Banke u Evropi ipak ubrzano razvijaju sopstvene stablecoin projekte, verujući da je neophodno imati evro u novoj digitalnoj finansijskoj infrastrukturi
Sukob između Frankfurta i Vašingtona nadilazi tehničke aspekte i postaje borba za kontrolu nad novcem i platnim sistemima u budućoj digitalnoj ekonomiji
Dok Evropska centralna banka (ECB) sve otvorenije upozorava na rizike stejblkoina, najveće evropske banke ubrzano razvijaju upravo takve proizvode. Tako se Evropa našla u neobičnoj situaciji: regulator koji želi da zaštiti monetarni suverenitet postaje sve skeptičniji prema privatnom digitalnom novcu, dok ga finansijska industrija vidi kao ključnu infrastrukturu budućih tržišta.
Najnovije upozorenje stiglo je u ponedeljak od članice Izvršnog odbora ECB-a Isabel Šnabel. Govoreći na konferenciji Banke Koreje o budućnosti novca, samo dan nakon rasprave o istoj temi na 32. Dubrovačkoj ekonomskoj konferenciji, Šnabel je poručila da stejblkoini mogu doneti određene koristi, ali i otvoriti ozbiljne rizike za finansijski sistem.
„Iako privatne monetarne inovacije poput stejblkoina mogu ponuditi značajne koristi, one takođe mogu povećati rizik od povlačenja depozita iz banaka tokom perioda stresa, oslabiti transmisiju monetarne politike i učvrstiti međunarodnu dominaciju dolara“, rekla je Šnabel, prenosi "Blumberg".
Posebno je upozorila na geopolitičku dimenziju cele priče. Prema njenoj oceni, širenje stablecoin-a moglo bi dodatno učvrstiti vodeću poziciju američke valute u globalnom finansijskom sistemu upravo u trenutku kada se digitalizuju tržišta kapitala i platni sistemi.
„Dominacija dolara bila bi dodatno učvršćena, ne zbog snažnijih ekonomskih temelja, već zbog mrežnih efekata i prednosti prvog igrača“, upozorila je Schnabel, prenosi Reuters.
ECB poslednjih meseci sve jasnije zauzima stav da budućnost digitalnog novca u Evropi treba graditi na digitalnom evru i tokenizovanom novcu centralne banke, a ne na privatnim stablecoinima. Takvu poziciju početkom maja dodatno je naglasila predsednica ECB-a Kristin Lagard. Govoreći o predlozima da Evropa razvije sopstvene stejblkoine kako bi odgovorila na američku dominaciju tržištem, Lagard je odbacila argument da bi evropski stejblkoini trebalo da imaju centralnu ulogu u budućem finansijskom sistemu.
„Argument za promovisanje stejblkoina denominovanih u evrima mnogo je slabiji nego što se čini“, poručila je predsednica ECB-a početkom maja u govoru o budućnosti međunarodne uloge evra. Lagard smatra da bi čak i stablecoin vezan za evro može predstavljati rizik za finansijsku stabilnost.
U ECB-u upozoravaju da bi veće prebacivanje štednje iz bankarskih depozita u privatne digitalne tokene moglo oslabiti bankarski sistem, smanjiti kreditnu aktivnost i otežati sprovođenje monetarne politike. Zato Frankfurt zagovara model u kojem će tokenizovana finansijska tržišta koristiti novac centralne banke i tokenizovane depozite, a ne privatne digitalne valute.
Ali dok ECB upozorava, tržište ide u drugom pravcu
Velike evropske banke poslednjih meseci intenzivirale su rad na sopstvenim stablecoin projektima. Među najambicioznijima je konzorcijum Qivalis, iza kojeg stoje brojne evropske finansijske institucije, a koji planira lansirati regulisani euro-stablecoin tokom druge polovine 2026. Cilj nije da zameni gotovinu ili bankovne račune građana, već da stvori novu infrastrukturu za međubankarska plaćanja, tokenizovane obveznice, trgovinu digitalnom imovinom i korporativne transakcije.
Banke smatraju da Evropa ne može ignorisati činjenicu da je više od 99 odsto globalnog tržišta stejblkoina vezano za američki dolar. Ako evro ne bude prisutan u novoj digitalnoj infrastrukturi finansijskih tržišta, upozoravaju, prostor će vrlo brzo zauzeti američki konkurenti.
Takvu logiku otvoreno podržava deo američkih monetarnih zvaničnika. Dan pre nastupa Šnabelove, na 32. Dubrovačkoj ekonomskoj konferenciji, guverner Federalnih rezervi Kristofer Voler izjavio je da bi širenje stejblkoina zapravo moglo povećati globalni uticaj američke monetarne politike.
„Zemlje koje ih usvoje funkcionisaće poput sistema fiksnog kursa. Uvoziće američke monetarne troškove, čime se širi domet američke monetarne politike“, rekao je on za "Blumberg". Drugim rečima, što više država i kompanija koristi digitalne dolare, to veći međunarodni uticaj imaju odluke Federalnih rezervi.
Voler je pritom odbacio i argumente za digitalne valute centralnih banaka, ocenivši da su CBDC-ovi (Central Bank Digital Currency, digitalna valuta centralne banke) „rešenje u potrazi za problemom“ i da privatni sektor već razvija efikasnije alternative.
Na istom panelu reagovao je guverner Hrvatske narodne banke i budući potpredsednik ECB-a Boris Vujčić. Odbacio je Volerovu tvrdnju da su centralne banke izgubile interes za digitalne valute i podsetio da je svih 21 članica evrozone uključena u projekat digitalnog evra. Vujčić već duže vreme zagovara digitalni evro kao pitanje evropske strateške autonomije. Njegov argument je da Evropa ne sme prepustiti budućnost digitalnih plaćanja ni američkim kartičnim sistemima ni privatnim dolarizovanim stejblkoinima.
Mnogo više od tehnološkog sukoba
Rasprava koja se poslednjih dana vodi između Frankfurta i Vašingtona zato je mnogo više od tehnološkog spora. U njenoj pozadini nalazi se pitanje ko će kontrolisati novac i platnu infrastrukturu u digitalnoj ekonomiji. Dok SAD u stejblkoinu vidi priliku za dodatno jačanje međunarodne pozicije dolara, ECB strahuje da bi upravo isti instrument mogao dugoročno oslabiti monetarni suverenitet Evrope.
Problem za Frankfurt je što tržište očigledno ne želi da čeka. Dok se digitalni evro još nalazi u fazi pripreme, evropske banke već grade sopstvene verzije digitalnog novca.
(Izvor: Poslovni.hr)
