Most je izgrađen brže nego planirano i izaziva zabrinutost da bi mogao biti korišćen za tajni transport severnokorejskih vojnika i oružja za rat u Ukrajini, a ne samo za trgovinu.
Iako se projekat zvanično predstavlja kao podsticaj za trgovinu i turizam, iznosi investicija višestruko premašuju promet između zemalja, a turizam je gotovo zanemarljiv.
Dugo je Hasan bio jedno od najzabačenijih mesta u Rusiji. U ovom naselju na Dalekom istoku, na krajnjem jugoistočnom obodu ogromne ruske države, živi manje od 500 stanovnika. Ovde, više od 9.000 kilometara kopnenim putem od Moskve, Rusija ima granicu sa Severnom Korejom dugu svega 17 kilometara, a Hasan je jedino rusko naselje duž tog graničnog pojasa.
Kako piše DW, od 1959. godine „Železnički most korejsko-ruskog prijateljstva” premošćuje graničnu reku Tumen; do sada je to bila jedina kopnena veza između Rusije i Severne Koreje.
Međutim, već nekoliko godina dve države grade drumski most koji se pruža uporedo s njim, na svega nekoliko stotina metara udaljenosti. To što je most sada pred završetkom ranije nego što je bilo planirano izaziva zabrinutost u dalekom Kijevu. Razlog za to je bojazan da bi Rusija most mogla da koristi ne samo za razmenu trgovinske robe, već pre svega za tajni transport vojnika iz Severne Koreje na front u Ukrajini.
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine Rusija i Severna Koreja sve više su se približavale jedna drugoj. Obe države povezuje činjenica da su pogođene sveobuhvatnim zapadnim sankcijama i da su u velikoj meri spoljnopolitički izolovane.
U junu 2024. godine dvojica šefova država, Vladimir Putin i Kim Džong Un, potpisali su sporazum o strateškom partnerstvu. Njegov najvažniji rezultat bilo je produbljivanje vojne saradnje. Ona je, pre svega, obuhvatila velike isporuke oružja, ali i slanje vojnika iz Severne Koreje za ruski rat u Ukrajini. Uporedo s tim, obe strane donele su odluku o izgradnji novog mosta za drumski saobraćaj.
„Otvaranje novog mosta će podstaći međusobnu trgovinu, optimizovati logistiku, ojačati kulturne veze i pogranična područja pretvoriti u centre sa dinamičnim privrednim rastom”, naveo je u saopštenju ruski ministar saobraćaja Andrej Nikitin.
I američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) piše: „Tempo kojim napreduje izgradnja drumskog mosta i trajno visok nivo železničkog saobraćaja na ranije neaktivnim ranžirnim stanicama jasni su pokazatelji značaja i širenja trgovine između dve zemlje tokom rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine.”
Projekat za trgovinu i turizam?
Međutim, kako prenosi britanski Gardijan, postoje ozbiljne sumnje da su civilni i privredni ciljevi zaista glavni razlozi za ovaj građevinski projekat.
Prema zvaničnim podacima, ukupna robna razmena između Rusije i Severne Koreje tokom 2024. godine iznosila je svega 34 miliona američkih dolara. Samo troškovi izgradnje mosta i prateće infrastrukture procenjuju se na oko 100 miliona dolara, što je gotovo tri puta više od ukupnog obima trgovine. Na satelitskim snimcima gradilišta vidi se da se podižu i veliki skladišni i carinski objekti, parking-prostori za kamione, kao i helidrom.
Ukrajinska organizacija za zaštitu ljudskih prava Truth Hounds, koja takođe prati izgradnju mosta, ne veruje ni da će on dovesti do procvata turizma. Most se gradi na čak 125 sati vožnje automobilom od Moskve i još četiri sata vožnje od Vladivostoka.
„Turizam u Severnoj Koreji pod strogim je ograničenjima i zbog zatvorenosti zemlje ne može brzo da raste”, navodi se u njihovoj analizi.
Čak i ako bi neko planirao odmor u toj zemlji, ne bi ga proveo na njenom zabačenom i turistički potpuno nerazvijenom severoistoku, već u glavnom gradu Pjongjangu. On se, međutim, nalazi stotinama kilometara od granice, pa će, kako ocenjuju ukrajinski aktivisti, „malo ko želeti da tu razdaljinu pređe automobilom”.
Pored toga, Rusija već duže vreme bez uspeha pokušava da privuče turiste direktnim letovima iz Moskve za Pjongjang, koje subvencioniše milionskim iznosima. Avioni, međutim, ostaju praktično prazni; tokom cele 2025. godine u Severnu Koreju otputovalo je ukupno manje od 10.000 ruskih državljana.
Most za prikrivene vojne transporte?
Zbog toga analitičari organizacije Truth Hounds zaključuju da je stvarni razlog izgradnje mosta produbljivanje vojne saradnje. Reč bi, pre svega, mogla biti o prebacivanju severnokorejskih vojnika i oružja za rat protiv Ukrajine.
Sredinom prošle godine, prema nezvaničnim informacijama iz Južne Koreje, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, Severna Koreja poslala je između 14.000 i 15.000 svojih državljana u rat. Oni su, pre svega, bili angažovani u ruskoj Kurskoj oblasti, koju je Ukrajina u međuvremenu privremeno zauzela. Osim toga, Severna Koreja je Rusiju i ranije snabdevala oružjem.
Transporte trupa, smatraju analitičari organizacije Truth Hounds, sateliti bi na putevima mogli znatno teže da prate nego na železnici. Vozovi mogu da saobraćaju samo po ograničenom broju koloseka, a utovar i istovar vagona moguć je samo na određenim železničkim čvorištima. Kamioni, s druge strane, mogu praktično bilo gde da budu utovareni i istovareni, dok razgranata putna mreža gotovo onemogućava sveobuhvatan satelitski nadzor.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je pre samo nekoliko dana na mreži Iks da bi Rusija u ratu protiv Ukrajine mogla da angažuje još do 30.000 severnokorejskih vojnika.
Znanje i iskustvo za Severnu Koreju
Zelenski je naveo u istoj objavi da bi i severnokorejski lider Kim Džong Un mogao da profitira od produbljivanja vojne saradnje sa Rusijom. Novi most ne bi služio samo za neprimećen transport resursa. „Rusija pomaže Severnoj Koreji da nauči kako se vodi rat, unapređuje svoje naoružanje i stiče stvarno borbeno iskustvo”, napisao je ukrajinski predsednik.
Pored toga, „pretpostavlja se i da Severna Koreja svoje angažovanje naplaćuje ruskom nuklearnom tehnologijom”, ocenio je nedavno politikolog Ulrih Šmid sa Univerziteta u Sent Galenu u prilogu švajcarske televizije SRF. Sve to, prema objavi Volodimira Zelenskog na mreži Iks, predstavlja „opasnost za svakog čoveka u Aziji koji se nalazi u dometu severnokorejskih raketa”.
(DW)
