Maja je bila kažnjavana novčano iako je pokušavala da zaštiti sina od nasilnog supruga
Nakon tragedije, Maja i Mihailo ostavili su iza sebe starijeg sina Stefana i sestru Branislavu, koji i dalje nose teret tuge i nepravde
Prošlo je nekoliko dugih, mračnih godina otkako je ispred Centra za socijalni rad u Rakovici ugašen život Maje Đorđević i njenog četvorogodišnjeg sina Mihaila. Dok su radnici Centra okretali glavu od njenih vapaja i donosili bizarne odluke procenjujući da "postoji nizak rizik od nasilja", jedan monstrum je planirao krvavi pir. Danas, Majina sestra Branislava Katanić i dalje proživljava pakao sećanja, postavljajući samo jedno pitanje – zašto niko od nadležnih nikada nije odgovarao za smrt njenih najmilijih?
Tog kobnog 12. jula, maleni Mihailo trebalo je da trčkara po parkiću i tati prepričava dogodovštine iz vrtića. Umesto toga, otac monstrum, Marko Nikolić, zadavio je dečaka sopstvenim rukama, dovezao ga do Centra za socijalni rad u Rakovici i telo deteta bacio Maji pred noge. Nesrećna žena dala se u beg, ali ju je krvnik sustigao i zverski usmrtio sa čak 27 uboda i 30 posekotina nožem po celom telu. Krike Maje Đorđević brutalno je prekinuo čovek kojeg je država godinama odbijala da zaustavi.
- Maja je bila jedna mala devojčica, razmažena, ali je ona to ostala i meni kada je kasnije postala majka. Bilo mi je bitno da ona bude zaštićena, jer sam smatrala da na nju ne sme ni kiša da padne. Ona je mnogo verovala ljudima i do smrti svoje nije promenila to, što ju je na kraju možda i koštalo - kaže za "Blic" Branislava Katanić, rođena sestra ubijene Maje Đorđević i tetka malenog Mihaila.
Plaćala kazne da bi sačuvala dete
Zverski ubijena Maja godinama je prolazila kroz pakao, kucajući na vrata policije, suda i Ministarstva, moleći da je spasu od torture. Iz neopisivog straha za život svog deteta, odbijala je da monstrumu dozvoli da viđa malog Mihaila, zbog čega je od strane suda bila novčano kažnjavana sumama i do 150.000 dinara, a od plate su joj odbijali dve trećine. Zločinac joj je oduzeo život ispred same institucije, i to samo dan uoči početka suđenja na kojem je Nikolić trebalo da odgovara za nasilje u porodici.
- Proživljavali smo horor film godinama, kao borba sa vetrenjačama. Ta borba je trajala ukupno 8 godina, ali ona traje i danas - kaže Branislava.
Odrastanje bez majke, brata i oca
U moru tuge i mraka, život je za Branislavu pripremio još jedan surov udarac. Samo dve godine nakon stravičnog ubistva, iznenada su ostali i bez Majinog prvog supruga, čoveka koji je do njenog tragičnog kraja bio njihova jedina pomoć i najveći oslonac u borbi za preživljavanje. Iza nasmejane Maje ostao je njen stariji sin Stefan, o kome danas brine tetka Branislava. Dok je on rastao, niko od nadležnih iz velikih institucija nikada nije pozvao da pita kako je to dete, koje je u jednom danu zverski ostalo bez majke i mlađeg brata. Iako je Stefan sada postao veliki momak, tuga ne prestaje, a sećanje na njih ne bledi ni posle svih ovih godina provedenih u suzama.
- Naša tetka je napisala pesmu kada se sve to dogodilo i ja sam želela da ta pesma bude na njihovom spomeniku. Rečenica koja stoji je: "Odlučio se zlikovac na strašan čin". U tu rečenicu je stalo sve. Tu je stalo sve šta je stalo u 8 godina - kaže nam u suzama Branislava.
Pravda koju Branislava nikada nije dočekala
Krvnik Marko Nikolić nikada nije dočekao da mu se izrekne presuda i stane pred lice pravde - presudio je sebi u zatvorskoj ćeliji. Međutim, za Branislavu Katanić pravda ni danas nije zadovoljena. Socijalni radnici čiji su izveštaji i okretanje glave pred nasiljem direktno doveli do dva stravična ubistva nikada nisu otpušteni, već su samo premešteni na druga radna mesta. Dok oni i dalje slobodno žive i odlučuju o tuđim sudbinama, iza Maje i malenog Mihaila ostala su samo dva groba, i bol u duši Branislave Katanić koji nikada neće prestati.
