"ZLATNI OKOVI" Ako sutra izbije rat, Evropi se crno piše: Iza vojne moći krije se SUROVA ISTINA

Svake godine, 10 dana nakon što Amerika proslavi svoju nezavisnost, Francuska obeležava godišnjicu pada Bastilje, najznačajniji datum u svojoj istoriji, vojnom paradom. Ove godine, rekordnih 7.600 vojnika iz cele Evrope prodefilovalo je Parizom pred očima brojnih evropskih lidera. Ali ovaj impresivni prikaz vojne veštine skrivao je neprijatnu istinu: ako bi evropske oružane snage morale da pođu u rat, one bi i dalje bile beznadežno zavisne od opreme, podataka i finansija svoj transatlantskog dobrotvora, piše "Njuzvik".

Francuski predsednik Emanuel Makron i njegove kolege iz Evrope su svesne prepreka. Ideje američkog predsednika Donalda Trampa da smanji prisustvo američkih trupa na Starom kontinentu - i pretnje povlačenjem Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz NATO-a - pokrenuli su niz planova osmišljenih da evropskim vojskama daju određeni stepen slobode od Pentagona i američkih borbenih firmi.

Pitanje je da li će iko od njih uspeti, a ovo je pet načina na koje Evropa može da se oslobodi Trampovih "zlatnih okova".

1. Proizvodnja i nabavka naoružanja

Evropske države su ujedno i glavni potrošači sopstvenog proizvoda, a potražnja nikada nije bila veća. Međutim, kraj Hladnog rata doneo je decenije nedovoljnog ulaganja u odbranu, dok je evropska vojna industrija ostala zastarela i rascepkana između nacionalnih i regionalnih proizvođača.

Sada, više od četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu - koja je Evropi poslužila kao ozbiljno upozorenje - Evropska unija (EU) i saveznici iz NATO-a pokušavaju istovremeno da reše dva problema:

• da znatno povećaju proizvodnju oružja i vojne opreme kako bi zadovoljili rastuću potražnju
• i da svojim vojskama olakšaju nabavku i korišćenje te opreme

Međutim, Tramp ne želi da Evropa stekne preveliku nezavisnost. Kada su se pojavile informacije da bi EU mogla da uvede stroža pravila kojima bi prednost pri nabavkama naoružanja dobili evropski proizvođači, Bela kuća zapretila je da bi mogla da uskrati evropskim zemljama pristup američkim vojnim sistemima na kojima se i dalje zasniva veliki deo njihovih vojnih sposobnosti. Drugim rečima, Tramp Evropi poručuje: "Želim da budete nezavisni, ali ne previše", piše "Njuzvik" upoređujući taj pristup sa "toksičnim partnerom".

2. Protivvazdušna odbrana

Svaki put kada mediji objave fotografije ruskih balističkih raketa koje razaraju stambene zgrade u Ukrajini, evropski vojni planeri sa zabrinutošću posmatraju te prizore jer znaju da je evropska protivvazdušna odbrana (PVO) nedovoljno razvijena da bi se uspešno suprotstavila sličnim napadima. Vojni stručnjaci danas smatraju da bi upravo sposobnost zaštite vazdušnog prostora bila jedan od presudnih faktora u svakom velikom ratu.

Zato je Ukrajina sa devet evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju, prošle nedelje formirala novu koaliciju za razvoj sistema za odbranu od balističkih raketa. Istovremeno, evropski odbrambeni giganti MBDA, Erbas i Tales rade na razvoju sopstvenih presretača raketa velikog dometa i hipersoničnih projektila. Ali, nijedan od tih sistema neće ući u operativnu upotrebu pre kraja ove decenije.

U međuvremenu je Bela kuća objavila da kompanija Lokid Martin, proizvođač raketa "patriot", radi na otvaranju centra za održavanje tih sistema u Evropi, dok je Tramp rekao da bi Ukrajina mogla da dobije licencu za sopstvenu proizvodnju ovih raketa.

3. Rakete dugog dometa

Ako Evropa želi da se odbrani od potencijalnih ruskih udara, mora da bude sposobna i da uzvrati. Evropskim vojskama su potrebne rakete i bespilotne letelice velikog dometa koje mogu da gađaju ruske aerodrome, lansere raketa, PVO sisteme i logističke centre duboko iza linije fronta. Većina evropskog konvencionalnog naoružanja danas ima domet od svega oko 480 kilometara.

Zbog toga je pokrenut program ELSA (European Long-Range Strike Approach), koji okuplja proizvođače iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Švedske radi razvoja projektila dometa do oko 2.000 kilometara, pa i više. Velika Britanija i Nemačka predvode grupu od 12 članica NATO-a koje su za njega obećale više od 50 milijardi dolara.

London i Berlin istovremeno, u okviru sporazuma "Trinity House", zajednički razvijaju sopstvenu kopnenu raketu velikog dometa, dok je britansko-nemačka kompanija "Hipersonika" početkom godine uspešno testirala prvi evropski prototip hipersonične rakete.

- U eventualnom sukobu Evrope sa protivnikom kao što je Rusija bile bi potrebne daleko veće količine - istakao je vojni analitičar Sem Karni-Evans.

4. Lovci pete i šeste generacije

U ovoj oblasti evropska zavisnost od SAD gotovo je potpuna. Evropske vazduhoplovne snage raspolažu veoma sposobnim domaćim borbenim avionima, poput "jurofajtera tajfuna", francuskog "rafala" i švedskog "gripena".

Međutim, nijedna evropska država nije razvila lovac pete generacije - avion koji kombinuje stelt tehnologiju, najsavremenije senzore i elektroniku kako bi obezbedio potpunu prevlast u vazduhu. Zbog toga se Evropa u potpunosti oslanja na američki F-35, koji nema ozbiljnu konkurenciju ni po sposobnostima ni po ceni. U međuvremenu razvoj ide toliko brzo da se već približava era lovaca šeste generacije.

Jedina ozbiljna evropska alternativa je trenutno program GCAP, koji zajednički razvijaju Velika Britanija, Italija i Japan i koje su u julu odobrile ugovor vredan oko 6,14 milijardi dolara za nastavak razvoja aviona "tempest". Ali, čak i ako "tempest" uđe u upotrebu 2035, kako je planirano, SAD i Kina će do tada već imati značajnu tehnološku prednost. Drugim rečima, Evropa će ostati zavisna od izuzetno skupog američkog F-35.

5. Vojni softver, AI i izviđanje

Na savremenom ratištu ni najnaprednije oružje nije mnogo vredno bez kvalitetnih obaveštajnih podataka, izviđanja i sistema za upravljanje borbom. Kada je reč o ključnim sposobnostima poput izviđačkih aviona, aviona za dopunu gorivom u vazduhu, satelita ili komandno-informacionih sistema, Evropa i dalje u velikoj meri zavisi od SAD i tek pokušava da modernizuje svoje sisteme.

Međutim, problem Evrope nije samo to što SAD imaju naprednije modele veštačke inteligencije (AI). Američke tehnološke kompanije raspolažu neuporedivo većim kapitalom, računarskim kapacitetima i investicijama, što im omogućava da izuzetno brzo razvijaju sve moćnije AI sisteme. Poseban problem predstavlja dominacija američkog "palantira" u oblasti komandno-informacionih sistema, gde Evropa još nema pravu alternativu.

Suštinski, Evropa pokušava da smanji tehnološku zavisnost od SAD, ali joj za sada nedostaju sredstva i kapaciteti da ih dostigne.