Sporazum Novi START, ključan za ograničenje strateškog nuklearnog naoružanja, istekao je, izazivajući zabrinutost zbog globalne bezbednosti
Prekinut je poslednji dogovor između SAD i Rusije o kontroli naoružanja, ostavljajući prostor za potencijalno širenje nuklearnih arsenala
Isticanje sporazuma Novi START preti da po prvi put ostavi Sjedinjene Države i Rusiju – dve najveće nuklearne sile sveta - bez ključnog dokumenta koji ograničava njihovo strateško naoružanje, čime se otvara nova era globalne neizvesnosti i bezbednosnih rizika. Dok Vašington pokazuje iznenađujuću ravnodušnost, iz Moskve stižu dramatična upozorenja.
Od "imperije zla" do ravnodušnog SAD
Od raspada starog Sovjetskog Saveza, Rusija se na međunarodnoj sceni pojavila mnogo skromnije nego nekada. Raspad onoga što je američki predsednik Ronald Regan nekada nazvao "imperijom zla" ostavio je Kremlj sa manjom teritorijom, slabijom finansijskom moći i značajno smanjenim globalnim uticajem.
Ipak, Rusija je zadržala ključni adut, piše CNN u svojoj analizi. Njen status nuklearne supersile, gotovo jednak statusu Sjedinjenih Država, obezbedio je čak i oslabljenoj Moskvi mesto za glavnim stolom međunarodne diplomatije.
Na nuklearnim samitima, ruski lider je mogao da sedi nasuprot sadašnjeg predsednika u Beloj kući - baš kao u slavnim danima Hladnog rata - i da odlučuje o pitanjima globalne bezbednosti.
Upravo se to dogodilo 2010. godine, kada su tadašnji američki predsednik Barak Obama i njegov tada privremeno ovlašćeni ruski kolega Dmitrij Medvedev postigli sporazum o Novom START-u (Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja), koji je Bela kuća u to vreme proslavila kao "istorijski".
Novi START je ograničio obe zemlje na najviše 1.550 raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava, uključujući interkontinentalne balističke rakete, rakete lansirane sa podmornica i strateške bombardere.
Ali ti dani - kao i sam sporazum Novi START, koji ističe u četvrtak - danas izgledaju prošli.
"Ako ističe, neka ističe"
Krah poslednjeg sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije, za čije kršenje je Vašington više puta optuživao Moskvu da uskraćuje inspekcije ruskih nuklearnih postrojenja, administracija Donalda Trampa je dočekala sa vidljivom ravnodušnošću. Sam predsednik je olako odbacio zastrašujuću perspektivu sveta bez ikakvih nuklearnih ograničenja.
"Ako ističe, neka ističe", rekao je Tramp u januaru, sugerišući da bi se u budućnosti mogao postići bolji dogovor.
Takav nedostatak hitnosti u Vašingtonu je u oštroj suprotnosti sa nervozom u Moskvi, gde su se poslednjih nedelja čula dramatična upozorenja i otvorena zabrinutost zbog sudbine nuklearnog razoružanja.
Medvedev: Ovo automatski znači katastrofu i izbijanje nuklearnog rata
Obraćajući se novinarima u Moskvi uoči isteka Novog START-a, Medvedev, koji više nije predsednik, ali je i dalje glasna figura u bezbednosnom aparatu, upozorio je na opasnosti od isteka sporazuma.
Upozorio je da bi to ubrzalo napredovanje takozvanog "sata sudnjeg dana", simboličnog pokazatelja koliko je čovečanstvo blizu samouništenja.
"Ne želim da kažem da ovo automatski znači katastrofu i izbijanje nuklearnog rata, ali bi svakako trebalo da uznemiri sve", dodao je Medvedev.
Kremlj je zabrinut
Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, ruski predlog za produženje Novog START-a do sada je naišao na tišinu SAD, otvarajući vrata novoj eri neizvesnosti."
"Po prvi put, Sjedinjene Države i Rusija - dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalom na svetu - ostaće bez fundamentalnog dokumenta koji ograničava i kontroliše to oružje. Verujemo da je ovo izuzetno loše za globalnu i stratešku bezbednost", rekao je Peskov novinarima tokom nedavne konferencijske diskusije o nuklearnim pitanjima.
Ipak, zabrinutost Kremlja može biti manje altruistična i više strateški motivisana nego što je Moskva spremna da prizna.
Pored gubitka platforme za kontrolu naoružanja koja je bila jedan od poslednjih simbola sovjetske moći, Rusija se sada suočava sa mogućnošću neograničenog širenja američkog nuklearnog arsenala.
Ogroman jaz
Trampova administracija, na primer, već je oživela ideju o ratnim brodovima naoružanim nuklearnim oružjem - koncept Hladnog rata koji je napušten pre nekoliko decenija.
Stari Sovjetski Savez bi mogao da prati takav razvoj događaja. Današnja Rusija, sa ekonomijom i odbrambenim budžetom koji su delić američkog, gotovo sigurno ne može. Ovo dodatno produbljuje već ogroman jaz u moći i političkom uticaju između bivših rivala.
Naravno, Sjedinjene Države takođe imaju svoje razloge za dozvoljavanje kolapsa režima kontrole nuklearnog naoružanja sa Rusijom - pre svega želju da u buduće sporazume uključe Kinu kao rastuću nuklearnu silu.
Ali isteka Novog START-a označava kraj jedne ere: ne samo ere sporazuma o kontroli naoružanja koji su bili isključivo u rukama Vašingtona i Moskve, već i ere u kojoj su SAD bile spremne da prihvate stvarna ograničenja sopstvene nuklearne moći.
