Tajna POSLEDNJE ŽELJE srpskog velikana: Napisao poseban testament, tražio da jednu stvar NE RADE posle njegove smrti, pa umro u NJENOM ZAGRLJAJU

Dobrica Ćosić, slavni književnik i nekadašnji predsednik SR Jugoslavije preminuo je 18. maja 2014. godine u svom domu u Beogradu, u 93. godini. Gostujući u emisiji Mire Adanje Polak, Ana se prisetila noći u kojoj ju je otac zauvek napustio.

Te večeri, slavni akademik je želeo da ode u šetnju, iako su te rute vremenom bivale sve kraće. Ćerka ga je odgovorila od te ideje, predloživši mu da se odmori i da svako u svojoj sobi nastavi sa pisanjem. Ipak, oko 22 časa dogodila se nezgoda kada je Ćosić zapeo za tepih i pao između stola i police sa knjigama.

- Nije imao mišiće da se digne, a ni ja nikako nisam uspela u tome, pa sam pozvala svog sina, koji je došao odmah i podigao ga je. A on je odmah seo za sto i nastavio da piše - prisetila se Ana dramatičnih trenutaka te večeri.

Spokojna smrt u zagrljaju

Brinući za oca, Ana je po svaku cenu želela da ga nagovori da ostavi pero i ode na spavanje. Uspela je u tome tek kada je i sama legla na krevet uz zid i pozvala ga.

- Tata, legla sam, zaspaću, dođi i lezi pored mene. On obuče pidžamu, dođe i legne kod mene i zagrli me - emotivno prepričava Ana.

Trenuci koji su usledili svedoče o neverovatnom spokoju sa kojim je veliki pisac otišao sa ovog sveta.

- Zaista neverovatno. Ako postoji neka mirna, spokojna smrt, on je na neki način to doživeo. On je umro u mom zagrljaju. Ja sam bila njegov poslednji prijatelj. Imao je on mnogo prijatelja, ali je često govorio da su mu prijatelji mrtvi i to je zaista bilo tako - ispričala je iskreno Ana Ćosić Vukić.

Tajna "poslednje molbe" i zabrana komemoracije

Njihov odnos bio je pun dubokog razumevanja i poverenja. Međutim, kada je reč o njegovom nasleđu, Ćosić nije ostavio klasičan testament, jer je autorska prava još pre smrti prepustio upravo Ani. Umesto toga, ostavio je jedan poseban lični dokument.

- Jedino je imao poslednju molbu - 'mom jedinom detetu'. I on je taj testament pisao nekoliko godina i stalno ga je dopunjavao. Uvek mi je govorio gde se nalazi ali nikada nisam zavirila u njega - ispričala je Ana, dodajući da je otac smatrao da su sloboda i dobrota najviše vrednosti koje joj je kroz vaspitanje preneo.

Ipak, njegova poslednja želja u vezi sa samim ispraćajem mnoge je iznenadila. Njegov izričit zahtev bio je da se ne održi zvanična komemoracija.

- Napisao je dva pisma, svojeručno - jedno pismo Akademiji nauka, a drugo Udruženju pisaca", otkriva Ana.

Ona je do kraja ispoštovala ovu očevu želju i odbila komemoraciju, svesna da su mnogi zbog toga "moguće bili ljuti". Umesto tradicionalnog ispraćaja, sećanje na njega obeleženo je na poseban način – promocijom njegovog romana "Vreme smrti" u Studentskom kulturnom centru, što je za Anu bio "božanstven" događaj