Mlađe generacije biraju ovakvu kupovinu i zbog ekološke svesti.
Kupci su različitih generacija, što pokazuje da se predrasude smanjuju.
Polovna garderoba više nije samo način uštede, već i sve popularniji izbor kupaca. Zašto u Beogradu raste broj “second hand” prodavnica i šta građani u njima najčešće traže.
Sako za 200 dinara, haljina poznatog brenda ili potpuno nov komad garderobe sa originalnom etiketom. Povoljne cene i potraga za unikatima dovode sve više kupaca u prodavnice polovne robe.
„Cene su petostruko niže, rekla bih. Čak na sniženjima može nešto da se nađe stvarno po simboličnoj ceni i ta cena je jedno 90% niža”, kaže Aleksandra Ranković, vlasnica prodavnice.
Garderoba u ove radnje stiže iz različitih delova Evrope, mesečno oko 20 tona.
Među kupcima su sve generacije – od dece i tinejdžera do starijih, što znači da se građani polako oslobađaju predrasuda.
„Mislim da generalno nema razlike toliko u ovim radnjama u kojima kupujete nove stvari i da se ne razlikuje. Znači imate markiranu garderobu povoljnu koju možete da kupite za recimo 500, 600 dinara”, kaže mušterija.
I dok većina kupaca kao glavni motiv navodi uštedu, među mlađim generacijama sve je više onih koji se za ovakav vid kupovine odlučuju i zbog brige o životnoj sredini.
„Zaista je podeljeno, rekla bih dosta mladih dolazi radi ekologije, a neki ljudi prosto vole da kupe jeftino, tako da je zaista podeljeno”, dodala je Rankovićeva.
Iako je prošle godine otvoreno nešto manje prodavnica polovne robe, na teritoriji Beograda trenutno ih posluje više od 230.
Za razliku od brze mode – za jednu sezonu, ovi komadi pokazuju da garderoba može da traje mnogo duže.
(RTS)
