Posebno se ističe važnost ljudskog kontakta, vođenja timova i razumevanja kompleksnih sistema u radu
Najveću prednost imaće oni koji znaju da koriste AI kao alat i znaju proceniti njene mogućnosti i ograničenja
Dok brzi razvoj veštačke inteligencije izaziva sve veći nemir na globalnom tržištu rada, stručnjaci ističu da crni scenariji o potpunom nestanku radnih mesta nisu neizbežni.
Ključ opstanka leži u prepoznavanju i razvijanju onih veština koje mašine, bez obzira na nivo tehnološkog napretka, jednostavno ne mogu da repliciraju. Umesto straha od konkurencije sa algoritmima, fokus se prebacuje na sinergiju čoveka i tehnologije.
Ugledni stručnjak sa Oksforda (Oxford) Bendžamin Tod (Benjamin Todd), koji je ujedno i suosnivač i predsednik organizacije 80,000 Hours i autor uticajne knjige „80,000 Hours: How to Have a Fulfilling Career That Does Good“, već više od jedne decenije usmerava profesionalce prema karijerama koje donose društvenu vrednost i lično zadovoljstvo. Ovaj diplomirani fizičar i filozof ističe da se današnje tržište rada nalazi pred istorijskom prekretnicom koja prevazilazi dosadašnje ekonomske krize.
Tod i njegov tim analitičara sproveli su opsežno istraživanje kako bi izdvojili ključne kompetencije koje će u narednih pet godina postati još traženije i vrednije na tržištu. Njihovi zaključci jasno pokazuju da će tehnološka revolucija najviše nagraditi one koji se oslone na specifične ljudske osobine i sposobnosti upravljanja složenim sistemima.
Pet stubova profesionalne otpornosti na AI
Napredne komunikacione veštine
Svakoj organizaciji su preko potrebni pojedinci koji mogu jasno i uverljivo da prenesu njenu misiju, vrednosti i proizvode, kako unutar tima, tako i prema široj javnosti. S obzirom na to da veštačka inteligencija sa lakoćom generiše ogromne količine sadržaja, sama proizvodnja tekstova postepeno gubi na ceni. Zbog toga Tod naglašava da postaje znatno važnije pitanje šta uopšte treba uraditi i kako proceniti kvalitet onoga što je stvoreno. Izgradnja poverenja i autentičnog odnosa sa publikom biće sve značajnija, što uključuje strateško vođenje društvenih mreža, privlačenje publike kroz biltene, odnose s javnošću ili organizaciju događaja uživo.
Socijalne veštine
Gotovo svaki posao u modernom okruženju podrazumeva duboku saradnju među ljudima. Tod se pritom poziva na istraživanje harvardskog ekonomiste Dejvida Dž. Deminga (David J. Deming), koje je dokazalo da poslovi sa naglašenom socijalnom komponentom beleže kontinuirani rast zarada. Iako veštačka inteligencija napreduje u određenim oblicima komunikacije, ljudi će i dalje primarno želeti ljudski kontakt i ceniti ono što stvaraju drugi ljudi. Veštine poput uspostavljanja poverenja, razumevanja tuđih potreba, prepoznavanja emocija i uspešnog rešavanja konflikata postaće važnije nego ikada pre.
Liderstvo, kritička procena i donošenje odluka
Analizirajući najpoželjnija zanimanja, Todova organizacija je još pre nekoliko godina utvrdila da su sposobnost procene i donošenje odluka na samom vrhu liste traženih osobina. Kako veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke poput zakazivanja sastanaka i prikupljanja podataka, sve vrednija postaje sposobnost da se proceni šta je zaista važno učiniti. Stručnjaci stoga savetuju da posmatrate ljude kojima najviše verujete kada treba doneti važnu odluku i da pokušate da razumete kako oni razmišljaju i koje su ih navike dovele do tog nivoa sigurnosti i uspeha.
Upravljanje operacijama
Svaka stabilna organizacija zavisi od ljudi koji se brinu za nesmetano funkcionisanje celokupnog sistema. To uključuje svakodnevne i kritične aktivnosti poput zapošljavanja, upravljanja finansijskim procesima i kompleksne administracije. Premda tehnologija već automatizuje velik deo administrativnog posla, ljudi ostaju nezamenljivi u složenim situacijama koje zahtevaju dubinsku procenu, dugogodišnje iskustvo i direktan rad sa ljudima. Kako kompanije budu rasle sve brže, potreba za kvalitetnim operativnim kadrom biće u stalnom porastu.
Veštine primene same veštačke inteligencije
Kao peti, ali ujedno i najvažniji praktični savet, Tod izdvaja veštine primene same veštačke inteligencije. Trenutno je tehnologija izuzetno uspešna u jasno definisanim i izolovanim zadacima, poput programiranja ili obrade specifičnih podataka tokom nekoliko sati kontinuiranog rada. Međutim, ona se znatno slabije snalazi u kompleksnim projektima koji uključuju velik broj učesnika ili traju nedeljama i mesecima.
Zbog toga će na tržištu biti izuzetno dragoceni ljudi koji razumeju kako AI funkcioniše, znaju njene prednosti i ograničenja, umeju da proveravaju rezultate i tačno procene kada je potrebno uključiti ljudsku kontrolu. Za razvoj ove veštine nije nužno posedovati programersko znanje, već je dovoljno početi aktivno sa korišćenjem AI alata u oblasti koju već dobro poznajete i koja vas zanima.
„Budućnost neće pripasti ljudima koji se takmiče sa veštačkom inteligencijom, već onima koji nauče kako da je koriste kao alat”, zaključuje Tod.
Upravo zato napredna komunikacija, rad sa ljudima, strateško donošenje odluka, organizacija i dubinsko razumevanje AI sistema predstavljaju kompetencije čija će vrednost u godinama koje dolaze samo rasti.
(Dnevno.hr)
