Uprava regionalne košarkaške VTB lige izrazila je saučešće porodici i prijateljima preko društvene mreže Telegram
Tokom svoje karijere, Ivanov je obavljao najviše državne funkcije, i smatrao se jednim od mogućih kandidata za predsedničke izbore 2008.
Bivši ruski ministar odbrane i specijalni izaslanik ruskog predsjednika Sergej Ivanov preminuo je u 74. godini, saopštila je uprava regionalne košarkaške VTB junajted lige, čiji je on bio počasni predsednik.
Uprava je u objavi na "Telegramu" uputila iskreno saučešće porodici, prijateljima i kolegama Sergeja Ivanova.
"(Ruski predsednik) Vladimir Putin je izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima Sergeja Ivanova povodom njegove smrti", saopštio je Kremlj.
Ivanov je bio na funkciji ministra odbrane od 2001. do 2007. godine, a na funkciji specijalnog izaslanika od 2016. do 2026. godine. Osim toga, Ivanov je bio šef kabineta ruskog predsednika od 2011. do 2016. godine.
Ko je bio Sergej Ivanov
Sergej Ivanov je bio jedan od najuticajnijih ruskih zvaničnika poslednjih decenija i jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, piše ruski portal "Meduza". Njih dvojica su zajedno služili u KGB-u u Lenjingradu.
Nakon što je Putin došao na vlast, Ivanov je obavljao neke od najviših pozicija u ruskoj vladi, obavljajući u različitim periodima funkciju sekretara Saveta bezbednosti, ministra odbrane, zamenika premijera i šefa predsedničke administracije. Čak je bio smatran kandidatom na predsedničkim izborima 2008. godine, ali je Putin izabrao Dmitrija Medvedeva za svog privremenog naslednika.
Ivanov se uglavnom povukao iz aktivne politike 2016. godine, a sada, deceniju kasnije, potpuno se povukao.
Početkom februara tekuće godine, Vladimir Putin je razrešio Sergeja Ivanova dužnosti predsednikovog specijalnog izaslanika za pitanja životne sredine.
Njegove reči je Putin kasnije iskoristio za rat u Ukrajini
Kao zvaničnik koji je tečno govorio engleski jezik, Ivanov se redovno sukobljavao sa novinarima na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti i predstavljao se kao pragmatičar koji želi da prevaziđe podele iz Hladnog rata.
Istovremeno, on je dosledno upozoravao da su bezbednosni interesi Rusije potkopani, posebno zbog američkih planova za protivraketnu odbranu i erozije sporazuma o kontroli naoružanja.
Ivanov je širenje transatlantskog NATO-a predstavio kao stratešku brigu Moskve i više puta je tvrdio da bezbednost u Evropi treba da se gradi na "međusobnom poštovanju briga i interesa svih strana".
Godinama kasnije, Putin će invaziju na Ukrajinu 2022. godine predstaviti kao prisilni odgovor na zadiranje NATO-a u sferu uticaja Moskve, karakterizaciju koju su Kijev i Zapad odbacili kao lažno opravdanje za rat.
(Srna, Meduza, Reuters)
