Evropska komisija smatra da je istraživanje UAP odgovornost država članica i predlaže poboljšanje sposobnosti otkrivanja svemirskih objekata
Piloti i astronomi upozoravaju na nedostatak jasnih protokola i stigmu, zbog čega mnoga viđenja ostaju neprijavljena
Evropska komisija tiho prati neidentifikovane anomalne pojave (UAP) najmanje od 2023. godine, prema dokumentu njenog odbrambenog ministarstva u koji je imao uvid Euronews.
U dokumentu se navodi da se takve pojave sve bolje otkrivaju i identifikuju sa razvojem tehnologije, ali da „moramo biti još bolji“.
Šta je UAP
Dokument se odnosi na posmatranja neba iznad Malezije i sugeriše da Komisija prati temu aktivnije nego što je javno objavljeno. UAP je termin koji je zamenio stariji termin neidentifikovani leteći objekat ili NLO.
Tema je dobila značajnu pažnju nakon što je Njujork tajms 2017. godine otkrio da Pentagon ima snimke neidentifikovanih objekata snimljenih tokom vojnih letova. Ministarstvo odbrane SAD je zvanično počelo da koristi termin UAP 2020. godine.
37 snimaka poslato komisiji
Evronjuz je razgovarao sa ocem i sinom, amaterskim astronomima iz Malezije, koji su se obratili Evropskoj komisiji u oktobru 2022. godine. Poslali su 37 slika neba i svemira, uključujući fenomene za koje veruju da su neaerodinamični blistavi objekti (UAP), i pitali predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen o njihovom poreklu.
Upozorili su na neidentifikovane objekte koji se pojavljuju u blizini aviona i važnih lokacija, uključujući vojne i nuklearne objekte. Takođe su tvrdili da su zabeležili neobične signale na lokalnim Wi-Fi frekvencijama.
Komisija je odgovorila da nema ovlašćenja da istražuje događaje iznad Malezije, ali je najavila da će predložiti državama članicama da povećaju svoju sposobnost otkrivanja objekata u svemiru oko Zemlje.
„Ovo će nam delimično pomoći da bolje identifikujemo UAP-ove koje ste videli, kao i brojne komade svemirskog otpada“, odgovorila je Komisija.
Malezijski astronomi su se bezuspešno žalili NASA-i i kanadskim i malezijskim institucijama. Podržao ih je bivši kanadski poslanik Lari Magvajer.
„Nebo nije klasifikovano. Što se više informacija prikupi, javnost će biti svesnija ovog pitanja“, napisao je.
Evropa je znatno uzdržanija od SAD
Kongres SAD je održao važno saslušanje o UAP-ovima u julu 2023. godine, fokusirajući se na nacionalnu bezbednost i tvrdnje o tajnim vladinim programima. Promena imena iz UFO u UAP imala je za cilj, između ostalog, smanjenje stigme koja decenijama okružuje ovu temu.
U Evropskoj uniji, o neadekvatno pristupnim metodama se mnogo manje javno raspravlja. Francuska je jedina država članica koja ima nacionalni centar specijalizovan za njihova istraživanja, GEIPAN. Od svog osnivanja 1977. godine, analizirao je više od 3.300 slučajeva. Od njih, 106 je ostalo neobjašnjeno, dok je za 1.014 slučajeva nedostajalo dovoljno podataka.
Francuski parlament je raspravljao o UAP-ima u junu. Poslanik Arno Sen Marten rekao je da je cilj bio da se debata pomeri od senzacionalizma i da se temi pristupi ozbiljno i racionalno.
Piloti traže jasnija pravila
Jedan od glavnih razloga zašto su UAP-ovi dobili više pažnje poslednjih godina je bezbednost vazdušnog saobraćaja. Nemački poslanik Evropskog parlamenta Fabio De Masi je više puta 2025. i 2026. godine pozivao EU da uvede posebnu standardizovanu kategoriju za prijavljivanje takvih incidenata.
Piloti upozoravaju da nedostatak jasnog protokola otežava prikupljanje podataka. Veruju da neidentifikovani objekti mogu dovesti do gubitka orijentacije ili prisilnih manevara, a prijavljuju se i mogući poremećaji senzora i komunikacionih sistema.
Komercijalni pilot Rob Akermans, koji ima 35 godina iskustva, opisao je događaj za Euronews 2023. godine. Tokom leta sa Bliskog istoka u Holandiju, posada je posmatrala čudna svetla više od dva sata.
„Videli smo svetlo koje bi jako sijalo, a zatim polako bledelo. To bi se ponavljalo, često sa jednim ili dva druga svetla. Najčudnije je bilo to što bi jedno od tri svetla ponekad manevrisalo oko ostalih, kao da je u poteri, nakon čega bi nestajalo“, rekao je.
Neidentifikovani objekat je prvenstveno bezbednosni problem
On kaže da piloti često ćute zbog potencijalnih profesionalnih posledica.
„Više ste zabrinuti zbog profesionalnih posledica tabua nego zbog stvarnog bezbednosnog rizika kojem ste svedočili“, rekao je.
Kapetan Boinga 747 Kristijan van Hejst opisao je nekoliko sličnih iskustava. Tokom leta od Amsterdama do Malage 2010. godine, posada je, kaže on, primetila pravougaoni objekat dok je avion bio na 12.000 metara.
Kontrola leta u Madridu im je rekla da nema drugog saobraćaja ispred, nakon čega su povezani sa vojnom kontrolom. Takođe nisu imali informacije o avionima ili vojnim aktivnostima u tom području. Van Hajst naglašava da neidentifikovani objekat u vazdušnom prostoru treba prvenstveno posmatrati kao bezbednosno pitanje, a ne kao temu naučne fantastike.
Izveštaji o NPZ u blizini nuklearnih postrojenja privukli su dodatnu pažnju. Francuska studija iz 2015. godine povezala je deo neobjašnjivih viđenja sa blizinom nuklearnih lokacija, dok se slični izveštaji u SAD beleže decenijama.
Komisija: To je odgovornost država članica
Uprkos sve većem evropskom naglasku na kolektivnoj odbrani, Evropska komisija i dalje tvrdi da su UAP prvenstveno stvar pojedinačnih država.
„UAP-ovi su odgovornost država članica EU, koje se njima bave u skladu sa prioritetima nacionalne bezbednosti i odbrane“, odgovorio je portparol Komisije na pitanje Euronews-a o razmeni informacija sa SAD.
Joakim Dekers, osnivač holandske koalicije UAP, smatra da je jedan od najvećih problema stigma koja, prema njegovim rečima, znači da veliki deo viđenja pilota ostaje neprijavljen.
„EU ne može da održi svoju vodeću ulogu u bezbednosti vazdušnog saobraćaja dok ignoriše realnost koju druge supersile već mere“, rekao je Dekers.
(Indeks)
