Stručnjaci upozoravaju da uklanjanje ajatolaha ne znači ujedno i transformaciju i promenu režima
Scenario opstanka režima je najverovatniji, ali ujedno i najopasniji
Smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija otvorila je jedno veliko pitanje za Iran - šta dalje? Da li će narod Irana ustati i svrgnuti režim i kako bi to moglo da izgleda? Ili će Islamska republika koja je čvrsto vladala zemljom od 1979. uspeti da se održi na vlasti?
Smrt ajatolaha pokrenula je proces nasleđivanja koji bi mogao da ima značajne posledice za političku stabilnost zemlje, sankcije i već problematičnu ekonomiju.
CNN piše o "seizmičkom trenutku" za Iran.
Hamnei je ubijen u zajedničkom vojnom udaru Izraela i SAD. Iranski mediji su takođe preneli i da je više visokih zvaničnika ubijeno u američko-izraelskim napadima, među kojima su i glavnokomandujući Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), načelnik Generalštaba iranske vojske i ministar odbrane. Proglašeno je 40 dana žalosti u Iranu.
Dok su se pristalice režima okupile na trgu u Teheranu povodom žalosti zbog smrti vrhovnog vođe, mnogi Iranci su širom zemlje i u dijaspori slavili.
- Hamnei je mrtav. Ovo je najbolji dan u mom životu. Verujem da bi njegova smrt mogla da označi početak novog poglavlja u istoriji naše nacije. Dugoročno, nadam se da će se ovaj trenutak pokazati transformativnim - rekao je CNBC-u Masud Godrat Abadi, iranski inženjer koji živi u SAD.
"Uklanjanje ajatolaha nije isto što i promena režima"
Međutim, stručnjaci upozoravaju da proslava ne znači ujedno i transformaciju.
- Uklanjanje iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja nije isto što i promena režima. Revolucionarna garda (IRGC) je režim - navodi američki Savet za spoljne odnose (CFR).
Prema CFR, promena rukovodstva u Iranu mogla bi da krene u tri osnovna pravca:
- kontinuitet režima
- vojno preuzimanje vlasti
- kolaps režima
Ali, nijedan od ovih kratkoročnih scenarija ne predviđa pozitivnu transformaciju u godini nakon smene vlasti, upozorava CFR.
Preporod Irana nakon smrti ajatolaha je daleko od sigurnog, a Iran bi, u najboljem slučaju, “mogao da završi kao druga Venecuela”.
- U Iranu postoji funkcionalna birokratija. Mislim da bi za nas (SAD) najbolji ishod bio Venecuela 2.0 - rekao je bivši general i diplomata Mark Kimit za “Njuznejšen”, odnoseći se na hvatanje predsednika Nikolasa Madura i “pragmatično partnerstvo” sa Venecuelom nakon toga.
Prema “Njuzviku”, ovo su mogući scenariji.
Osveta Irana
Predsednik Irana Masud Pezeškijan rekao je u nedelju da je traženje osvete za ubistvo ajatolaha i drugih visokih iranskih zvaničnika njihova “dužnost i legitimno pravo”. Generalštab iranskih snaga i centralni vojni štab Hatam al-Anbi upozorili su Ameriku i Izrael da će “zažaliti zbog novog rata protiv Islamske Republike”.
Načelnik iranske službe bezbednosti Ari Laridžani upozorio je da će Iran napasti SAD i Izrael "silom kakvu nikada ranije nisu doživeli".
Iran se do sada osvetio talasima napada protiv Izraela, Emirata, Kuvajta, Katara, Bahreina i Saudijske Arabije. Zemlja i dalje poseduje značajan arsenal balističkih i krstarećih projektila, pored regionalnih posredničkih militantnih grupa sposobnih da gađaju američke snage u regionu i izraelske gradove, navodi “Njuzvik”, dodajući da bi takvi napadi značajno proširili konflikt i testirali rešenost Vašingtona na duži, sveopšti rat.
Iran bi takođe mogao da omete pomorske rute u Persijskom zalivu, uključujući ključni Ormuski moreuz kroz koji prolazi otprilike petina ukupne svetske trgovine naftom. U međuvremenu je Oman saopštio da je napadnut tanker za prevoz nafte u Ormuskom moreuzu.
Brzina i obim reakcije Irana odrediće da li će ovo ostati ograničena kampanja ili će se pretvoriti u dugotrajan rat.
Regionalna eskalacija
Iran možda nije sam. Hezbolah u Libanu, milicije u Iraku, Huti u Jemenu i druge savezničke grupe čine mrežu sposobnu da otvori više frontova istovremeno. Ipak, ta mreža mu nije mnogo značila tokom 12-dnevnog rata prošlog leta i američkog napada na nuklearna postrojenja.
Ako bi se ti akteri uključili u sukob, Izrael bi mogao da se suoči s napadima sa severa i juga, dok bi zalivske države sa američkim bazama postale mete iz više pravaca. Sukob koji bi zahvatio više frontova u velikoj meri bi zakomplikovao američku strategiju, potencijalno uvukao dodatne regionalne sile i značajno podigao uloge, navodi “Njuzvik”.
Protestima do rušenja vlasti
Američki napadi mogli bi da ohrabre Irance, naročito mladu populaciju, da ponovo izađu na ulice. Ako se bezbednosne snage iscrpe ili budu zaokupljene sukobom, demonstracije bi se mogle brzo da se prošire.
Ipak, režim ima dugu istoriju brzog, snažnog i efikasnog gušenja nemira, što znači da bi svaki novi talas protesta verovatno naišao na trenutnu i oštru reakciju vlasti.
Takođe, američka akcija nosi rizik izazivanja nacionalističkog otpora. Mnogi Iranci koji se protive vlastima mogli bi i dalje da se suprotstave spoljnjem mešanju.
Povratak princa
Jedan od mogućih scenarija uključuje povratak Reze Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha. Ako bi se autoritet režima raspao, on ili drugi opozicioni lideri u inostranstvu mogli bi da pokušaju da se predstave kao prelazne figure.
Međutim, politički pejzaž Irana je duboko podeljen. Pahlavi i svrgnuta kraljevska porodica ne uživaju veliku popularnost među značajnim delom stanovništva. Svaki scenario njihovog “povratka” bio bi sporan i verovatno ne bi doneo stabilnost, barem ne kratkoročno.
Opstanak režima
Ovo se smatra najverovatnijom opcijom. Islamska Republika je decenijama gledala ratove, sankcije i proteste. Njen bezbednosni aparat - posebno IRGC - ostaje moćan i duboko ukorenjen.
Vladajuća struktura je napravljena da preživi čak i smrt vrhovnog lidera i obezbedi kontinuitet.
Vlast je raspodeljena između verskih tela, IRGC i bezbednosnih institucija koje su se godinama pripremale za nasledstvo i moguće poremećaje. Ajatolah je još pre smrti odredio četiri nivoa nasleđivanja na čelu države i vojne hijerarhije, naložio svim rukovodiocima da imenuju do četiri zamenika i delegirao odgovornosti.
Jedan udar nije dovoljan da razori državu, ističe “Njuzvik”.
Iran je već imenovao ajatolaha Alirezu Arafija u svoj privremeni savet za vođstvo, koji će biti na čelu zemlje nakon ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Iako je scenario opstanka režima najverovatniji, ujedno je i najopasniji, ističe “Njuzvik”. Udari će oslabiti sposobnosti Irana, ali mogli bi da ostave za sobom još tvrđi i ekstremniji režim.
Izrael napao Iran: Izdato hitno upozorenje građanima, eksplozije u Dubaiju i Rijadu, a sve o tome čitajte u našem blogu uživo.
Rusija ne prestaje sa hitnim oglašavanjima o Iranu: "Preti nam katastrofa"
Omiljeno letovalište Srba u plamenu: Rakete preplavile nebo dok su se ljudi sunčali!
Demonstranti upali u američki konzulat, ima mrtvih: Dramatične scene iz Pakistana zbog Irana.
Ovo je trenutak kada je na iranskoj državnoj televiziji objavljena vest o smrti ajatolaha.
Signal za početak napada na Iran: Evo kako su Izrael i Amerika ubili ajatolaha Alija Hamneija.
Ovo je čovek koji odlučuje o sudbini Irana dok svet ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
Napadnut brod u Ormuskom moreuzu: Poremećaji prete celom svetu.
