Analitičari ističu da je podrška Kine ključna za opstanak Rusije - Kina drži Rusiji glavu iznad vode taman koliko joj treba
Vlasti Evropske unije i Nemačke izražavaju zabrinutost zbog kineske podrške Moskvi, dok Kina odlučno negira optužbe o vojnoj saradnji
Rusija Kini ne služi samo kao "sirovinska baza", već kao bogata zemlja koja će postati jedan od glavnih satelita u njenoj orbiti za pozicioniranje na globalnoj sceni.
Peking je već u mnogim aspektima potčinio Rusiju, ali pazi, posebno kineski predsednik Si Đinping, da javno ne ističe svoju superiornost kako ne bi ponizio Moskvu i ruskog kolegu Vladimira Putina lično ili, kako je rekao poznati ruski analitičar Aleksandar Gabujev iz moskovskog Karnegi centra u Berlinu za "Volstrit džornal": "Kina zaista ima vrlo dobre šanse da pretvori Rusiju u nešto poput džinovskog Laosa ili Pakistana. Rusija sve više zavisi od Kine kako ne bi potpuno zaostala i našla se u potpunoj izolaciji na globalnoj političkoj sceni, ali i daleko od savremenih tehnoloških trendova".
Analitičar Zvonimir Stopić rekao je ranije za "Jutarnji list" da Kina drži Rusiji glavu iznad vode taman koliko joj treba. Rat u Ukrajini sve više Rusiju baca na kolena jer je pozicija na frontu i sve veći problemi na socijalnom i ekonomskom planu guraju u čelični zagrljaj Kine.
Ali, Kina je shvatila da Rusija može da joj postane dragulj u kruni njenog pozicioniranja kao jedne od vodećih svetskih sila. Kini ne odgovara da Rusija doživi vojni i politički poraz u ratu s Ukrajinom jer se pribojava da bi onda Rusija mogla da potone u haos i nepredvidivost koji bi joj:
- stvarali probleme na vekovnoj granici
- onemogućavali iskorištavanje njenih sirovinskih i drugih resursa
- bili prepreka njenoj politici novog "puta svile" (a to je prioritet) približavanja tržištu Zapada, odnosno Evropi, kao i zemljama srednje Azije i Kavkaza
Diskretna manipulacija
Pod Putinom, koji je prekinuo veze sa Zapadom, Rusija je postala punopravni mlađi partner Kine, navodi ruski nezavisni portal "Moskov tajms", iako Kina diskretno i privatno manipuliše njome u svoju korist. Prema pisanju lista "Volstrit džornal", Peking tiho "uspostavlja" odnose sa ruskom vladajućom elitom "koji prevazilaze Putina i njegov najuži krug saradnika". List navodi da "Kinezi jačaju veze sa zvaničnicima i pripadnicima elite koji će oblikovati budućnost Rusije nakon Putinovog odlaska".
Ruski nezavisni analitičar Aleksej Čigadajev takođe za nezavisni portal "Meduza" kaže da deo elite Kremlja - prvenstveno ekonomske, ali i političke - šalje poruke Kinezima i nudi im određene usluge.
- Tu ima svega i svačega, od šarlatana do ozbiljnih ljudi, i teško je reći kako Kinezi reaguju jer su veoma diskretni i oprezni, mada svakako sastavljaju uži izbor - navodi Čigadajev.
"Moskov tajms" prenosi navode izvora bliskog ruskim obaveštajnim službama da se u Rusiji sve češće otkrivaju slučajevi kineske špijunaže i vrbovanja zvaničnika srednjeg ranga, ali da "Moskva okleva da objavi te informacije ili o njima razgovara sa Pekingom iz straha od pogoršanja odnosa". Prema pisanju "Volstrit džornala", antizapadno raspoloženje je toliko duboko ukorenjeno u ruskom društvu i institucijama da će nadživeti vladara koji ga je podstakao, a ruski nezavisni analitičari iz toga izvode zaključak da Kina, usled nužde, postaje "njihovo poslednje utočište" - naročito ako se situacija u Rusiji i pod Putinom pogorša.
Nezavisni ruski analitičari smatraju da će prekid odnosa između Rusije i Zapada, izazvan agresijom na Ukrajinu, biti dugotrajan. Analitičari su saglasni da će, čak i u slučaju hipotetičke promene vlasti, antizapadni kurs i okretanje ka "globalnoj većini" (prvenstveno Kini) potrajati decenijama.
Duboke veze u okviru vojnog partnerstva
U tom kontekstu, istraživački tim sastavljen od predstavnika tri evropska medija - "Špigel", Insajder" i "Le Mond" - nedavno je otkrio veoma specifičan oblik vojne saradnje između Kine i Rusije. Prema navodima ukrajinskog portala 24.ua, koji se poziva na istraživanje lista "Špigel", postoji pet oblasti vojno-tehničke saradnje između ove dve zemlje, dogovorenih u novembru 2023. godine na Trećem kinesko-ruskom forumu o vojno-tehničkoj saradnji u Guangdžouu. Pored toga, potpisan je bilateralni radni protokol nakon razgovora održanih u Moskvi 5. juna 2023. i sastanka u Jekaterinburgu 2024.
U najkraćem, Kina i Rusija više ne sarađuju samo politički i ekonomski, već grade praktično vojno partnerstvo u kojem Moskva Pekingu daje iskustva iz rata u Ukrajini - Kinezi dobijaju informacije o naoružanju NATO-a i taktici, a Peking Moskvi tehnologiju koja joj nedostaje, poput čipova i elektronike. Ova razmena je korisna za obe strane: Rusija kompenzuje nedostatak opreme prouzrokovan sankcijama, a Kina koristi stečeno znanje za pripremu za moguće akcije protiv Tajvana.
"Zabrinjavajući izveštaji"
Na kinesko-ruskom forumu, održanom u Jekaterinburgu u decembru 2024, kineski vojni istraživači predložili su razmenu podataka o ruskim napadima dronovima u Ukrajini sa Pekingom.
Kako objašnjava "Insajder", Kina poseduje 160 vrsta baražne municije (lutajućih projektila), ali nema borbeno iskustvo u njihovoj upotrebi, za razliku od Rusije. Zbog toga su predstavnici Pekinga predložili formalnu razmenu kapaciteta između dve zemlje: Rusija bi delila iskustva sa fronta, dok bi Kina ustupala tehnologije veštačke inteligencije i kapacitete za masovnu proizvodnju kako bi se razvila nova generacija autonomne lutajuće municije koja bi delovala u rojevima.
Pored optužbi o vojnoj saradnji, u Briselu navode i da se u Kini obučavaju ruski vojnici (pominje se nekoliko stotina njih), koji se kasnije šalju na ukrajinsko ratište.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadepul kritikovao je potez Pekinga, prenosi agencija AFP.
- Kina mora da shvati da ovo direktno zadire u same bezbednosne interese Evrope. Svaka podrška ruskom ratu protiv Ukrajine produžava sukob i donosi samo novu, ogromnu patnju. Izveštaji o značajnoj kineskoj podršci ruskim oružanim snagama izuzetno su zabrinjavajući - naglasio je nemački ministar.
Međutim, kineska ambasada u Berlinu je, prenosi "Dojče vele", odgovorila da te "tvrdnje nemaju nikakvu činjeničnu osnovu" i ocenila ih kao "klevetu".
