Iako Rusija nije ostvarila brzi proboj na frontu kojem se nadala, a njeno napredovanje je sporo, skupo i neujednačeno, ona vrši snažan pritisak na ukrajinski odbrambeni pojas u Donjecku
Šira vojna logika Rusije je da se u ratu iscrpljivanja ograničeni teritorijalni dobici i kontinuirana razaranja vremenom nagomilavaju
Uprkos brojnim uspesima Kijeva u poslednjim mesecima, Moskva jača pritisak na ukrajinske linije fronta, gradove i logistiku, dok stručnjaci ističu da je Rusija daleko od poraza.
Moskva je nedavno zaoštrila retoriku. Više ne govori samo o pobedi nad Kijevom – predsednik Vladimir Putin je iznenada izneo šokantnu prognozu po kojoj bi Ukrajina mogla potpuno da ostane bez svojih zapadnih teritorija u korist Poljske, Mađarske i Rumunije. Takođe je imenovao nove komandante i formirao novi rod vojske.
Sve pozadinske službe Ministarstva odbrane Ruske Federacije objedinjene su pod novi jedinstveni kišobran, rekao je Putin, dodajući da je na čelo nove službe imenovan general Valerij Solodčuk. Formiran je i novi rod vojske, odnosno snage bespilotnih sistema, na čijem je čelu imenovan načelnik štaba grupacije Centar Denis Ljamin.
Stručnjaci kažu da je Moskva u ratu protiv Ukrajine “daleko od poraza”. Sofija Slonovska iz Centra za analizu evropske politike (CEPA), koja se bavi evropskom bezbednošću, ratom u Ukrajini i transatlantskim odnosima, smatra da zapadni saveznici Kijeva “ne bi trebali previše da se zanose” i da se nedavni uspesi Ukrajine “odvijaju paralelno sa mnogo mračnijom stvarnošću u kojoj Rusija nastavlja da nanosi ogromnu štetu svojoj žrtvi”.
Prema Slonovskoj, postoji nekoliko aspekata tog problema.
Stanje na frontu
Iako Rusija nije ostvarila brzi proboj na frontu kojem se nadala, a njeno napredovanje je sporo i skupo, ona vrši snažan pritisak na ukrajinski odbrambeni pojas u Donjecku, posebno oko gradova Konstantinovka, Družkivka, Kramatorsk i Slovjansk.
Rusija istovremeno održava pritisak i na pravcima Sumi, Harkov, Liman i Zaporožje, primoravajući Ukrajinu da ionako ograničene ljudske i PVO resurse odbrane raspoređuje duž linije fronta duge oko 1.200 km.
Vazdušna kampanja
Moskva je pojačala svoju vazdušnu kampanju, lansirajući kombinacije dronova, mamaca, krstarećih i balističkih raketa i klizećih bombi. Iako Ukrajina može da se suprotstavi mnogim pretnjama, balističke rakete i dalje su ozbiljan problem jer su presretači američkog sistema “patriot” ograničeni i ne mogu da zaštite svaki grad, industrijski objekat ili stratešku lokaciju.
- Neprijatna istina je da Ukrajini nedostaju presretači za balističke rakete i da je gotovo bespomoćna protiv njih - kaže Slonovska.
Benzinske stanice i skladišta
Rusija se sve više usmerava na civilnu infrastrukturu. Pogođeno je više od 200 benzinskih stanica, a Rusija ih sada redovno gađa u pograničnim i oblastima linije fronta. Iako to još nije dovelo do nestašice goriva na nivou nacije, takvi napadi usporavaju lokalno kretanje i čine ga opasnijim. Sličnu ulogu imaju skladišta, poštanski objekti i distributivni centri, koji omogućavaju dopremanje hrane, lekova, elektronike, rezervnih delova i generatora u ugrožene regione.
Ruski udari kombinuju ekonomsku štetu sa pritiskom na logistiku koja može da ima i civilnu i vojnu namenu, dok neposredne posledice snose radnici, preduzeća i civili, navodi Slonovska.
Luke i brodski saobraćaj
Luke su deo iste kampanje, a u ruski napadima pogođeni su gradovi Odesa, Čornomorsk, Izmail i Mikolajev, kao i lučka skladišta i civilni brodovi. Više od 90% ukrajinskog poljoprivrednog izvoza otprema se preko luka u oblasti Odese, što znači da čak i ograničeni poremećaji povećavaju troškove osiguranja, odvraćaju prevoznike i slabe glavni izvozni koridor zemlje.
Moskva tvrdi da su neki od ovih napada odmazda za ukrajinske udare na njihove rafinerije i brodove, ali su Putinove snage gađale ukrajinsku energetsku i drugu ključnu infrastrukturu mnogo pre nego što je Kijev razvio sposobnost dubokih udara, navodi Slonovska.
Šira vojna logika Rusije, kako je navela, zasniva se na tome da se u ratu iscrpljivanja ograničeni teritorijalni dobici i kontinuirana razaranja vremenom nagomilavaju.
Deluje zanemarljivo, ali ruska taktika uspeva
Rusko napredovanje u mesečnim analizama često deluje zanemarljivo - njihove snage osvoje tek nekoliko kilometara, uz ogromne gubitke ljudstva i opreme. Ali, Moskvi nije potrebno da svaka ofanziva donese trenutni proboj.
Dovoljno je da nastavi da vrši pritisak sve dok pojedini položaji, linije snabdevanja i gradovi ne postanu neodrživi za ukrajinsku odbranu, ističe Slonovska, navodeći kao primere pad Mariupolja 2022, Bahmuta 2023. i Avdijevke u februaru 2024.
Jasan pravac Rusije
Ako se uračunaju Krim i delovi Donbasa zauzeti pre 2022, Rusija sada okupira skoro petinu međunarodno priznate teritorije Ukrajine. Njeni nedavni teritorijalni dobici možda izgledaju mali u procentima, ali Moskva ovaj rat – za koji se isprva očekivalo da će trajati nekoliko dani ili nedelja - meri godinama, a ne mesecima, navodi Slonovska.
Prema njoj, ti dobici imaju jasan pravac: Moskva polaže pravo na čitave oblasti Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, dok potpuno zauzimanje Donbasa ostaje njen najvažniji neposredni teritorijalni cilj. Zbog toga su preostali gradovi u Donjecku koji su pod kontrolom Ukrajine od ključnog značaja za Putinov cilj da osvoji čitav region.
Rusija može da podnese velike gubitke i da se osloni na znatno veći mobilizacioni potencijal i vojnu industriju, što joj omogućava da lakše nadoknađuje ljudstvo i opremu nego Ukrajina. Tek ukoliko Ukrajina bude nanosila Rusiji više poginulih i ranjenih nego što ruski sistem regrutacije može da nadoknadi - kao što je bio slučaj u junu i julu - Kremlj bi mogao da se suoči sa ozbiljnom krizom ljudstva, navodi se.
To bi moglo da dovede do nove ruske mobilizacije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je krajem jula da njegove obaveštajne službe očekuju da će Rusija nakon izbora za Dumu u septembru mobilisati još 300.000-500.000 ljudi.
Bez obzira na to, Moskva i dalje ima resursе da održi - i potencijalno proširi - rat, oslanjajući se na daleko veću populaciju i kapacitete nego što ih ima Ukrajina za nadoknadu ljudstva i opreme.
Da li to znači da Ukrajina gubi?
Ništa od ovoga ne znači da Ukrajina gubi rat, piše Slonovska. Uprkos uspesima, Ukrajina se i dalje bori protiv znatno većeg protivnika, a istovremeno i dalje mora da rešava brojne probleme – od nedostatka ljudstva i PVO do logistike i ekonomske izdržljivosti.
Prema Slonovskoj, ukupna vojna situacija deluje bolje nego što je bila već duže vreme i postoji mnogo razloga za optimizam.
Ukrajina je daleko od poraza, a još dalje od toga da bude primorana na nepovoljan mir. Ali, Kremlj ovaj rat meri godinama, a ne mesecima. Ukoliko ne dođe do nekog iznenadnog i neočekivanog sloma, Ukrajina i njeni partneri moraće da urade isto, zaključila je ona.
