Uspon krajnje desnice promenio je odnose snaga u Briselu
Novi pragmatizam krajnje desnice ogleda se u spremnosti na kompromise i formiranje saveza
Marike Elers, holandska poslanica iz Partije slobode, ima jedan od najvažnijih poslova u evropskoj krajnjoj desnici: da pokret koji je izgrađen na suprotstavljanju Briselu pretvori u pokret sposoban da oblikuje njegove zakone.
Ona je tzv. "chief whip" - glavna koordinatorka glasanja u poslaničkoj grupi "Patriote za Evropu", trećoj po veličini grupaciji u Evropskom parlamentu, u trenutku kada krajnja desnica igra sve veću i uticajniju ulogu i u Briselu i širom Evrope. Elers preuzima novu funkciju u trenutku kada je neformalni dogovor centrističkih snaga da drže krajnju desnicu podalje od donošenja odluka praktično ukinut.
- Mi smo glavna opozicija u ovom domu - rekla je Elers u intervjuu za "Politiko" u njenoj kancelariji u Briselu mesec dana nakon što je izabrana za "čuvara discipline", što bi praktično značilo da je njen zadatak da obezbeđuje da poslanici glasaju u skladu sa dogovorenim stavovima.
Novi odnosi snaga u EU
Strategija krajnje desnice se promenila posle izbora za Evropski parlament 2024. godine. Uspeh "Patriota za Evropu" na tim izborima omogućio je Evropskoj narodnoj partiji (EPP), najvećoj političkoj porodici u Parlamentu, da za usvajanje zakona računa i na partije sa svoje desne strane, zaobilazeći tradicionalne saveznike iz levog centra i liberale.
To je stvorilo problem za lidera EPP-a Manfreda Vebera. Iako su neke frakcije unutar njegove grupe zagovarale bližu saradnju sa krajnjom desnicom, on je bio pod pritiskom nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je upozorio da Veber "zna da mi ne želimo tu saradnju" i da će "po potrebi biti posledica".
- Manfred Veber sada snosi odgovornost za ovo - dodao je Merc.
Od margine do političkog uticaja
Međutim, snage krajnje desnice su videle priliku. Umesto da ostanu pokret na marginama Parlamenta, krajnje desničarske grupe poput francuskog Nacionalnog okupljanja (čiji je lider Žordan Bardela vođa "Patriota za Evropu"), Partije slobode Gerta Vildersa i španskog Voksa - ujedinile su se pod zastavom "Patriota za Evropu". Prihvatile su strategiju kompromisa i gradnje koalicija kako bi izborni uspeh pretvorile u zakonodavni uticaj.
Malo je ljudi koji su više doprineli toj promeni od Elers, kojoj je zadatak da grupu od 84 poslanika pretvori u pouzdanog partnera za parlamentarne većine.
"Patriote za Evropu" su sarađivale sa EPP-om na strožim zakonima o migracijama i merama deregulacije u oblasti zaštite životne sredine. Sada im je cilj da zaustave planirano ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
- Postoje određeni dosijei gde vidimo priliku da ih ili usmerimo u pravcu koji želimo, ili da budemo pragmatični i kažemo: "Ako postoji levičarska većina, biće mnogo gore" - rekla je Elers.
"Naš glas više nije besplatan"
Učenje kako da se radi zajedno zahtevalo je pažljivo isplaniranu strategiju. Na početku su "Patriote" namerno podržavale predloge EPP-a "ne tražeći mnogo" zauzvrat, kako bi dokazali da se na njih može računati.
- To se sada 100 odsto promenilo. Naš glas više nije besplatan - rekla je ona.
Elers - koja je prvi put poslanica u Evropskom parlamentu, ali ima iskustvo jer je šest godina radila za sada ugašenu krajnje desnu grupu "Identitet i demokratija" - bila je na prvoj liniji fronta nove, pragmatične strategije "Patriota".
Migracije kao ključ političkih saveza
Vodila je pregovore o zakonu koji ima za cilj povećanje deportacija - jednom od ključnih dosijea na kojima je EPP sarađivao sa desnim i krajnje desnim partijama.
- Za "Patriote" bi bilo mnogo lakše da jednostavno glasaju protiv tog zakona o povratku migranata. Ali shvatili smo da, ako sada ne sarađujemo kako bismo formirali tu desnu većinu, levičarski predlog koji bi onda prošao bio bi mnogo, mnogo gori - naglasila je ona.
Ipak, Elers odbacuje tvrdnje da se strategija krajnje desnice u Briselu promenila.
- Mi smo sada treća najveća grupa, i možemo stvarno da menjamo stvari, i taj pragmatizam bi, po mom mišljenju, postojao i ranije, da je postojala prilika da se učestvuje - dodala je.
EPP tvrdi da ne postoji formalna koalicija ni koordinacija sa "Patriotama", insistirajući da krajnje desna grupa samo podržava njihove pozicije bez ustupaka. Elers to negira. Zvaničan stav EPP-a je da žele da nastave saradnju sa Socijaldemokratama i liberalima iz grupe "Obnova", ali da neće oklevati da koriste i glasove krajnje desnice kada je potrebno za usvajanje svojih predloga.
"Zaštitni zid" više ne postoji
Za razliku od tradicionalnih članova stranke koji obezbeđuju partijsku disciplinu kroz nagrade i kazne, posao Elers je:
- Identifikacija tema oko kojih različite nacionalne delegacije u grupi "Patriote za Evropu" mogu da se usaglase - od amandmana do rezolucija
- Brojanje glasova i procena koliko poslanika može da podrži određene tekstove
- Prenošenje tih informacija drugim grupama radi formiranja koalicija
"Zaštitni zid" od krajnje desnice je u pojedinim parlamentarnim odborima praktično nestao, kaže ona, navodeći odbore za ustavna pitanja i građanska prava. Na kraju, sve zavisi od ljudi i njihovih odnosa.
- Zavisi ko je pregovarač iz EPP-a, ko je iz "Patriota", i kakvi su lični odnosi - rekla je.
Elers kaže da je "otvorena za razgovor sa svim partijama" i dodaje da se iza kulisa, "gde nema kamera i novinara", Socijaldemokrate i "Patriote za Evropu" ponekad slažu oko pojedinih političkih stavova, ali da partije levog centra javno odbijaju saradnju čak i kada postoji saglasnost o suštini.
Dugoročno gledano, Elers se nada da bi desna koalicija mogla da postane norma i čak da vodi i Savet i Komisiju EU, pokrećući proces smanjenja nadležnosti Unije i "smanjivanja" moći Brisela. Izbori za Evropski parlament 2029. godine, kaže ona, mogli bi "da budu trenutak kada bi se to moglo preokrenuti u tom pravcu".
(Politico.eu)
