Ukrajina OPASNO KRVARI, saveznici posmatraju i osuđuju ruske udare, ALI JOJ NE POMAŽU: Evropa okleva, a SAD ne daju oružje

Dok se Ukrajina bori sa rekordnim raketnim napadima, a s druge strane muči da dobije presretače za ruske projektile, oklevanje Evrope u “balističkoj igri mačke i miša” moglo bi da se pokaže kao veoma opasno kada je reč o sopstvenoj protivvazdušnoj odbrani.

Rusija je u julu postavila nove ratne rekorde po učestalosti i obimu raketnih napada na ukrajinske gradove, pokazuje analiza “ABC njuza” na osnovu podataka ukrajinskog vazduhoplovstva. Prema tim podacima, Rusija je tokom jula lansirala 381 raketu različitih tipova na Ukrajinu - u proseku nešto više od 12 dnevno - čime su postavljeni novi ratni rekordi i po ukupnom broju i po dnevnom intenzitetu raketnih napada. Podaci takođe pokazuju da su rakete postale istaknuti deo ruskih kombinovanih napada. U julu je udeo raketa u ukupnom broju upotrebljene municije porastao na rekordnih više od 7%, kako se navodi.

Zamenik gradonačelnika Lavova Serhij Kiral rekao je "ABC njuzu" da je šteta od udara balističkih projektila "ogromna". Samo je udar prošle nedelje uzrokovao štetu od nekoliko desetina miliona ukrajinskih grivni, rekao je on. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi zvaničnici i komandanti otvoreno govore o problemima sa presretanjem ruskih raketa, posebno balističkih, koje lete velikim brzinama i napadaju pod uglovima koji otežavanju njihovo obaranje, piše “ABC njuz”.

U julu oko 58% ruskih raketa nije pogodilo cilj, bilo zato što su presretnute, ometene elektronskim sredstvima ili su same zakazale. Kod balističkih raketa - među kojima su sistemi “iskander-M” i S-400 – stopa neuspeha je iznosila svega oko 28%.

Ove podatke nije bilo moguće proveriti nezavisno, navodi “ABC njuz”, dodajući da i Kijev i Moskva možda nastoje da preuveličaju efektivnost svoje protivvazdušne odbrane ili da uvećaju razmere napada kojima su izloženi. Nijedna strana takođe ne objavljuje detaljne podatke o količini municije koju sama koristi u napadima. I Kijev i Moskva redovno tvrde da gađaju vojne, energetske ili industrijske ciljeve, dok se međusobno optužuju za namerne napade na civile, navodi portal.

Balistička igra mačke i miša

Američki PVO sistem “patriot” postao je glavno ukrajinsko sredstvo za odbranu od balističkih raketa. Ali, globalni nedostatak raketa-presretača - dodatno pogoršan ratom na Bliskom istoku - kao i odluka američkog predsednika Donalda Trampa da smanji američku vojnu pomoć Ukrajini, ozbiljno su opteretili ukrajinsku PVO, navode zvaničnici.

Zelenski je nakon posete Beloj kući krajem jula rekao da Ukrajina traži isporuku još 300 presretača “patriot” da ojača svoju odbranu pre naredne zime. Tramp je odbio da to odobri, a povukao je i raniju najavu da bi Ukrajina mogla da dobije licencu za proizvodnju presretača “patriot”.

- Nismo se dogovorili o tome. Razgovaramo, ali je veoma teško ustupiti takvu tehnologiju - rekao je Tramp prošle nedelje.

Analitičari kažu da je “patriot” najvažnije ukrajinsko oružje u “balističkoj igri mačke i miša” sa Rusijom, u kojoj se obe strane neprestano prilagođavaju kako bi stekle prednost.

Opasno oklevanje Evrope

Ukrajinski problem sa PVO je od neposredne važnosti za ovu zemlju. Otvoreno je pitanje da li su SAD i njihovi evropski saveznici spremni da prikriveno podrže proaktivniji, verovatno efikasniji, ali i rizičniji pristup zaštiti ukrajinskih gradova, piše za “Forin polisi” Franc-Stefan Gadi, saradnik Međunarodnog instituta strateških studija (IISS). Čak i kad bi Tramp odobrio Kijevu licencu za “patriote”, to ne bi rešilo neposredni problem Ukrajine, jer prosto nema dovoljno raketa-presretača da bi se ukrajinski gradovi zaštitili od ruskih balističkih raketa.

Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta trajala bi godinama, a Trampova administracija izgleda nije spremna da sa Kijevom podeli osetljive tehnologije, kaže Gadi.

Ukrajina je već uz pomoć američkih i evropskih obaveštajnih službi sopstvenim raketama i dronovima velikog dometa napadala ruske vojne mete i energetsku infrastrukturu, ali ostaje nejasno da li bi lideri SAD i Evrope zaista podržali napade na ciljeve duboko unutar teritorije nuklearno naoružane Rusije.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, navodi Gadi, Rusija bi skoro sigurno pokušala da pribegne nuklearnim pretnjama. Osim toga, napade duboko na svojoj teritoriji mogla bi da protumači kao pretnju integritetu svog nuklearnog arsenala, sistema protivraketne odbrane i sistema za rano upozoravanje. Nemačka i dalje odbija da Ukrajini isporuči krstareće rakete “taurus”, dok američka kompanija “SpejsX” ne dozvoljava Ukrajini da koristi “Starlink” iznad ruske teritorije, ukazuje Gadi.

Kako je zaključio, u doglednoj budućnosti, ukrajinska odbrana od balističkih raketa i dalje će zavisiti od raketa koje saveznici izdvajaju iz sopstvenih zaliha, privremenih rešenja i zajedničkih ukrajinskih i evropskih projekata razvoja alternativa sistemu “patriot”.