Geopolitičke tenzije sa Iranom i bliskoistočna nestabilnost otežavaju saradnju ali istovremeno jačaju geostratešku vrednost Azerbejdžana
Baku-Tbilisi-Kars železnica i razvoj luka i aerodroma u Azerbejdžanu omogućili su brži i efikasniji transport robe između Istoka i Zapada
Pošto Iran blokira Ormuski moreuz, a pobunjenici u Jemenu ometaju nesmetan prolaz brodova na ruti kroz Adenski zaliv, Transkaspijska međunarodna saobraćajna ruta istok-zapad ili Centralni koridor sa Azerbejdžanom u glavnoj ulozi dobija sve veći značaj, upozorava analiza portala nemačke medijske kompanije Dojče vele (DW).
- I Evropska unija (EU) i Kina su već obećale milijarde za nadogradnju luka, železnica i puteva duž ove rute. Obim tereta duž ovog koridora učetvorostručio se od 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Iako se ovde još uvek transportuje samo mali deo evroazijske trgovine, Svetska banka procenjuje da bi ukupan obim trgovine mogao dostići 11 miliona tona do 2030. godine. Konačno, Evropa trenutno dobija oko četiri procenta gasa iz Azerbejdžana, što odgovara 12,8 milijardi kubnih metara gasa.
Planirano je da se to poveća na 20 milijardi kubnih metara do 2027. godine – napominje DW. U prilog oceni da Srednji koridor dobija na značaju, portal dodaje i nezaobilaznu činjenicu da Azerbejdžan i drugi izvoznici nafte iz ovog dela sveta svakodnevno zarađuju dodatni novac od nastavka krize na Bliskom istoku od rasta cena nafte, procenjujući da je dodatni dnevni rast zarade samo u slučaju Azerbejdžana između 600 miliona i 700 miliona dolara.
Najkraća ruta
Portal podseća da je Srednji koridor multimodalni transportni koridor koji povezuje Kinu sa Evropskom unijom preko Centralne Azije, Kavkaza i Turske i služi kao alternativa Severnoj ruti i Okeanskom putu. Koridor, dodaje DW, prvenstveno se sastoji od železničkih pruga dužine 4.256 kilometara i morskih deonica koje se protežu na 508 kilometara, počevši od granice Kine i Kazahstana i prolazeći kroz Kazahstan i Kaspijsko more do Azerbejdžana i Gruzije. Od Gruzije, koridor se proteže u dva pravca, preko Turske do Evrope ili preko Crnog mora do Ukrajine, Rumunije i Bugarske.
- Srednji koridor je geografski najkraća ruta između Evrope i Kine. Namenjen je transportu kineske robe zajedno sa kritičnim mineralima i energijom iz Centralne Azije u Evropu - ističe DW.
Prema rečima azerbejdžanskih vlasti, politička ideja o Centralnom koridoru nastala je krajem 1990-ih i obuhvatala je, pored Azerbejdžana kao inicijatora, Tursku, Gruziju, Ukrajinu, Moldaviju, Rumuniju, Bugarsku, Uzbekistan i Kirgistan. Azerbejdžanske vlasti nisu krile da su prilikom pokretanja inicijative bile inspirisane istorijskim Putem svile i mogućim kineskim interesovanjem za obnovu ove rute. Ako izuzmemo odgovarajuće političke deklaracije, ništa konkretno nije urađeno na Centralnom koridoru sve dok Kina nije počela snažnije da promoviše svoj program „Jedan pojas, jedan put“.
Jedan od „okidača“ za razvoj Centralnog koridora je potpisivanje sporazuma između Azerbejdžana, Gruzije i Turske u februaru 2007. godine o izgradnji železničke pruge Baku-Tbilisi-Kars. U novembru iste godine, kamen temeljac železnice položen je u okrugu Marabda u Gruziji. U julu 2008. godine, u gradu Karsu održana je ceremonija polaganja radova na izgradnji deonice Kars-Gruzija. Železnička pruga Baku-Tbilisi-Kars puštena je u rad 30. oktobra 2017. godine i, kako ističe azerbejdžanska vlada, obezbeđuje transportnu vezu između Istoka i Zapada kao deo Srednjeg koridora i predstavlja obnovu drevnog Puta svile duž modernih železničkih ruta.
- Železnica Baku-Tbilisi-Kars smanjuje vreme isporuke robe iz Kine u Evropu preko Centralnog koridora za više od polovine u poređenju sa morskim transportom. Ovo povećava atraktivnost koridora za zemlje regiona i olakšava pristup evropskim i globalnim tržištima za zemlje Centralne Azije, Turkmenistan, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, kao i Avganistan, - naglašava vlada u Bakuu.
Morski i vazdušni kargo
Pored železnice, Azerbejdžan je investirao u razvoj morske luke Baku, slobodne ekonomske zone Alat i klastera vazdušnog kargoa kako bi ojačao Centralni koridor.
- Izgrađeni su i pušteni u rad autoputevi, mostovi, tuneli, železnička infrastruktura, stanice, kao i tri nova međunarodna aerodroma Zangilan, Fizuli i Lačin. Podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazuju da će kontejnerski saobraćaj u luci Baku porasti sa sadašnjih 100.000 TEU na 865.000 TEU do 2040. godine - prema zvaničnom dokumentu azerbejdžanske vlade o razvoju Srednjeg koridora, čiji je razvoj godinama bio otežan sukobom između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha, u kojem je Azerbejdžan dobio rat.
Komentarišući za DW potencijal Srednjeg koridora, direktor Centra za regionalne studije u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu, Ričard Giragosijan, kaže da je kriza na Bliskom istoku prilika za deo sveta kroz koji prolazi Srednji koridor.
- Srednji koridor je sada jedina ruta koja je preostala, jedina održiva ruta u pogledu trgovine i transporta - upozorava Giragosijan. Na istom putu, gruzijski politikolog Kornelij Kakačija procenjuje da Srednji koridor predstavlja stub evroazijske trgovine, čak i van trenutnog konteksta blokade Hormuza i Adena.
- Na srednji i dugi rok, Južni Kavkaz i Srednji koridor biće jedna od glavnih ruta koje povezuju EU i Kinu zajedno sa pomorskim rutama - smatra Kakačija.
Kada je reč o stavu Irana prema planovima Azerbejdžana i Jermenije, sa kojima se Iran graniči, kao i Gruzije i drugih zemalja koje bi razvijale Srednji koridor, Azerbejdžan i Iran su potpisali, pre američko-izraelskih vazdušnih udara na Iran leta prošle godine i 28. februara ove godine, sporazum o saradnji koji se odnosi na uključivanje autonomne republike Nahčivan u Srednji koridor. Nahčivan je deo Azerbejdžana sa kojim Baku nema kopnenu vezu, a okružen je Iranom, Turskom i Jermenijom. Sporazumom je Iran omogućio da se Nahčivan uključi u logističke rute Srednjeg koridora preko svoje teritorije. Međutim, nakon eskalacije rata na Bliskom istoku, postavlja se pitanje kakve će odnose imati Azerbejdžan i Iran. Naime, kako podseća DW u svojoj analizi, iranski dronovi su 5. marta pogodili aerodrom u Nahčivanu.
- Azerbejdžanski predsednik nazvao je Alijev napad terorističkim činom. Čule su se pretnje odmazdnim udarima, a teretni saobraćaj iz Irana ka enklavi je privremeno obustavljen. Eskalacija je izbegnuta nakon direktnog razgovora između lidera Irana i Azerbejdžana – komentariše DW.
Iranska pretnja
Sagovornik portala, Mahamad Mamadov, istraživački saradnik Centra Topčubaš u Bakuu, smatra normalizaciju odnosa između Jermenije i Azerbejdžana upitnom nakon napada dronom na Nahičevan.
- Incident je stvorio mnogo neizvesnosti. Pored toga, ranije produbljivanje veza Azerbejdžana sa Izraelom iranska strana je uvek doživljavala kao pretnju - podseća Mamadov. Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija, podseća DW, zauzeli su neutralan stav u sukobu između američko-izraelskih i iranskih vojnih snaga. Portal podseća da je Izrael 2025. godine 46,4 odsto svoje potrošnje nafte zadovoljio uvozom iz Azerbejdžana preko naftovoda BTC. To je naftovod koji isporučuje azerbejdžansku naftu iz luke Baku preko Tbilisija do luke Džejhan u Turskoj.
- Zauzvrat, Azerbejdžan dobija većinu svog vojnog naoružanja od Izraela. Zvaničnici Azerbejdžana su izašli sa tvrdnjama da su sprečeni pokušaji sabotaže Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde, usmereni na naftovod BTC i izraelsku ambasadu u Azerbejdžanu.
Prema rečima Mahamada Mamadova, Azerbejdžan ne želi da se Iran raspadne, niti želi da se rat nastavi, iako ima koristi od rasta cena nafte i važnosti Srednjeg koridora.
- Kolaps Irana bi otvorio „Pandorinu kutiju“, pokrećući ekonomsku nestabilnost i potencijalno priliv izbeglica iz zemlje u kojoj trenutno živi više od 20 miliona etničkih Azerbejdžanaca. Najpovoljniji scenario za Baku bio bi oslabljeni Iran koji ipak ostaje pod svojim trenutnim teokratskim režimom. Sve dok se Teheran doživljava kao međunarodni odmetnik, Azerbejdžan zadržava svoju geopolitičku i ekonomsku vrednost kao stabilna veza između Istoka i Zapada - upozorava Mamadov.
(DW)
