Verski progon hrišćana postaje centralna tema Trampove politike
Nigerija se suočava s ozbiljnim bezbednosnim izazovima uključujući terorističke aktivnosti ekstremista
Delovi američke desnice već godinama tvrde da su hrišćani u Nigeriji izloženi nasilju, što je stav koji je dodatno podstakao i američki predsednik Donald Tramp. Nakon što je nedeljama optuživao nigerijsku vladu da ne uspeva da zaustavi progon hrišćana, Tramp je na katolički Božić objavio da su Sjedinjene Američke Države izvele niz udara na ovu zapadnoafričku zemlju.
Napadi, usmereni na militante Islamske države na severu Nigerije, predstavljaju najnoviju inostranu vojnu intervenciju Trampa, koji je tokom predsedničke kampanje 2024. godine obećavao da će Sjedinjene Države izvući iz decenija "beskrajnih ratova".
Šta znamo o ovim udarima
U svojoj objavi, Tramp je rekao da su napadi bili usmereni protiv pripadnika Islamske države koji su "napadali i brutalno ubijali, pre svega, nevine hrišćane, u razmerama kakve nisu viđene dugi niz godina, pa čak ni vekovima".
Zvaničnik američkog Ministarstva odbrane rekao je agenciji Asošijeted pres (AP) da su Sjedinjene Države sprovele napade u saradnji sa Nigerijom i da su oni odobreni od strane nigerijske vlade. Ministarstvo spoljnih poslova Nigerije saopštilo je da je saradnja obuhvatala razmenu obaveštajnih podataka i stratešku koordinaciju.
Zašto je Tramp ciljao Nigeriju
Delovi američke desnice već godinama ističu tvrdnje da su hrišćani u Nigeriji izloženi progonu. Republikanski senator Ted Kruz u septembru je zatražio uvođenje sankcija nigerijskim zvaničnicima koji "olakšavaju nasilje nad hrišćanima i drugim verskim manjinama, uključujući nasilje koje sprovode islamističke terorističke grupe".
Tvrdnje o verskom progonu hrišćana u inostranstvu postale su snažna motivaciona snaga za Trampovu bazu, a američki lider ubraja evangelističke hrišćane među svoje najvatrenije pristalice, piše britanski list "Gardijan".
Ranije ove godine, Tramp je delovao u skladu sa tim stavovima tako što je Nigeriju, na osnovu američkog Zakona o međunarodnoj verskoj slobodi, zvanično stavio na listu država za koje SAD smatraju da ozbiljno krše verske slobode. Ova odluka usledila je nakon višenedeljnog lobiranja američkih zakonodavaca i konzervativnih hrišćanskih grupa. Ubrzo potom, Tramp je naredio Pentagonu da započne planiranje potencijalne vojne akcije u toj zemlji. Tada je rekao da bi mogao da interveniše "sa oružjem koje bljuje vatru" ukoliko nigerijska vlada nastavi da "dozvoljava ubijanje hrišćana".
Da li u Nigeriji postoji verski progon
U prošlosti je nigerijska vlada odgovarala na Trampove kritike navodeći da nasilje ekstremističkih grupa pogađa ljude različitih vera, a ne isključivo hrišćane.
Nigerija je zvanično sekularna država, ali je gotovo ravnomerno podeljena između muslimana (53 odsto) i hrišćana (45 odsto), dok ostatak stanovništva praktikuje tradicionalne afričke religije. Nasilje nad hrišćanima privuklo je veliku međunarodnu pažnju i često se predstavlja kao verski progon, ali većina analitičara smatra da je situacija složenija i da napadi imaju različite motive.
Na primer, smrtonosni sukobi između nomadskih muslimanskih stočara i pretežno hrišćanskih poljoprivrednih zajednica ukorenjeni su u borbi za zemlju i vodu, ali su dodatno pogoršani verskim i etničkim razlikama. U međuvremenu, otmice sveštenika mnogi analitičari vide pre svega kao finansijski motivisane, a ne zasnovane na verskoj mržnji, jer se sveštenici smatraju uticajnim osobama čije zajednice ili organizacije mogu brzo prikupiti otkup.
Šta kaže nigerijska vlada
Nakon udara u četvrtak, Ministarstvo spoljnih poslova Nigerije pohvalilo je saradnju sa Sjedinjenim Državama, ali je namerno izbeglo da prizna da su američke akcije imale ikakve veze sa progonom hrišćana.
"Terorističko nasilje u bilo kom obliku, bilo da je usmereno protiv hrišćana, muslimana ili drugih zajednica, predstavlja napad na vrednosti Nigerije i na međunarodni mir i bezbednost", navodi se u saopštenju ministarstva.
Uzastopne nigerijske vlade suočavale su se s teškoćama u obuzdavanju sve teže bezbednosne krize u zemlji, tokom koje su u poslednjih nekoliko godina ubijene hiljade ljudi, a stotine su otete.
Na severoistoku zemlje, pripadnici militantne grupe Boko Haram i njegove frakcije, poput Islamske države Zapadnoafričke provincije (ISVAP), vode pobunu još od 2009. godine, pri čemu su ubijene desetine hiljada ljudi, a milioni raseljeni. Na severozapadu, teško naoružane kriminalne grupe - često označene kao "banditi" - sprovode masovne otmice i napade koji pogađaju i muslimanske i hrišćanske zajednice.
Nigerijska vlada je ranije, odgovarajući na Trampove kritike, ponovila da su žrtve nasilja ljudi različitih veroispovesti, a ne samo hrišćani.
Prošlog meseca, predsednik Nigerije Bola Ahmed Tinubu izjavio je da predstavljanje Nigerije kao verski netolerantne zemlje ne odražava stvarnost.
- Verska sloboda i tolerancija bili su temeljni deo našeg zajedničkog identiteta i to će uvek ostati… Nigerija je zemlja sa ustavnim garancijama koje štite građane svih vera - rekao je on.
(Guardian)
