova za decu – od kliničkih istraživanja do razvoja novih formulacija.

Timski rad i međunarodno umrežavanje

Van laboratorije, njena strast se širi i na putovanja. Putuje u manje poznate krajeve sveta, istražuje nove destinacije, ali najviše uživa u upoznavanju drugih kultura i zdravstvenih sistema. Tokom svojih putovanja, često posećuje lokalne bolnice i zdravstvene ustanove, jer je to prilika da uvidi kako se medicina praktikuje u različitim delovima sveta.

Posebno naglašava značaj timskog rada i podrške mladim istraživačima.

- Veoma sam ponosna na svoje saradnike. Iz ovog projekta nastalo je mnogo naučnih radova, a završene su i dve doktorske disertacije - dodaje ona.

Na kraju, profesorka poručuje da su za savremenu nauku ključni saradnja i međunarodno povezivanje.

- Najvažnije je umrežavanje sa inostranim univerzitetima i rad u multidisciplinarnim timovima. Zahvaljujući evropskim projektima i podršci nauci, naši istraživači imaju priliku da rade vrhunsku nauku - kaže prof. dr Bajčetić.

A mala tableta prečnika svega dva milimetra, nastala u laboratorijama srpskih i evropskih naučnika, mogla bi da napravi veliku razliku – upravo tamo gde je najvažnije, u životima najmlađih pacijenata.

Dr Jelena Čolić: traganje za ranijim znakom opasne bolesti

U finalu Medis nagrade za istraživanja u oblasti reumatologije našla se i dr Jelena Čolić. Iako nije osvojila nagradu, izbor za finalistkinju predstavlja značajnu prekretnicu u njenom profesionalnom putu.

Njeno istraživanje, objavljeno u aprilu prošle godine u časopisu "Frontiers in Medicine", fokusira se na jednu od najtežih komplikacija sistemske skleroze – intersticijalnu bolest pluća (IBP), koja je vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata sa ovom bolešću. IBP napreduje tiho, bez simptoma, sve dok ne dođe do značajnog oštećenja pluća, što dodatno otežava lečenje i prevenciju.

- Naši pacijenti sa sistemskom sklerozom imaju skraćen životni vek ukoliko se na vreme ne prepozna zahvatanje pluća i ne započne terapija. Zato smo pokušali da pronađemo biomarkere u krvi koji bi nam pomogli da bolest otkrijemo ranije - objašnjava dr Čolić.

Studija je pratila 59 pacijenata tokom tri godine i analizirala ekstracelularne vezikule – sitne čestice koje ćelije oslobađaju u krvotok. Rezultati su pokazali da određeni tipovi ovih vezikula, posebno ICAM1-pozitivne i one poreklom iz trombocita, mogu da ukažu ne samo na prisustvo intersticijalne bolesti pluća, već i da predvide koji će pacijenti razviti progresivni oblik bolesti u narednim godinama.

- Pronašli smo čestice u krvi koje mogu mnogo ranije da ukažu na rizik od progresije bolesti. Nadamo se da će dalja istraživanja potvrditi njihovu primenu u svakodnevnoj kliničkoj praksi - kaže dr Čolić.

Spoj klinike i nauke

Motivacija doktorke Čolić za istraživanje proističe iz njenog kliničkog rada sa pacijentima koji boluju od složenih autoimunih bolesti. Njeno lično iskustvo sa teškim bolestima u porodici, naročito kardiovaskularnim, još više je učvrstilo njen cilj da spoji saosećajnu negu sa naprednim istraživanjima.

Dr Jelena Čolić paralelno radi sa pacijentima, bavi se istraživanjima i predaje internu medicinu i reumatologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Takođe, kao postdoktorski istraživač na Karolinska institutu, učestvuje u brojnim međunarodnim projektima i saradnjama, uključujući rad sa organizacijama kao što su EULAR, EUSTAR i EMEUNET.

Specijalizirala je internu medicinu u Beogradu, trenutno je na subspecijalizaciji iz reumatologije, a doktorirala je iz epidemiologije sa fokusom na vaskularne komplikacije sistemske skleroze. Aktivno učestvuje u međunarodnim istraživačkim mrežama, uključujući EULAR i EUSTAR, gde vodi grupu mladih istraživača.

- Motiviše me prilika da kliničke izazove pretvorim u istraživanja koja mogu direktno da poboljšaju živote pacijenata. Rad sa osobama pogođenim složenim autoimunim bolestima inspiriše me da tragam za boljim dijagnostičkim i prognostičkim alatima, dok međunarodna saradnja kontinuirano proširuje moju perspektivu i podstiče moju radoznalost - kaže ona.

Iako nije osvojila glavnu nagradu, nominacija za Medis priznanje za nju predstavlja veliko profesionalno priznanje i potvrdu godina rada i međunarodne saradnje.

Dve različite naučne priče, isti cilj

Iako dolaze iz različitih oblasti medicine – pedijatrijske farmakologije i reumatologije – istraživanja prof. dr Milice Bajčetić i dr Jelene Čolić imaju zajedničku nit.

Jedno donosi terapiju koja je prilagođena najmlađim pacijentima, drugo obećava ranije otkrivanje bolesti koja može biti smrtonosna ako se ne prepozna na vreme.

Zajedno pokazuju koliko savremena medicina sve više ide ka istom cilju – preciznijoj, personalizovanoj i pacijentu prilagođenoj terapiji.

A, Medis nagrade pokazuju i nešto drugo: da se istraživanja koja menjaju medicinsku praksu sve češće razvijaju i u laboratorijama i klinikama iz Srbije.

Podsetimo, dvanaestu godinu zaredom, "International Medis Awards for Medical Research" prepoznaje izuzetna istraživačka dostignuća lekara i farmaceuta iz jedanaest zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Ove godine, pristigla su 243 naučna rada iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Slovačke i Slovenije, a kriterijume za nominaciju zadovoljilo je 196 prijava. Takođe, ove godine 42 stručna rada stigla su iz Srbije, ali su samo dva nominovana za finale.