Slučaj je izazvao široku zabrinutost u Kini, podstakavši raspravu o potrebama strože kontrole i nadzora nad brzim razvojem biotehnologije i genske terapije
Eksperti upozoravaju da balans između napretka i etičke odgovornosti ostaje ključan
Medicinski fakultet Univerziteta Đao Tong u Šangaju formirao je radnu grupu koja će da sprovede istragu o smrti devojčice koja je preminula prošle godine tokom eksperimentalne terapije genetske modifikacije sprovedene u bolnici Sinhua povezanoj sa tom institucijom. Slučaj, u koji je bio uključen jedan od vodećih stručnjaka za ovu oblast, otvorio je ozbiljna pitanja o etici u kineskoj biomedicinskoj industriji koja poslednjih godina beleži veliki procvat.
Odluka univerziteta usledila je nekoliko dana nakon što su američki časopis "Sajens" i publikacija "Retraction Watch", koja prati odgovornost i integritet u nauci, objavili zajedničko istraživanje o neuspešnom kliničkom ispitivanju. Eksperiment su delimično finansirali roditelji devojčice iz Šangaja, koji tvrde da su za razvoj tretmana platili 860.000 dolara.
Roditelji su rekli tim medijima da ih lekari nisu upozorili da bi njihova ćerka mogla da umre. Nadali su se da bi eksperimentalna terapija mogla da ispravi redak genetski poremećaj - koji izaziva neurorazvojno oboljenje poznato kao Snajders-Blok-Kampeov sindrom. Prema pisanju časopisa "Sajens", bolest može da izazove intelektualne teškoće, kao i ozbiljne fizičke simptome. Iako su kod njihove ćerke simptomi bili blaži nego kod mnoge druge dece sa tim sindromom, roditelji su odlučili da pokušaju sa genskom terapijom, piše CNN.
Umrla nekoliko dana nakon primanja terapije
Povezali su se sa Ću Cilongom, uglednim neurobiologom sa Istraživačkog instituta Songđijang pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Đao Tong u Šangaju. Prema navodima "Sajensa", devojčica je trebalo da bude prva osoba na svetu koja će primiti gensku terapiju usmerenu na mozak. Porodica je od Ćua dobila uveravanja da neće doći do "katastrofalnih posledica po bezbednost".
Etički odbor bolnice Sinhua odobrio je kliničko ispitivanje početkom 2025, pre nego što su objavljeni konačni rezultati jednog od eksperimenata na majmunima. Drugi rezultati su bili "neubedljivi", rekao je jedan naučnik koji ih je analizirao za "Sajens".
Nekoliko dana nakon što je u martu prošle godine primila terapiju, devojčica je dobila visoku temperaturu i znake oštećenja bubrega. Hitno je prebačena na odeljenje intenzivne nege, gde je preminula.
Pokušali da zataškaju ceo slučaj
Ni Cilong ni portparol medicinskog fakulteta nisu odgovorili na zahtev CNN-a za komentar, tako da se nije mogla čuti druga strana. Šta više, pokušali su da zataškaju ceo slučaj.
- Nijedna informacija o tome da je kliničko ispitivanje na ljudima planirano ili u toku nikada nam nije bila dostavljena, niti su nam u bilo kojoj verziji rukopisa poslati ili pomenuti podaci povezani sa terapijom na ljudima - rekla je zamenica glavnog urednika časopisa "Nejčer" Viktorija Aranda i dodala da su u časopisu bili "šokirani" kada su saznali za smrt deteta i okolnosti pod kojima je sprovedeno kliničko ispitivanje.
CNN je takođe utvrdio da je sa internet stranice bolnice Sinhua uklonjeno saopštenje na kineskom jeziku o objavljivanju tog naučnog rada.
Etički odbor: Smrt devojčice je direktno povezana sa terapijom
Etički odbor bolnice zaključio je da je smrt devojčice bila "direktno povezana" sa terapijom, ali su kazne za odgovorne bile blage, a ishod istrage nikada nije javno objavljen ni od strane lekara ni institucija koje su učestvovale u istraživanju. U međuvremenu, rezultati povezanog istraživanja objavljeni su u prestižnom naučnom časopisu "Nature", ne pominjući kliničko ispitivanje na ljudima niti smrt deteta, navodi se u izveštaju "Science".
Slučaj je sada dospeo u žižu javnosti i izazvao ogorčenje i zabrinutost u Kini, posebno nakon što su posle ranijeg velikog skandala pooštrena pravila u ovoj oblasti. Reč je o slučaju iz 2018, kada je otkriveno da su u Kini rođene bebe čiji su embrioni genetski izmenjeni u eksperimentu naučnika He Đijankuja.
Ipak, najnoviji slučaj je drugačiji. Genetska modifikacija danas se smatra novim oblikom genske terapije čiji je cilj da promeni DNK ili RNK sekvence kako bi se popravili ili uklonili neispravni geni koji izazivaju različite bolesti kod dece i odraslih. Za razliku od izmene gena kod embriona, ove promene se ne prenose na buduće generacije.
- Ovde govorimo o etabliranim naučnicima sa jednog od najprestižnijih kineskih univerziteta - rekla je ocenila je Džoj Džang, direktorka Centra za globalnu nauku i epistemološku pravdu na Univerzitetu u Kentu u Velikoj Britaniji.
Kinesko takmičenje sa Amerikom
Genska terapija, pojam koji obuhvata i razvoj lečenja korišćenjem genske modifikacije, postala je jedan od glavnih pokretača ubrzanog razvoja kineskog biotehnološkog sektora. Kineski istraživači utrkuju se sa kolegama iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i drugih zemalja u razvoju novih metoda lečenja.
Prema mišljenju stručnjaka, razvoj ove oblasti u Kini dodatno je podstaknut takozvanim dvostrukim regulatornim sistemom, koji omogućava da se određene terapije prvi put testiraju na ljudima kroz "ispitivanja koja pokreću sami istraživači". Takva manja klinička ispitivanja uglavnom prolaze kroz blaži nadzor nego tradicionalni postupak odobravanja novih lekova.
Skandal se pojavio u trenutku kada kineske vlasti pokušavaju da sustignu veoma brz razvoj i velika ulaganja u napredne medicinske terapije.
U Kini postoji mogućnost da ovaj slučaj dovede do dodatnog pooštravanja kontrole i nadzora, kao reakcija na skandal. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi preterano stroga pravila mogla da uspore razvoj nauke.
Udeo Kine u broju novih kliničkih ispitivanja na svetu porastao je sa jedan odsto 2009. na 32 odsto 2025. godine, čime se gotovo izjednačila sa SAD, koje imaju oko 35 odsto, pokazuje nedavno istraživanje indeksa "Cure Innovation Index" među američkim liderima iz industrije i akademske zajednice.
Kineski slučaj ponovo je otvorio pitanje granica u eksperimentisanju sa genskim terapijama: koliko brzo treba uvoditi nove metode lečenja i koliko stroga kontrola mora da postoji kada se one prvi put primenjuju na ljudima, posebno na deci sa retkim i teškim bolestima.
(CNN)
