U kontekstu geopolitičkih tenzija, ovaj slučaj ističe pitanje samoodlučivanja i međunarodnog poštovanja prava naroda
Strateški i ekonomski vredan, Grenland je od strateškog interesa za SAD zbog svoje pozicije i resursa
Kada je američki predsednik Donald Tramp prvi put izjavio da namerava da uzme Grenland, ljudi koji žive na najvećem ostrvu na svetu su se smejali ili su ga ignorisali. Nekoliko godina kasnije, strah je zamenio smeh, posebno kada su Tramp i njegovi saradnici saopštili da se aktivno razmatra ponuda za kupovinu teritorije koja vekovima pripada Danskoj, pa čak i da, ako je potrebno, ostrvo preuzmu silom.
- Narod Grenlanda ne želi da postane američki. Mi nismo na prodaju - rekla je za "Bi-Bi-Si" Mia Kemnic, 32-godišnja vlasnica firme iz grenlandske prestonice Nuka.
Trampove izjave su kod Grenlanđana izazvale nervozu i ogorčenje - kako na samom ostrvu, tako i među onima koji žive u inostranstvu. Zabrinutost je dodatno pojačana nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) tokom vojne operacije kidnapovale predsednika Venecuele Nikolasa Madura iz njegove rezidencije u Karakasu posle čega je odveden u Njujork i optužen za trgovinu drogom i narkoterorizam.
- Kontaktirala sam sa sestrom na Grenlandu i rekla joj da, ako se ikada ostvari ono nezamislivo, moći će da dođe da živi kod nas - kazala je Tuparnak Kopek, 40-godišnjakinja koja se preselila u Kanadu, još jednu zemlju koju je Tramp hteo da pripoji SAD-u.
Aja Kemnic, jedna od dve poslanice u danskom parlamentu koje predstavljaju Grenland, kaže da su izjave Trampove administracije "jasna pretnja" i da su je "zgrozile" posebno zato što je, podseća Grenland član NATO saveza.
Kraj NATO saveza ako Tramp pošalje vojsku
Grenland je teritorija sa najređom naseljenošću na svetu. Kako je veći deo arktičkog ostrva prekriven ledom, većina stanovništva živi u Nuku i duž jugozapadne obale. Ipak, Grenland ima veliki strateški značaj za Sjedinjene Države - zbog čega one tamo imaju vojno prisustvo još od Drugog svetskog rata. Njegov položaj između Severne Amerike i Arktika čini ga idealnim za sisteme ranog upozorenja u slučaju raketnih napada.
U novije vreme raste i interesovanje za prirodna bogatstva Grenlanda, uključujući retke zemne minerale, koji postaju pristupačniji kako se led topi usled klimatskih promena.
- Nije prijatno to što je nas svega 56.000, a suočavamo se sa ovakvim pretnjama - ako ih uopšte tako možemo nazvati - koje dolaze od giganta poput SAD. Grenlanđani su zbog ovog uznemireni, jer ovo nije nešto što olako shvatamo - objasnila je Masana Egede, urednica grenlandskog lista "Sermitsiak".
Stručnjaci su uglavnom saglasni da bi vojno preuzimanje Grenlanda za SAD bilo relativno lako izvodljivo, ali da bi geopolitičke posledice toga faktički značile kraj NATO saveza. Nakon što je pitanje vlasništva nad Grenlandom ponovo otvoreno u Beloj kući, šest evropskih saveznika objavilo je zajedničku izjavu u kojoj su poručili da o budućnosti Grenlanda treba da odlučuju njegovi stanovnici.
- Kao Grenlanđanka, ne mogu a da se ne zapitam: koliko mi vredimo tim saveznicima? Dokle su oni spremni da idu da bi nas zaštitili? - pita se Mia, dok njena sunarodnica Tuparnak ističe da je "poštovanje mnogo više od savezništva na papiru".
Za nezavisnost od Danske, ali protiv američkog vlasništva
Istraživanja javnog mnjenja stalno pokazuju da Grenlanđani uglavnom podržavaju ideju eventualne nezavisnosti od Danske, ali se protive tome da budu "u vlasništvu" Sjedinjenih Država. Grenland ima široku autonomiju, dok Danska zadržava kontrolu nad spoljnom politikom i odbranom.
Možda je baš zato Alekacijak Piri, 42-godišnji Inuit lovac iz zabačenog severnog mesta Kanak, delovao ravnodušno prema ideji američkog "vlasništva".
- To bi značilo prelazak sa jednog gospodara na drugog, sa jednog okupatora na drugog. Mi smo kolonija pod Danskom. Već mnogo gubimo zbog toga što smo pod danskom vlašću. Nemam vremena da se bavim Trampom. Našem narodu je pomoć potrebna sada - istakao je Piri i dodao da lovci poput njega love sa psima na morskom ledu i bave se ribolovom, ali se "led topi i lovci više ne mogu da žive od toga".
Kristijan Keldsen iz Grenlandskog poslovnog udruženja naglasio je da je Grenland otvoren za poslovnu saradnju sa SAD-om i podsetio da sada postoje direktni letovi između Grenlanda i Njujorka, što je, kako kaže, jasan znak da "nema potrebe da nas iko preuzima silom".
Trampov sin delio beskućnicima hranu i kačkete, pa ih terao pred kamere
Grk Hristos Konijaris, koji je kao postdiplomac živeo na Grenlandu pre nego što se preselio u Dansku, kaže da je sin lidera Amerike, Donald Tramp mlađi, doleteo avionom na ostrvo kada su pre godinu dana počeli prvi letovi iz Sjedinjenih Država.
Iako je poseta predstavljena kao turistička, sin tada tek izabranog predsednika SAD, koji je bio u pratnji desničarskog aktiviste Čarlija Kirka, nije ništa prepuštao slučaju.
- Moji prijatelji sa Grenlanda su mi govorili da je Donald Tramp mlađi tražio beskućnike, davao im hranu i kačkete na kojima je pisalo "Učinimo Grenland ponovo velikim". Takođe, tražili su od njih da stanu pred kamere i da kažu da žele da postanu deo Sjedinjenih Država. Nakon ove posete i prvih izjava njegovog oca, sve je krenulo. Ljudi se plaše jer 85 odsto njih ne želi da pripada Americi - istakao je Konijaris za grčki list "Katimerini".
Mračna strana grenlandskog grada
Joana Mavrokefalidu, socijalna radnica poreklom iz Grčke koja je na Grenlandu živela tri godine, otkrila je mračnu stranu područja daleko od prestonice Nuka.
- Zbog posla sam dva meseca živela u Tasilaku (ranije Angmagsalik), gradu od 2.500 stanovnika koji se nalazi na istoku ostrva. To je područje sa najvećom stopom samoubistava na svetu. Mnogo ljudi ima veliki problem sa alkoholom, deca šetaju ulicom kasno noću sa vrlo malo odeće na sebi iako temperatura zna da padne i do minus 20 stepeni ispod nule. Govorimo o zanemarenoj deci. Vrlo često bi nam govorili da su pronašli svog oca obešenog. Većina stanovnika je depresivna, međutim, oni su dobri i osetljivi ljudi koji su veoma svesni svojih problema - govori Mavrokefalidu.
(BBC, Kathimerini)
