Radna nedelja u Srbiji traje prosečno 40,6 sati, znatno duže nego u EU gde je prosek 35,9 sati
Dodatni slobodan dan, kao što je slobodan petak, pokazao se kao snažan motivator za zaposlene, čak više nego povećanje plate
Dok zaposleni u Evropskoj uniji u proseku rade 35,9 sati nedeljno, radna nedelja u Srbiji traje 40,6 sati. Duže se radi samo u Bosni i Hercegovini, gde prosečna radna nedelja iznosi 40,9 sati, i Turskoj sa 42,4 sata. Istovremeno, Holandija beleži prosečnih 31,9 radnih sati nedeljno. Međutim, pitanje koje se sve češće postavlja nije koliko dugo radimo, već koliko smo za to vreme produktivni.
O tome su u emisiji "Jutro na Blic" govorili HR konsultantkinja Milica Malešević i vlasnik kompanije Mikroelektronika Nebojša Matić, koji je sa publikom podelio iskustva prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju.
Duži radni dan ne znači automatski i veći učinak
Komentarišući podatke Eurostata, Milica Malešević ocenila je da se na Balkanu i dalje često vrednuje broj sati provedenih na poslu, umesto rezultata koji zaposleni ostvaruju.
- Mi volimo da se dičimo tim radničkim majndsetom kako smo mi mnogo radili i kao da je to ključni kriterijum za procenu uspeha i rezultata. Onda ćete čuti i radnika kako komentariše: "A ovi direktori, oni uđu pa izađu", a zapravo svako je plaćen u skladu s time koliku odgovornost preuzima, a ne u skladu s time koliko je sati radio - rekla je Malešević.
Sličan stav izneo je i Nebojša Matić, ističući da se ne mogu svi poslovi meriti istim kriterijumima.
- Firme možete da vrednujete na dva načina. Ili ćemo da platimo vreme provedeno na poslu ili učinak. Evo, recimo da ste noćni čuvar. Kakav učinak možete da napravite? Vi morate da budete tamo tih osam sati. Ali ako ste marketing čovek, programer ili kreativac, možete za pet minuta da napravite neku ideju koja se isplati ceo mesec - rekao je Matić.
Četvorodnevna radna nedelja posle tri godine priprema
Matić je objasnio da je uvođenje četvorodnevne radne nedelje u Mikroelektronici bio dug proces koji je podrazumevao ozbiljnu organizacionu transformaciju.
- Počeo sam ovim da se bavim pre sedam godina. Ako prvo odeljenje radi četiri godine, znači tri godine sam se pripremao. Nemoj ni da krećeš ako se nisi pripremio za nešto. Priprema je automatizacija i digitalizacija. Digitalizuj sve živo. Onda automatizuj sve živo - rekao je on.
Prema Matićevim rečima, četvorodnevna radna nedelja nije donela veću efikasnost, već je veća efikasnost omogućila uvođenje četvorodnevne radne nedelje. Nakon godina digitalizacije, automatizacije i optimizacije procesa, kompanija je prešla na model u kojem se fokus stavlja na rezultate i dnevni učinak, a ne na broj sati provedenih na poslu.
Manje zaposlenih, veća proizvodnja
Prema njegovim rečima, rezultati promena vidljivi su u samoj proizvodnji.
- Nama je u proizvodnji bilo 21 čovek. Sad ih je recimo deset. A naprave 30 odsto više za 20 odsto kraće vreme - rekao je Matić.
On je istakao i da je fluktuacija zaposlenih u kompaniji izuzetno niska, kako navodi - ispod jednog procenta. Govoreći o organizaciji rada, dodao je da od prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju više nije bilo potrebe za radom vikendom.
- Nema nijednog vikenda otkako smo na četiri dana sa duplo manje ljudi - rekao je Matić.
Slobodan petak kao snažan motivator
Jedna od tema bila je i motivacija zaposlenih. Matić smatra da dodatni slobodan dan često ima veći efekat od povećanja zarade.
- Nikada vam motiv neće biti 200 evra plata veća. Ali slobodan petak je takav strahovit motiv. Oni smišljaju neverovatne stvari - rekao je on.
Međutim, dodao je da je zaposlenima potrebno vreme da promene navike.
- Šest meseci je trebalo da prebace fokus sa četiri radna dana na tri slobodna. Prvo kažu: isto je, gledam televizor. Tek posle nekog vremena počnu da planiraju kako da iskoriste to dodatno vreme - naveo je Matić.
Generacija Z menja kulturu rada
Govoreći o promenama na tržištu rada, Malešević je istakla da nove generacije zaposlenih donose drugačija očekivanja.
- Generacija Z je sad uveliko na tržištu rada. U narednih nekoliko godina oni su 40 odsto radne snage. Oni bukvalno prevaspitavaju tržište. Ne pada im na pamet da trpe takve stvari - rekla je ona.
Dodala je da menadžeri moraju da menjaju pristup i da postanu mentori novim generacijama zaposlenih.
- Izuzetno je važno da proradi želja da budeš dobar mentor i da dozvoliš da se dogodi promena, a ne da kažeš: "I ja sam godinama išao besplatno po burek, znaš ti kakav je bio moj put" - navela je Malešević.
Fluktuacija zaposlenih skupa je za kompanije
Malešević je upozorila da odlazak zaposlenih predstavlja značajan trošak za kompanije.
- Zamena jednog radnika košta jednu i po do dve i po njegove godišnje bruto plate - rekla je ona.
Dodala je da postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da je zadržavanje kvalitetnih zaposlenih često isplativije od stalnog zapošljavanja novih ljudi.
Produktivnost se gradi kroz dnevne rezultate
Matić smatra da je ključ uspeha u jasno definisanim procesima i merljivim rezultatima.
- Kad uradiš digitalizaciju, pa automatizaciju, sledeći korak je da uvedeš dnevni autput. Šta ti danas treba da uradiš? I ti ako uradiš to danas, tvoj nedeljni autput je uspeh. Tvoj mesečni autput je uspeh. Tvoj kvartalni autput je uspeh. Tvoj godišnji autput je uspeh - rekao je Matić.
Sagovornici su se saglasili da se rasprava o radnom vremenu ne može svesti samo na broj sati provedenih na poslu. Ključna pitanja ostaju organizacija rada, jasno definisani procesi, produktivnost i sposobnost kompanija da se prilagode novim generacijama zaposlenih i promenama na tržištu rada.
