PROCURIO TAJNI PLAN ZA GRENLAND Pregovori u ćorsokaku, Danska se naoružava, Grenlanđani strahuju od OVOG DATUMA!

Dok tenzije i pregovori o ratu u Iranu i dalje traju, opsesija američkog predsednika Donalda Trampa Grenlandom deluje kao sporedna tema. Ipak, već četiri meseca predstavnici Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Grenlanda i Danske vode intenzivne razgovore u Vašingtonu iza zatvorenih vrata o budućnosti najvećeg ostrva. Danska takođe radi na značajnom proširenju vojnog prisustva na Grenlandu i širem Arktiku.

Grenlandski lideri su zabrinuti zbog predloga koji se razmatraju u Vašingtonu, jer oni podrazumevaju znatno veću ulogu SAD na Arktiku. Takođe strahuju da bi, ako se rat sa Iranom završi, Tramp ponovo usmerio pritisak na njih.

Neki grenlandski političari kažu da su čak zaokružili datum na kalendaru na koji posebno obraćaju pažnju: 14. jun, Trampov jubilarni 80. rođendan.

Šta Tramp pokušava da postigne

Istraga američkog lista "Njujork tajms", zasnovana na razgovorima sa zvaničnicima u Vašingtonu, Kopenhagenu i na Grenlandu, otkrila je sledeće:

• SAD pokušavaju da izmene dugogodišnji vojni sporazum kako bi obezbedile da američke trupe mogu da ostanu na Grenlandu neograničeno, čak i ako ostrvo postane nezavisno, dok se grenlandski predstavnici tome protive
• SAD takođe žele da pregovore prošire van vojnih pitanja i da dobiju efektivno pravo veta na sve veće investicione sporazume na Grenlandu, kako bi isključile konkurente poput Rusije i Kine, a Grenland i Danska se i tome snažno protive
• Vašington razmatra i saradnju sa Grenlandom u oblasti prirodnih resursa, budući da ostrvo raspolaže naftom, uranijumom, retkim zemnim mineralima i drugim strateškim sirovinama, od kojih se veliki deo nalazi ispod ledenog pokrivača
• Pentagon ubrzano razvija planove vojnog širenja i nedavno je poslao oficira američkog Marinskog korpusa u Narsarsuak, grad na jugu Grenlanda, da pregleda aerodrom iz Drugog svetskog rata, luku i lokacije za smeštaj američkih trupa

Daleko od konačnog rešenja

Grenlandski zvaničnici smatraju da su američki zahtevi toliko veliki da predstavljaju ozbiljno ugrožavanje suvereniteta ostrva. Iako se u Vašingtonu i Kopenhagenu naglašava da o budućnosti Grenlanda odlučuje njegovih 57.000 stanovnika, Grenland ipak smatra da bi američki zahtevi dugoročno ograničili njegovu slobodu odlučivanja.

Zvaničnici Stejt departmenta i Danske nisu mnogo govorili o pregovorima, koje predvodi Majkl Nidam, jedan od glavnih savetnika američkog državnog sekretara Marka Rubia. Otkad je Tramp zapretio da će preuzeti Grenland tvrdeći da je to ključno za američku nacionalnu bezbednost, američki, danski i grenlandski predstavnici sastali oko pet puta od januara. Pregovarači pokušavaju da postignu dogovor koji bi ovaj nepredvidivi lider prihvatio, navode izvori upoznati sa razgovorima. Oni ističu da su strane i dalje daleko od konačnog rešenja.

Grenlanđani jasno poručuju da ne žele da postanu deo SAD, ali su spremni da prihvate veće prisustvo američkih vojnika na svom tlu. Tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata tamo su već bile stacionirane hiljade američkih vojnika, iako su SAD kasnije zatvorile sve baze osim jedne.

Specijalni američki izaslanik za Grenland Džef Lendri izjavio je, prilikom svoje prve posete tom ostrvu, da je vreme da Vašington poveća svoje prisustvo na Grenlandu, i da ga vrati na raniji nivo. On je, kako piše "Euraktiv", Grenlanđanima delio kape sa natpisom "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA) i deci kolačiće sa komadićima čokolade.

Danska se naoružava

Za to vreme, Danska radi na značajnom proširenju svog vojnog prisustva na Grenlandu i u širem Arktiku u narednih pet do sedam godina, uz unapređenje vazdušnih, pomorskih i nadzornih kapaciteta i ulaganje u novu infrastrukturu koja treba da ojača odvraćanje u dalekom severu.

Detalji plana, koje je danska vlada objavila početkom godine, predstavljeni su prošle nedelje na konferenciji "Budućnost Grenlanda" u Nuku, prestonici arktičkog ostrva, gde je govorio general-major Soren Andersen, komandant Zajedničke arktičke komande Danske. Plan obuhvata ulaganja više milijardi u nove brodove, avione, dronove, radarske sisteme i unapređenje infrastrukture.

Prema pisanju "Euraktiva", ključni deo jačanja odbrane odnosi se na vazdušnu borbenu sposobnost:

• Danska je već nabavila 27 lovaca F-35A i planira da flotu poveća na ukupno 43 aviona kupovinom još 16 letelica
• U planu je i nabavka municije dugog dometa
• Planira se i kupovina tri nova arktička patrolna broda, koji bi zamenili brodove klase "Tetis" Kraljevske danske mornarice
• Razmatra se nabavka patrolnih aviona i planira šira upotreba velikih vojnih dronova
• Radarska infrastruktura biće značajno proširena, uključujući sisteme obalskog nadzora, radare protivvazdušne odbrane i šire multimodalne sisteme koji povezuju podatke sa mora, iz vazduha, podvodnog prostora i svemira
• Danska takođe ulaže u novu infrastrukturu, uključujući planove za novo i "bezbednije" sedište Zajedničke arktičke komande i unapređenje pristaništa kod Nuka u okviru šireg proširenja luke, objasnio je Andersen

Vežbe sa saveznicima

Na marginama NATO sastanka ministara spoljnih poslova u Helsingborgu u petak, Kanada, Danska (uključujući Grenland i Farska ostrva), Finska, Island, Norveška, Švedska i SAD obećale su bližu saradnju u odvraćanju, nadzoru i vojnoj spremnosti na severu.

U međuvremenu, Danska nastavlja zajedničke vežbe sa saveznicima, uključujući Švedsku i Nemačku. Pomorska saradnja sa Francuskom uključivala je vežbe u vodama istočno od Grenlanda.

Povećana pažnja na bezbednost Arktika ogleda se i u rastućem učešću Danske u NATO operacijama širom severnog Atlantika. Danska odbrambena komanda je u saopštenju u četvrtak navela da je fregata "Esbern Snere" učestvovala u NATO vežbi "Dinamički mungos u GIUK prolazu između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva.

Iako nije najavljeno povećanje broja vojnika na Grenlandu, lokalni izveštaji iz Kangerlusuaka, naselja severno od Nuka gde se nalazi danska vojna ispostava, ukazuju na zabrinutost stanovnika zbog pritiska na stanovanje usled povećanog vojnog prisustva.