Američka Centralna komanda razmatra dva plana: koordinaciju sa kurdskim i opozicionim oružanim grupama i ograničeno iskrcavanje marinaca na obalu Ormuskog moreuza.
Rizici za američke trupe bi bili značajni, ali manji u odnosu na invaziju iz 2003. godine, dok su neophodne snage i logistika već raspoređene u regionu.
Donald Tramp šalje kontradiktorne poruke o mogućem slanju kopnenih trupa u Iran. To i nije iznenađenje. Iako je velika invazija na Iran malo verovatna, druge opcije su i dalje na stolu.
Do sada je plan o kopnenoj invaziji na Iran bio tajna. Međutim, poslednjih dana Donald Tramp počeo je da otkriva njegove obrise. Pozivajući se na iranske kurdske opozicione grupe koje deluju na severu Iraka, predsednik SAD potvrdio je da bi svrgavanje režima u Teheranu verovatno moglo da uključi i kopnenu ofanzivu.
Početkom nedelje Tramp je u intervjuu za "Njujork Post" priznao da ne isključuje raspoređivanje kopnenih trupa ako to bude "neophodno". Tu izjavu je kasnije ublažio, ocenivši da bi takav potez bio "gubljenje vremena". Međutim, kada je reč o Trampu, važnije od doslednosti su scenariji koje pominje.
U stvarnosti, u američkoj Centralnoj komandi (Centcom), koja vodi operacije u Persijskom zalivu nakon napada Izraela na Iran i kojom komanduje admiral Bred Kuper, razmatraju se dva plana za eventualno raspoređivanje američkih trupa na kopnu u Iranu.
Naoružavanje Kurda
Prvi plan predviđa da američke snage koordiniraju kurdske jedinice, a možda i druge iranske opozicione oružane grupe, koje bi krenule prema prestonici Teheranu i pokušale da preuzmu ključne centre vlasti.
U iračkom Kurdistanu, gde ove grupe deluju, obuka je poslednjih nedelja je intenzivirana, ali je njihovo naoružanje i dalje iznenađujuće skromno. Uglavnom raspolažu lakim oružjem, poput automatskih pušaka.
Za eventualnu kopnenu ofanzivu bilo bi potrebno mnogo više oružja kako bi se potisnule iranske Revolucionarne garde i regularna vojska, koje su do sada uglavnom pošteđene ozbiljnijih gubitaka u vazdušnim napadima.
Stručnjaci zato razmatraju scenario u kojem bi kurdske snage na terenu uspostavile savez sa delom regularne iranske vojske koja bi želela da se obračuna sa režimom. U takvoj situaciji Revolucionarna garda, glavna snaga režima, mogla bi da se nađe u klještima, dok bi se istovremeno iransko stanovništvo moglo pobuniti.
Problem je što takva operacija zahteva ozbiljnu logistiku i koordinaciju. Potrebno je i usmeravanje kako bi avioni američko-izraelske koalicije mogli precizno da gađaju ciljeve.
Taj zadatak bi verovatno bio poveren američkim specijalnim jedinicama, koje bi pratile i koordinisale kopnenu ofanzivu. Tramp je poznat po tome što favorizuje takve tajne operacije. Za njih već ima na raspolaganju dobro obučene komandose koji su raspoređeni u regionu Persijskog zaliva i na severu Iraka.
Ograničeno iskrcavanje na obale Ormuskog moreuza
Drugi scenario predviđa ograničeno iskrcavanje američkih snaga na obale Ormuskog moreuza.
Operaciju bi mogli da izvedu američki marinci koji su već raspoređeni na ratnim brodovima u regionu. Međutim, analitičari ističu da se za sada ne primećuju značajnije snage u američkoj pomorskoj grupi oko nosača aviona Abraham Lincoln i Gerald Ford.
Ipak, vojnici bi mogli biti prebačeni i vazdušnim putem.
Cilj takve operacije bio bi zauzimanje nekadašnjih komandnih centara iranske mornarice, koja je već pretrpela velike gubitke, kao i čišćenje obale od lansera dronova i raketa.
Ova operacija imala bi i ekonomsku dimenziju - ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za trgovinu, što je od ključnog značaja za svetski promet nafte.
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pomenuo ovu mogućnost. Ratni brodovi mogli bi da obezbeđuju plovni kanal širok oko deset kilometara kroz koji prolaze trgovački brodovi.
Zaštita svetske trgovine
Američki marinci bi u tom slučaju postali svojevrsni čuvari globalne trgovine. U obalnim oblastima koje bi kontrolisali mogli bi čak uspostaviti regionalnu administraciju nezavisnu od Teherana.
Takav scenario je tehnički izvodljiv i mogao bi poslužiti kao početak stvaranja političke alternative režimu, čak i dok se napadi na Teheran i druge velike gradove nastavljaju.
Rizik za američke vojnike bio bi značajan, ali neuporedivo manji nego u slučaju velike kopnene invazije poput one u Iraku 2003. godine, koju američka javnost danas ne želi ni da razmatra.
Da li su ovi planovi tajni? Oni se svakako pominju, a snage potrebne za njihovu realizaciju već postoje.
U međuvremenu, Tramp svojim izjavama dodatno pojačava "maglu rata" - maglu koju bi njegove specijalne jedinice i marinci mogli veoma brzo da razbiju.
(Uživo) Iran u ratu sa Izraelom i Amerikom, a ceo region gori: Dubai na meti, Teheran u plamenu, sve o tome čitajte u našem blogu uživo.
Snažna eksplozija u američkoj ambasadi u Oslu: Opsadno stanje, policija blokirala grad.
Teheran na meti stravičnih udara, ovako izgleda pakao: Nebo crveno, dim okovao ceo grad.
Pada crna kiša u Teheranu: Reporter CNN-a snimio neverovatne prizore nakon napada na Iran.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
(Blick.ch)
