Diskutoje se o uspostavljanju američkih baza po uzoru na britanske baze na Kipru sa povećanom kontrolom SAD
Predlozi ne uključuju potpunu promenu vlasništva nad Grenlandom, a Danska se protivi teritorijalnim ustupcima
Bela kuća još nije objavila detalje o tome kako izgleda okvir budućeg sporazuma o Grenlandu, koji je, prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, formiran u Davosu u sredu.
Međutim, informacije o trenutnoj fazi pregovora procurele su u javnost. Diskusije se trenutno fokusiraju na tri glavna predloga: jačanje prisustva NATO-a na Arktiku, davanje suverenih prava SAD nad delovima grenlandske teritorije i sprečavanje potencijalno neprijateljskih aktera da eksploatišu mineralne resurse ostrva.
"Imamo jasnu crvenu liniju"
Kako je Njujork tajms saznao, pozivajući se na osam visokih zapadnih bezbednosnih i diplomatskih izvora,
nijedan od predloga ne predviđa Trampovu prvobitnu ideju o prenosu vlasništva nad celim Grenlandom na SAD. Međutim, ne postoji jednaka verovatnoća da će se pomenuti predlozi realizovati.
Danska, na primer, izričito se protivi prenosu suvereniteta nad bilo kojim delom teritorije
.
„Imamo jasnu crvenu liniju. Nećemo odustati od suvereniteta nad delovima kraljevine
“, rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen.
Ključno pitanje u pregovorima će stoga biti stepen američkog suvereniteta nad vojnim bazama
. I dok Danci nedvosmisleno ponavljaju da je za njih suverenitet crvena linija, neki diplomati su i dalje uvereni da bi moglo biti prostora za ustupke pojedinačnim bazama. Vodi se diskusija o proširenju pakta iz 1951. između Danske i Sjedinjenih Država novim sporazumom koji bi stvorio „džepove“ američkog tla na teritoriji.
Po modelu britanskih baza na Kipru
U tom smislu, pominje se model britanskih baza Akrotiri i Dekelija na Kipru, gde se britanske vojne baze smatraju britanskom teritorijom. Takav aranžman bi dao SAD veću kontrolu nad zemljom nego što je sada imaju.
Tramp je naglasio da je suverenitet potreban za planiranu instalaciju protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, inspirisanu izraelskom Gvozdenom kupolom, namenjenu presretanju raketa usmerenih ka američkoj teritoriji. Tramp je predstavio ideju još u maju prošle godine, ali prema javno dostupnim informacijama, ona je i dalje ostala samo to - ideja.
„Čitava stvar je trenutno potpuno iluzorna. Nisu dodelili nikakav vladin ugovor za stvarni razvoj projekta“, rekao je istoričar Endru Gotorp za Frans 24.
Stručnjacima takođe nije jasno zašto bi Grenland trebalo da bude ključna lokacija za projekat, pošto bi većina sistema za detekciju bila smeštena u svemiru, dok bi presretači mogli da deluju podjednako efikasno sa kopna SAD. Danci verovatno neće protiviti planovima SAD da razviju baze na Grenlandu, ali će se protiviti ako bi te baze bile pod suverenitetom SAD.
Odložena NATO arktička misija
Stručnjaci takođe upozoravaju da bi projekat „Zlatne kupole“ bio izuzetno skup i tehnički zahtevan.
„To je apsolutno nemoguće i koštalo bi najmanje deset puta više od predloženih 175 milijardi dolara.
To je sujetan projekat i ogromno rasipanje novca“, rekao je profesor Fabijan Hofman sa Univerziteta u Oslu za Britanski tajms.
Predlog za jačanje prisustva NATO-a takođe se razmatra. Šefovi odbrane NATO-a ove nedelje razgovarali su o arktičkoj misiji koja pokriva Grenland i Daleki sever, ali je raspoređivanje odloženo kako bi se smirila kontroverza oko Trampa pre samita alijanse u Ankari u julu. „Još nismo uradili nikakvo planiranje. Nismo dobili političke smernice za pokretanje operacije. Razmišljamo o organizovanju, planiranje još nije počelo, ali smo spremni“, rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu, Aleksus Grinkevič.
Treće
ključno pitanje je eksploatacija mineralnih resursa Grenlanda. Vodi se diskusija o tome da li će SAD dobiti preferencijalna prava ili će pristup biti ograničen trećim zemljama, posebno Rusiji i Kini, u eksploataciji retkih zemnih minerala ispod ledenog pokrivača.
(Jutarnji list)
