Već drugu nedelju zaredom su nestašice goriva – a ne rat – najveći problem Rusije
Javno poverenje u Putina je takođe opalo, dok je ruska elita zabrinuta i traži način da se izađe iz rata
Predsednik Rusije Vladimir Putin prolazi kroz težak period. Na frontu u Ukrajini je prilično statično, ali kriza u zemlji, izazvana ukrajinskim napadima dronovima na rafinerije, mostove i vojne mete duboko u Rusiji, izaziva nestašice goriva i duge redove na pumpama od Krima do Moskve i Sibira, dok nezadovoljstvo među običnim građanima raste a podrška Putinu naglo pada.
Više od četiri godine od početka ruske invazije, ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte sve više se osećaju dalje od linija fronta. Iako je treći najveći proizvođač nafte u svetu, koji čini preko 12% globalne proizvodnje sirove nafte, Rusija se muči da proizvede dovoljno goriva da ispuni domaće potrebe. Istovremeno, cene goriva rastu, više regiona je uvelo ograničenja, dok društvenim mrežama cirkulišu snimci vozača u dugim redovima u inače dobro snabdevenoj prestonici Moskvi, kao i svađe i tuče oko benzina.
“Ekonomist” piše da su Rusi poslednji put stajali u dugim redovima na pumpama u poslednjim danima Sovjetskog saveza.
Ukrajinski udari na rusku energetsku infrastrukturu pogađaju samo srce njene ratne ekonomije. Izvoz nafte i širi energetski sektor čine oko 30% prihoda ruskog državnog budžeta i ostaju ključni za finansiranje rata u Ukrajini. Ova industrija je takođe pod zapadnim sankcijama od 2022.
Haos na strateškom poluostrvu
Poseban je haos na Krimu, gde Ukrajina “udara na sve strane”, zbog čega svako malo nema struje baš kao ni goriva. Ukrajinski napadi dronovima otežavaju snabdevanje i odbranu ključnog poluostrva, čiji je strateški značaj toliki da je bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis rekao da “strana koja kontroliše Krim dobija ovaj rat”.
Krim je Rusiji služio kao mostobran, otkako je 2014. anektirala poluostrvo od Ukrajine, piše “Ekonomist”. Međutim, poluostrvo sada deluje sve ranjivije. Ukrajina je pojačala kampanju napada, gađajući stratešku infrastrukturu, uključujući elektroenergetske trafostanice, mostove, skladišta nafte i vojne aerodrome, navodi list. Dronovi takođe prekidaju drumske, železničke i vodene veze koje povezuju Krim sa Rusijom.
Sukobi među regionalnim liderima
Iza kulisa, kriza je izgleda dovela do prave borbe među ruskim regionalnim liderima. “Verstka” piše da guvernerima nije dozvoljeno da samostalno nabavljaju gorivo, već moraju da se oslanjaju na količine koje odobrava Moskva.
- Vlasti su ostavljene same pred pobesnelim stanovništvom, usred krize sa gorivom, i sada su primorane da deluju samostalno - rekao je portalu jedan zvaničnik.
Drugi zvaničnik iz Sibira rekao je “Verstki” da se posao regionalnih vlasti u suštini sveo na “ublažavanje društvenih nemira”, dok se zvaničnici međusobno nadmeću za dodatne količine goriva, koristeći svoje veze u Moskvi kako bi izdejstvovali povoljniji tretman.
"Najveći problem gorivo a ne rat"
Sam Putin je nedavno prvi put direktno priznao ozbiljne probleme unutar Rusije zbog pojačanih ukrajinskih napada. On je početkom juna rekao da zemlja prolazi kroz “teška vremena”, ali da imaju dovoljno “snage, resursa i političke volje” da se odupru svim pritiscima.
“Dejli bist” piše da je Putin “pretrpeo ponižavajući pad popularnosti dok kriza eskalira”. Izgleda je je kriza sa gorivom pogodila ruske živce, jer je njegov rejting pretrpeo najoštriji nedeljni pad od početka invazije na Ukrajinu, navodi list. Već drugu nedelju zaredom su nestašice goriva – a ne rat – najveći problem zemlje:
- Čak 19% Rusa smatra da su nestašice goriva najhitnije pitanje,
- 18% smatra da je to rat u Ukrajini, dok
- 14% kaže da su to napadi na rusku teritoriju.
Šta je pokazala anketa?
Nezavisno rusko izdanje “Agentstvo” prenosi da je Fondacija za javno mnenje (FOM), koja redovno sprovodi istraživanja za Kremlj, zabeležila pad od 5 procentualnih poena među Rusima koji odobravaju Putinov rad.
Prema poslednjem istraživanju:
- 66% ispitanika odobrava Putinov rad kao predsednika, što je pad sa 71% svega nedelju dana ranije. Tako oštar pad FOM nije zabeležio od prošlog septembra i početka oktobra 2022, kad je Rusija proglasila delimičnu mobilizaciju, ističe “Kijev post”.
- 16% ispitanika ne odobrava Putinov rad, što je najviši zabeleženi nivo od početka invazije.
- Javno poverenje u Putina je takođe opalo, sa 69 na 67 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, dok je 20% ispitanika – za 2 procentualna poena više – reklo da više ne veruju Putinu.
- Oslabila je i podrška vladi. Njen rad pozitivno ocenjuje 41% ispitanika, dok 37% izražava negativan stav.
"Elita traži izlazak iz rata"
Dugi redovi na pumpama govore da Rusi žestoko počinju da osećaju ekonomske troškove rata. Profesor Lovrens Fridman rekao je “Indipendentu” da “postoje pripadnici ruske elite koji su očigledno zabrinuti i traže način da se izađe iz rata”.
- S druge strane, tu su i tvrdolinijaši koji takođe smatraju da rat ne ide dobro i okrivljuju Putina zato što, kako smatraju, nije dovoljno odlučno odgovorio na evropsko mešanje – rekao je on.
Kako će rat da se okonča?
Prema “Indipendentu”, jedan način na koji bi ovaj “večni rat” mogao da se okonča je:
- Poraz Ukrajine. To bi bila katastrofa za Ukrajince deluje malo verovatno, navodi list.
- Drugi način mogao bi da bude kolaps ruskog režima. List, međutim, ukazuje da je tu problem što bi “impolozija nuklearno naoružanog režima bila nepredvidiva” i da bi Putina mogao da zameni neko “nestabilniji”.
- Postoji i scenario u kojem se rat između Rusije i Ukrajine nikad ne okonča formalno, ali se “fosilizuje” na takav način da omogući Ukrajini da bude deo Evrope, navodi “Indipendent”.
- Ne verujem da će Putin ikad da potpiše mirovni sporazum. Ne mislim da će ovaj rat ikad zvanično da se završi, ali mogu da zamislim da će se vremenom svesti na sukob niskog intenziteta, možda čak i na potpuno miran front, slično kao što je to bio slučaj između Severne i Južne Koreje – rekao je listu Bil Brauder, američko-britanski politički aktivista.
