Ekipa emisije "Metar moga sela" nedavno je razgovarala sa njegovim komšijama
Otvoreno je pričao o teškim danima ističući da se nikada nije gladovalo zahvaljujući porodičnoj bašti
Živorad Žika Nikolić poznat kao voditelj emisije "Šarenica" ostvario je veliki uspeh i postao jedno od najprepoznatljivijih TV lica. Međutim, svojih početaka i danas se seća, a svojevremeno je živeo u trošnoj kući o čemu je i sam govorio.
Žika Jakšić je renovirao trošnu kuću, ali je želeo da ostane autentična i u sličnom stilu. O teškom detinjstvu je otvoreno pričao jednom prilikom.
- Bilo je teških dana, ali se nikad nije gladovalo, nekada se živelo na proji, nekada na kajmaku, nekad na mesu, bilo je svega. U bašti moje majke sve je raslo, paprika, krompir, sve. Mogao sam sve da zidam, ali ovo je nešto što budi uspomene. Kuća je ostala takva kakva je, uradili smo zidove i staze, želim da tako bude, a i dopada se mojim potomcima -pričao je Žika.
- Ko god želi da prespava ovde, voli da spava u ovom krevetu i ovoj sobi, a najradije i ja, tu sam proveo detinjstvo", rekao je Žika jednom prilikom u emisiji "Nećete verovati" - koja se emitovala na Prvoj televiziji.
Voditelj je, podsetimo, pre nekoliko godina kupio stan u Beogradu koji prema pisanju medija vredi oko 150.000 evra.
Komšije o Žiki: "Pošten je"
- On je pošten čovek. Još u školu je izdavao jedan list imao je jednu malu sveščicu i tu je mogao da piše, da mu se obrati neko od učenika, da piše šta želi. To je bilo u osnovnoj školi i to se sve završilo pa je otišao svako na svoju stranu.
- Tu smo išli u školu zajedno sve od prvog razreda do osmog. Posle on je otišao na više škole. Bio je super đak - rekao nam je drugi komšija a zatim se osvrnuo na to kako je sve izgledalo u vreme njihovog detinjstva u ovom lepom selu:
- Znaš kako, pa izgledalo je, nije bilo ovako, nije tu bilo puta ljudski onako. Sve je tu bilo blato, znaš, sad da ti pričam, seoski ono sve. Poljoprivreda se mnogo više radila tu. Mi smo u školu išli odavde do kraja Jasikovice, prema Bučju, tu je bila škola četiri godine, ideš tu, ovi stari jure kući da dođemo da idemo da čuvamo ovce, svinje, krave i tako to. E posle kad smo pošli u Lopaš, tu smo išli četiri godine to je dole čak, tu smo imali dva tri puta. Išli smo, isto je to bilo tako, i dođemo kući do nekog doba, isto tako stari jure.
