Huti su poručili da će nastaviti da ciljaju Izrael dok se ne završi “agresija” na svim frontovima
Ako Huti odluče na napadnu brodove u Crvenom moru, posledice bi mogle da budu dramatične, pored Ormuskog moreuza koji je već paralizovan
Huti su napali Izrael prvi put od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, a ova eskalacija preti da uvuče čitav Jemen u sukob na Bliskom istoku.
Militantna grupa je u subotu u saopštenju navela da je napad izveden baražom balističkih raketa, nakon kontinuiranog ciljanog delovanja protiv izraelske infrastrukture u Iranu, Libanu, Iraku i palestinskim teritorijama.
Ulazak Huta u sukob povećava mogućnost šire regionalne konfrontacije, s obzirom na njihovu sposobnost da gađaju ciljeve daleko izvan Jemena i da ometaju brodske rute oko Arapskog poluostrva i Crvenog mora. To je stvorilo strah od otvaranja još jednog fronta na Bliskom istoku, koji bi mogao dodatno da ugrozi globalno snabdevanje naftom – pored već paralizovanog ključnog Ormuskog moreuza. Deo nafte preusmeren je preko Crvenog mora posle početka napada na Iran i zatvaranja Ormuza – “najvažnijih 34 km u svetu” kroz koji je prolazilo oko 20% svetske nafte za izvoz.
Huti sada nisu najavili napade na Crveno more, ali su poručili da će nastaviti da ciljaju Izrael dok se ne završi “agresija” na svim frontovima.
Ko su Huti
Huti su manjinska grupa Jemenaca sa planinskog regiona na severozapadu zemlje. Ova oružana grupa iz redova lokalne šiitske muslimanske manjine Zaida, sebe smatra delom “Osovine otpora” protiv Izraela, Amerike i šireg Zapada koju predvodi Iran - uz Hamas i Hezbolah.
- Huti kontrolišu veliki deo severozapadnog Jemena od 2014. – kad su se pobunili protiv tamošnje vlade što je dovelo do njene ostavke - uključujući prestonicu Sanu i neke oblasti na zapadu i severu zemlje, blizu granice sa Saudijskom Arabijom
- Otkako su Huti preuzeli vlast u Jemenu, najsiromašnija arapska zemlja podeljena je katastrofalnim građanskim ratom
- Prošle godine se procenjivalo da Huti imaju oko 20.000 boraca
- Prema “Njujork tajmsu”, Huti su poslednjih godina pojačali svoj arsenal, koji sada uključuje krstareće i balističke rakete i dronove dugog dometa
Šta znači ulazak Huta u rat sa Iranom za Bliski istok
Napadi poput ovog u subotu mogli bi da zadaju glavobolju Izraelu, ali malo je verovatno da će predstavljati značajniji izazov za izraelsku vojsku, piše dopisnik BBC-a Pol Adams.
“Međutim, ako Huti odluče na napadnu brodove u Crvenom moru, posledice bi mogle da budu dramatične”, dodao je on.
Kada su Huti napali brodove u Crvenom moru 2024, kao odgovor na rat Izraela u Gazi, morski saobraćaj se prepolovio. Ponavljanje takvog scenarija, uz zatvoreni Ormuski moreuz, imalo bi katastrofalne posledice, navodi Adams.
Patrik Vintur, urednik “Gardijana” , piše u svojoj analizi da bi novi napadi na brodove u Crvenom moru bili razorni - ali da Huti, saveznici Irana, imaju razloga za oprez. Pravi značaj dugo očekivanog ulaska jemenskih Huta u rat sa Iranom zavisi od toga da li grupa namerava da lansira tek poneku raketu i dron prema Izraelu sa distance, ili će iskoristiti svoju blizinu uskom moreuzu Bab el Mandeb kako bi praktično zatvorila Crveno more za pomorski saobraćaj - kao što je Iran u suštini uradio sa Ormuzom, piše Vintur.
Kombinovani efekat zatvaranja oba plovna puta za komercijalni saobraćaj iz zemalja koje Iran i Huti ne favorizuju bio bi razoran, ističe Vintur.
Napadi u moreuzu Bab el Mandeb
Grupa je ranije izvodila napade na pomorske puteve u znak podrške Hamasu u Gazi nakon napada 7. oktobra 2023. kojim je počeo izraelski rat u enklavi. Od sredine novembra te godine Huti su koristili svoj arsenal projektila i dronova da gađaju brodove koji prolaze blizu strateški važnog Bab el Mandeba.
Primirje sa SAD - postignuto uz posredovanje Omana - na snazi je od maja 2025. i okončalo je napade na američke brodove u području tog moreuza (Huti su naglasili da se primirje ni na koji način ne odnosi na Izrael, pa su pojedini napadi nastavljeni i nakon toga).
Moreuz Bab el Mandeb, između Jemena i Roga Afrike, oduvek je bio ranjiv na napade Huta dronovima, raketama i manjim plovilima.
"Razvija se šira strategija Irana"
Farea al Muslimi, stručnjak za Bliski istok iz Kuće Četam upozorio je da bi svako dugotrajnije ometanje saobraćaja povećalo troškove transporta, podiglo cene nafte i dodatno opteretilo ionako krhku globalnu ekonomiju, koja se već suočava sa posledicama situacije u Ormuzu. Šira strategija Irana da aktivira savezničke grupe širom regiona očigledno se razvija, a on predviđa da će s vremenom u Jemenu rasti percepcija da su Huti previše usmereni ka interesima Irana.
Prema Vinturu, grupa bi mogla da deluje oprezno, delimično zato što očekuje finansijske ustupke od Saudijske Arabije - koja ulaže značajna sredstva u novu vlast na jugu, a Huti na severu mogli bi da požele deo tog finansijskog kolača u zamenu za obustavu borbi protiv juga i neometanje pomorskog saobraćaja.
Moć Huta više proizlazi iz njihove sposobnosti da presreću brodove nego iz lansiranja raketa ka Izraelu, a u tom procesu Jemen bi mogao da se nađe još dalje od mira, nakon više od decenije građanskog rata, zaključio je Vintur.
- Ova eskalacija preti da uvuče Jemen u regionalni rat, što će dodatno otežati rešavanje sukoba, produbiti njegove ekonomske posledice i produžiti patnje civila - rekao je Hans Grundberg, specijalni izaslanik UN za Jemen.
