Severni morski put postao ključni kanal preko kog Peking dobija rusko gorivo pod sankcijama, dok kineski uvoz ruskog LNG-a beleži skok od skoro 28 odsto
Sve veće prisustvo Kine na Arktiku i njena bliska saradnja sa Moskvom izazvali su ozbiljnu zabrinutost na Zapadu
Rusija i Kina intenzivirale su tokom letnje plovidbene sezone 2026. stratešku i energetsku saradnju duž Severnog morskog puta na Arktiku, zaobilazeći zapadne sankcije i geopolitičke blokade na Bliskom istoku. Kroz skrivene operacije pretovara tečnog prirodnog gasa (LNG) sa broda na brod na poluostrvu Kamčatka, povremeno isključivanje uređaja za praćenje i angažovanje novih kineskih brodarskih kompanija, dve sile prevoze sankcionisano rusko gorivo i kinesku robu bržom alternativnom rutom, uprkos oštrim upozorenjima Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i NATO-a.
Podaci o plovidbi i satelitski snimci otkrili su mehanizam kojim Rusija izvozi energente pod američkim sankcijama. Ruski tanker "Kristof de Maržeri" preuzeo je teret iz postrojenja "Arktik LNG-2" u dubini Arktika, a zatim uz pomoć ledolomca doplovio do skrivenog zaliva u kom se nekada nalazilo sovjetsko vojno naselje, na poluostrvu Kamčatka, na dalekom istoku Rusije. Tamo je pretovario LNG na ogromnu plutajuću jedinicu za skladištenje.
Samo dan kasnije, drugi tanker pod sankcijama SAD, "Arktik Mulan", dovučen je do iste jedinice, gde je nakratko isključio transponder pre nego što je sa ruskim teretom krenuo ka kineskoj luci Bejhaj. U toj luci je zvanično rezervisan posebni terminal za prijem sankcionisanih ruskih energenata.
Ovaj obrazac pretovara ponovljen je više puta, što potvrđuje da je Severni morski put postao ključni kanal preko kog Peking dobija rusko gorivo pod sankcijama, dok kineski uvoz ruskog LNG-a beleži skok od skoro 28 odsto.
Sada, dok sukob pod vođstvom SAD na Bliskom istoku blokira naftne i gasne tankere i guši globalnu trgovinu, Kina i Rusija se spremaju za rekordnu sezonu duž ove alternativne pomorske rute na samom vrhu sveta.
"Polarni put svile" kao alternativa globalnim krizama
Iako je tokom većeg dela godine okovan ledom, Severni morski put pod kontrolom Moskve sporna je pomorska ruta. On prolazi kroz Arktik - region koji sve brže postaje novo poprište sukoba velikih sila.
Analiza podataka o plovidbi koju je sproveo CNN, a prikupio Centar za visoku severnu logistiku sa sedištem u Norveškoj, pokazuje da od početka ruske invazije na Ukrajinu u međunarodnom tranzitu ovim putem dominira trgovina sa samo jednim stranim akterom - Kinom.
Ova trgovina - koja podupire rusku ratnu ekonomiju i jača energetsku stabilnost Kine - odvija se paralelno sa širenjem kineskih pomorskih operacija, ali i uz sve veću zabrinutost Zapada da Peking time priprema teren za vojno prisustvo na Arktiku.
Ruski predsednik Vladimir Putin već dugo zamišlja da ruta duga oko 5.500 kilometara duž razuđene ruske arktičke obale postane glavna trgovačka arterija - i pokretač investicija u ruske luke i naftna i gasna polja. On ističe da poremećaji i sukobi oko Crvenog mora i Ormuskog moreuza dokazuju prednosti ove severne arterije.
Kineski lider Si Đinping takođe godinama sanja o "Polarnom putu svile" preko Arktika, što predstavlja nastavak njegove vodeće infrastrukturalne inicijative "Pojas i put", samo na ledu. Plan koji je predsednik Kine predstavio 2018. trebalo je da proširi uticaj Kine u regionu od Rusije do Skandinavije i dalje. Zbog geopolitičkih pritisaka i opasnosti od sankcija, velike kineske državne kompanije poput COSCO-a su se povukle, ali su njihov prostor popunili novi, privatni operateri, piše CNN.
Novonastala situacija stvorila je "prozor mogućnosti" za Peking, smatra Mark Lantejn, profesor na Univerzitetu u Tromseu. Reč je o korišćenju uticaja koji Kina ima kao glavni partner Moskve u razvoju ove rute kako bi izgradila sopstvenu ulogu na Arktiku.
Nova kineska brodarska kompanija "Si Ledžend" pokrenula je prvu redovnu linijsku kontejnersku liniju između Kine i Evrope na kojoj plovidba traje samo 20 dana - što je upola kraće u odnosu na standardnu rutu kroz Suecki kanal. Druga firma, "Nju Nju Šiping", prošlog meseca je pokrenula novu liniju od kineskog Tjenđina do najveće ruske arktičke luke Murmansk - u jednom smeru prevoze kinesku industrijsku robu, a u drugom ruske sirovine. Očekuje se da će više kineskih kompanija ove sezone obaviti preko 50 plovidbi ovim putem.
Zabrinutost i reakcija Zapada
Sve veće prisustvo Kine na Arktiku i njena bliska saradnja sa Moskvom izazvali su ozbiljnu zabrinutost na Zapadu. Zvaničnici Evropske unije (EU) i NATO-a upozoravaju na rizik da Peking i Moskva postepeno preuzmu kontrolu nad Arktikom i da Kina iskoristi ove trgovačke rute i istraživačke misije u vojne svrhe.
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je pretnju od kineskih i ruskih patrola u severnom Atlantiku kako bi ponovo pokrenuo pitanje preuzimanja Grenlanda, dok su SAD sklopile i sporazum sa Finskom o izgradnji novih ledolomaca. Zabrinutost dodatno podgrevaju zajedničke vojne vežbe ruskih i kineskih snaga u blizini Aljaske, kao i prisustvo kineskih istraživačkih podmornica ispod leda.
Peking odbacuje optužbe Zapada, tvrdeći da su njegove aktivnosti na Arktiku usmerene isključivo na mir, stabilnost i održivi razvoj, ističući da ima pravo na trgovinu sa Rusijom.
Rizici i neizvesna budućnost polarne plovidbe
Kineske i ruske kompanije uspostavljaju redovne trgovačke linije duž Severnog morskog puta, čime se vreme transporta robe iz Azije u Evropu skraćuje na pola - na svega 20 dana u odnosu na Suecki kanal. Kako bi izbegao zapadne sankcije, Peking je poslove na Arktiku prepustio privatnim firmama koje, u saradnji sa ruskom agencijom "Rosat", teže uspostavljanju celogodišnje plovidbe.
Uprkos velikim ambicijama, plovidba Severnim morskim putem i dalje nosi ogromne izazove:
- Sezonski prozor je izuzetno kratak,
- vremenski uslovi su nepredvidivi,
- a opasnost od zaglavljivanja u ledu ili ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte izuzetno je visoka.
Mnoge vodeće svetske logističke kompanije odbijaju da koriste ovu rutu upravo zbog ekoloških rizika, piše CNN.
Međutim, klimatske promene i otapanje leda moglo bi u narednim decenijama da produži plovidbenu sezonu i otvori potpuno nove, transpolarne rute koje zaobilaze rusku obalu. Zbog toga kineske firme, kao pioniri u ovim operacijama, stiču dragoceno iskustvo i pozicioniraju se za budućnost u kojoj bi Arktik mogao postati jedno od glavnih poprišta svetske trgovine i geopolitičke borbe.
(CNN)
