PUTIN POVLAČI NEOČEKIVANI POTEZ "Mrtva zona" na frontu, menjaju se ratni ciljevi - evo zbog čeka RUSI USPORAVAJU

Ukrajinski gradovi mesecima su izloženi sve intenzivnijem ruskom bombardovanju, ali na bojištu ruska ofanziva pokazuje znake usporavanja, piše francuska novinska agencija AFP. Više od četiri godine nakon invazije, saopštenja ruskog Ministarstva odbrane u kojima se tvrdi da su zauzeli gradove i sela u Ukrajini postala su ređa. U pojedinim područjima ukrajinske snage uspele su da učvrste svoje položaje.

U aprilu i maju ruska vojska izgubila je više teritorije u Ukrajini nego što je osvojila, prema analizi AFP-a zasnovanoj na podacima američkog Instituta za proučavanje rata (ISW). Iako su ti teritorijalni gubici premali da bi promenili situaciju na terenu, oni ukazuju na sve veće teškoće sa kojima se suočava ruska vojska.

„Napredovanje ruske vojske odvija se izuzetno sporo“, rekao je za AFP ruski vojni stručnjak Aleksandar Hramčihin.

Iako je ruska vojska brojnija i bolje opremljena od ukrajinske, upotreba dronova stvorila je „mrtvu zonu“ sa obe strane linije fronta. Osim ako se resursi ukrajinske vojske „potpuno ne iscrpe“, teško je očekivati ubrzanje ruskog napredovanja, rekao je Hramčihin.

Ukrajinske snage su u međuvremenu „uglavnom zaustavile“ rusku prolećno-letnju ofanzivu, navodi se u izveštaju ISW-a objavljenom ranije ovog meseca.

Nova taktika: Zašto Putin smanjuje ratne ciljeve

Zbog nemogućnosti da pokrene velike ofanzivne operacije na frontu, Rusija je pokrenula operacije infiltracije: slanje malih grupa vojnika iza neprijateljskih linija kako bi držali ključne položaje dok ne stigne pojačanje. Ta taktika je imala određeni uspeh, posebno tokom zauzimanja ukrajinskog logističkog centra Pokrovska krajem prošle godine, iako može proći dosta vremena pre nego što donese rezultate.

Umesto snažnog napredovanja duž cele linije fronta, Rusija je svoje vojne napore usmerila na zauzimanje ukrajinskog uporišta Konstantinovke, nekadašnjeg industrijskog grada u Donjeckoj oblasti.

Čini se da je Rusija smanjila i svoje ratne ciljeve. Nakon što je u junu prošle godine izjavio da je „cela Ukrajina“ ruska i zapretio zauzimanjem regionalnog centra Sumi, predsednik Vladimir Putin je kasnije rekao da je jedini cilj njegove vojske osvajanje Donbasa, odnosno istočnih oblasti Donjeck i Lugansk.

Rusija trenutno kontroliše oko petine teritorije svog suseda: poluostrvo Krim, koje je anektirala 2014. godine, veći deo Donjecke i Luganske oblasti, kao i velike delove južnih oblasti Zaporožje i Herson. Svih pet regiona smatra svojim teritorijama nakon ubrzano organizovanih referenduma koje međunarodna zajednica smatra nelegitimnim.

Najsmrtonosnija faza rata

Ukrajina, iako ima koristi od ruskih problema, suočava se i sa sopstvenim izazovima. Znatno je smanjila svoje ratne ciljeve i više ne insistira na povratku na postsovjetske granice, pa čak ni na granice iz 2022. godine, već nastoji da zamrzne sukob duž sadašnje linije fronta.

Suočena sa dugotrajnim problemima mobilizacije, ukrajinska vojska više nema resurse za velike ofanzive. Za sada joj je glavni cilj da „dovede Rusiju do tačke u kojoj će morati da pregovara“, rekao je za AFP ukrajinski analitičar Mikola Bjeliskov.

„Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da se situacija za nas više ne pogoršava“, dodao je.

Suočene sa pat pozicijom na bojištu, obe strane su intenzivirale napade dugog dometa. Nakon što je prošle zime ozbiljno oštetila ukrajinsku energetsku mrežu, Rusija je najavila „sistematske“ napade na Ukrajinu, obarajući rekorde po broju lansiranih dronova i raketa.

Ukrajina je, s druge strane, gotovo svake nedelje napadala ruski naftni sektor i pojačavala udare dronovima na rute snabdevanja koje koriste ruske snage na okupiranim teritorijama, navode analitičari.

Kako se napadi sada protežu daleko izvan linija fronta, sve više stradaju civili.

Rat je danas smrtonosniji nego „u bilo kom trenutku“ od početka ruske invazije 2022. godine, saopštile su Ujedinjene nacije.

(Index)