Najviše plate beleži IT sektor sa prosekom od 1.904 evra i rastom od 10% u odnosu na prethodnu godinu
Najveći rast zarada zabeležen je u profesionalnim, naučnim i tehničkim delatnostima – 15%
Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima Republike Hrvatske za mart 2026. iznosila je 1.555 evra, dok je medijalna neto plata za isti mesec iznosila 1.317 evra, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine više za 9,8%. Poslodavci su zbog nedostatka radne snage prinuđeni da povećavaju plate. Ipak, podaci servisa "MojaPlaća" pokazuju da nije svuda isto.
Prema njihovoj analizi, prosečna mesečna neto plata u Hrvatskoj trenutno iznosi 1.621 evro. U poređenju sa istim periodom prošle godine, to je rast od devet procenata. Medijalna plata iznosi 1.500 evra, a podaci se zasnivaju na odgovorima više od 28.000 ispitanika.
Najveće plate i dalje su rezervisane za IT sektor, koji obuhvata telekomunikacije i informacione delatnosti. Prosečna neto plata u toj grani privrede dostigla je 1.904 evra, što je deset procenata više nego godinu ranije. Odmah iza IT-a nalazi se sektor proizvodnje i distribucije energije, gde zaposleni u proseku zarađuju 1.757 evra. U toj delatnosti zabeležen je godišnji rast plata od 13 procenata.
Najveći rast
Visoko na listi nalazi se i sektor građevinarstva, arhitekture i nekretnina. Tamo prosečna neto plata iznosi 1.729 evra, što predstavlja povećanje od 12 procenata u odnosu na prošlu godinu.
Najizraženiji skok primanja zabeležen je u oblasti profesionalnih, naučnih i tehničkih delatnosti. U tom sektoru prosečna plata porasla je čak 15 procenata i sada iznosi 1.657 evra. S druge strane, najsporiji rast evidentiran je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde su plate povećane za svega tri procenta.
Analiza pokazuje da je prosečna plata u turizmu i ugostiteljstvu tokom 2026. godine porasla za deset procenata i sada iznosi 1.510 evra. Ipak, iza tog proseka kriju se značajne razlike među zanimanjima.
Najskromniji rast
Najviše zarađuju šefovi kuhinja, čija prosečna plata dostiže 2.085 evra. Vrlo blizu su i menadžeri u ugostiteljstvu sa prosečnim primanjima od 2.075 evra. Veliki rast zabeležen je kod pomoćnih kuvara. Njihove plate su za godinu dana porasle za 23 procenta i sada prosečno iznose 1.223 evra. Kuvari su ostvarili rast od 19 procenata, a njihova prosečna neto plata dostigla je 1.598 evra.
Konobari danas u proseku zarađuju 1.281 evro, što je devet procenata više nego godinu ranije. Najskromniji rast zabeležen je kod spremačica, kojima su primanja povećana za tri procenta, na prosečnih 992 evra. Podaci pokazuju da visina plate u turizmu ne zavisi samo od radnog mesta, već i od vrste poslodavca. Kompanije u stranom vlasništvu zaposlenima u proseku isplaćuju 1.478 evra, dok je prosek u domaćim privatnim firmama 1.361 evro.
Razlike su vidljive i u zavisnosti od veličine preduzeća. Najveće prosečne plate imaju zaposleni u kompanijama sa više od hiljadu radnika, gde prosek dostiže 1.547 evra. U najmanjim preduzećima, koja imaju do deset zaposlenih, prosečna plata iznosi 1.237 evra.
Zagreb nije prvi
Iako se Zagreb često nalazi na vrhu lista kada su u pitanju plate, situacija u turizmu pokazuje nešto drugačiju sliku. Najveće prosečne plate u toj delatnosti ostvaruju zaposleni u Šibensko-kninskoj županiji, gde prosek iznosi 1.594 evra. Na drugom mestu nalazi se Dubrovačko-neretvanska županija sa prosečnom platom od 1.528 evra, dok je Grad Zagreb treći sa prosekom od 1.464 evra.
Na dnu liste nalaze se uglavnom kontinentalne županije. Najniže prosečne plate u turizmu beleže Virovitičko-podravska županija sa 1.041 evrom, Ličko-senjska sa 1.087 evra i Požeško-slavonska županija sa prosečnih 1.088 evra.
Među kontinentalnim županijama nešto se više izdvajaju Varaždinska, gde prosečna plata u turizmu dostiže 1.331 evro, i Međimurska sa prosekom od 1.277 evra.
(Izvor: Dnevno.hr)
