Glavni uzrok visokih cena Medak vidi u visokim porezima, a ne u samim cenama ili pohlepi ugostitelja
Previše ugostiteljskih objekata na obali uzrokuje pritužbe i slabiju zaradu, dok kontinentalni ugostitelji rade tokom cele godine sa često manjom potražnjom
Iako podaci Poreske uprave pokazuju da je potrošnja u ugostiteljstvu veća nego prošle godine, deo ugostitelja se žali na poluprazne terase i manju potrošnju gostiju. Ugostitelj Marin Medak u razgovoru za RTL kaže da problem nije u nedostatku gostiju, već u prevelikom broju restorana upitnog kvaliteta na obali.
Podaci Poreske uprave za jun i prvu polovinu jula pokazuju da je broj izdatih računa porastao sa prošlogodišnjih 74 na 78 miliona, što je povećanje od 5,5 odsto. Ukupna vrednost računa porasla je za osam odsto, sa jedne na gotovo 1,1 milijardu evra. Ministar turizma i sporta Tonči Glavina ističe da je Hrvatska, prema istraživanju Evropske putničke komisije, u prvih pet meseci ove godine bila četvrta najuspešnija turistička zemlja u Evropi.
"Previše restorana na Jadranu"
Marin Medak smatra da treba razlikovati poslovanje na Jadranu od ostatka Hrvatske. Smatra da se pritužbe na slabiji promet uglavnom odnose na sezonske objekte na obali.
"Jadran je jedna od najposećenijih regija na Mediteranu, ali tamo se poslednjih godina otvorilo previše sezonskih ugostiteljskih objekata, često upitnog kvaliteta. Upravo se takvi danas najviše žale", rekao je Medak.
Izneo je i procenu da je ponuda na obali prevelika. "Ja bih rekao da bi polovina tih lokala trebalo da bude zatvorena, odnosno da nije ni trebalo da budu otvoreni. Jednostavno, na Jadranu se otvorilo previše ugostiteljskih objekata", poručio je.
Uporedio je to sa ugostiteljima na kontinentu koji posluju cele godine. "Mi u Zagrebu radimo 365 dana u godini i jako je teško preživeti celu godinu. Prvih pet ili šest meseci često poslujemo sa gubitkom", istakao je.
"Problem nisu cene, nego porezi"
Govoreći o cenama, Medak tvrdi da one nisu iznad evropskog proseka. Rast od 5,8 odsto u poslednjih godinu dana pripisuje inflaciji i višim cenama sirovina. Glavni problem vidi u poreskom opterećenju.
"Jedan od glavnih razloga rasta cena su izuzetno visoki porezi. Kada bismo imali jednaku stopu PDV-a kao Italija, restorani bi mogli biti desetak odsto jeftiniji od evropskog proseka", smatra Medak.
Na pozive Vlade da smanje cene, ugostiteljima poručuje da država treba da napravi prvi korak. "Neka Vlada smanji poreze pa ćemo mi smanjiti cene. To je vrlo jednostavno", rekao je. Medak smatra da Hrvatskoj nedostaje jasna strategija razvoja turizma i da bi potrebe Jadrana i kontinentalnog dela zemlje trebalo posmatrati odvojeno.
"Plate konobara i do 3.000 evra"
Medak upozorava da je otvaranje restorana izuzetno zahtevan posao sa velikom stopom propadanja, naročito u prvim godinama poslovanja. Kaže da mnogi u taj posao ulaze sa nerealnim očekivanjima, a tek kasnije shvate koliko je zahtevan, što može dovesti do loše usluge i narušavanja ugleda celog sektora.
"Ako je gost zadovoljan uslugom, tada cena nije previsoka", smatra Medak.
Osvrnuo se i na primanja radnika u sezoni. "Prosečan konobar uz napojnice (bakšiš) sigurno zaradi više od 3.000 evra mesečno. To je težak posao i smatram da treba da bude dobro plaćen", kazao je i dodao da je napojnica pokazatelj zadovoljstva gosta.
Zaključio je da Hrvatska više ne može imati znatno niže cene od ostatka Evrope jer su i troškovi poslovanja visoki. "Nabavka je u Hrvatskoj skuplja nego u Italiji ili Sloveniji, zbog čega brojni ugostitelji sa Jadrana već odlaze u Italiju po deo namirnica", zaključio je.
(RTL)
