Još nije poznato gde i kada bi napadi mogli da se dogode, niti da li je Litvanija glavna meta
Litvanske vlasti su preventivno pojačale bezbednost oko ključnih energetskih i transportnih čvorišta
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je da ta zemlja raspolaže obaveštajnim podacima da Rusija planira napade na kritičnu infrastrukturu. Prema njegovim rečima, tamošnje tajne službe još uvek ne mogu precizno da utvrde kada bi i gde do napada moglo doći, niti je izričito potvrđeno da je sama Litvanija primarna meta. Ovu vest preneo je Rojters, pozivajući se na slovačku novinsku agenciju TASR.
Nauseda je u intervjuu za litvansku novinsku agenciju BNS naglasio da je Vilnjus, reagujući na ove pretnje, već preventivno pooštro bezbednosne mere oko svojih ključnih energetskih i transportnih čvorišta.
- Imamo informacije koje nam stižu od naših obaveštajnih službi. One ne ukazuju jasno na tačno mesto ili vreme, jer neprijatelj još uvek nije završio proces planiranja. Mi za sada znamo samo za same planove i nameru da se izvrši napad - objasnio je Nauseda.
Hibridne pretnje i testiranje kohezije NATO-a
Prema procenama litvanskog lidera, Rusija bi mogla da upotrebi različita sredstva kako bi oštetila kritičnu infrastrukturu i obustavila rad važnih postrojenja. Upozorenja o mogućim sabotažama i provokacijama Moskve nedavno je uputila i Poljska, uz ocenu da bi se na udaru mogle naći poljska teritorija ili baltičke države.
Britanski list "Gardijan" takođe je u junu pisao o tome da Rusija priprema potencijalne vojne provokacije protiv Poljske i Baltika. Cilj ovih akcija bio bi direktno testiranje jedinstva NATO saveza i spremnosti država članica da reaguju u skladu sa članom o kolektivnoj odbrani.
Iako ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici Kremlja uporno ponavljaju da Moskva nema nameru da napadne članice Alijanse, zapadne obaveštajne službe i vojni krugovi širom Evrope konstantno izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog moguće eskalacije, mada se njihove procene o vremenu i obimu potencijalnog sukoba razlikuju.
Sankcije zbog sajber napada i pritisak na saveznike Kijeva
Letonska obaveštajna služba nedavno je ocenila da Rusija trenutno nema kapacitet za otvaranje drugog fronta, s obzirom na to da je njena vojska maksimalno angažovana u Ukrajini. Ipak, Riga upozorava da Moskva umesto toga razmatra hibridne operacije koje bi poslale jasnu pretnju državama koje vojno i finansijski podržavaju Kijev.
Kao odgovor na ove aktivnosti, Evropska unija i Velika Britanija su u zajednički koordinisanoj akciji uvele nove sankcije zbog sajber napada u Evropi, za koje direktno okrivljuju ruske obaveštajne službe. Prema zvaničnim podacima Brisela, meta ovih sajber udara bila je i Slovačka, dok Moskva sve optužbe i dalje kategorički odbacuje.
