RUSKI BALISTIČKI TEROR! Rakete seju smrt i razaranje, Zapad odlaže pomoć, a Ukrajina je NEMOĆNA

Dok rat traje već četvrtu godinu, u leto 2026. godine ruska vojna strategija u Ukrajini sve se više oslanja na masovne kombinovane napade u kojima balističke rakete predstavljaju najrazornije i najteže uhvatljivo oružje. Od početka invazije do danas, Rusija je na ukrajinske gradove i kritičnu infrastrukturu ispalila više hiljada balističkih i aerobalističkih projektila. Iako ukrajinska protivvazdušna odbrana uspešno obara većinu krstarećih raketa i dronova "šahed", balističke rakete i dalje redovno probijaju zaštitne štitove.

U četvrtak je Rusija je izvela masovni napad na više od 10 ukrajinskih regiona - uključujući Kijev, Lavov i Dnjepropetrovsku oblast - pogodivši stambene objekte, infrastrukturu i industrijske pogone. Prema zvaničnim izveštajima, lansirano je više od 70 raketa, među kojima je bio značajan broj balističkih projektila (uključujući sistem „Iskander-M“), uz više od 280 napadnih dronova. U ovim udarima poginulo je najmanje devet civila, među kojima ima i dece, dok je preko 50 osoba povređeno.

Najsvežiji udari i najsmrtonosniji bilansi

Balističke rakete nose teške bojeve glave (najčešće oko 500 kg eksploziva) i udaraju pri enormnim brzinama, ostavljajući civilima i službama spasavanja svega nekoliko minuta – ili sekundi – za reakciju. Među najtežim tragedijama uzrokovanim ovim oružjem izdvajaju se:

• Kijev (19. i 24–25. jul 2026.): U noći 19. jula 2026. Kijev je pretrpeo jedan od najmasovnijih balističkih napada – tokom pet sati lansirano je više od 40 balističkih i hipersoničnih raketa (Iskander i Cirkon). Samo nekoliko dana kasnije, 24. jula 2026, ruska balistička raketa pogodila je lokaciju u okolini Kijeva gde se održavao događaj posvećen Odbrambenoj industriji Ukrajine, usmrtivši najmanje 10 i ranivši preko 100 ljudi. Već sledeće noći usledio je novi talas balističkih projektila na prestonicu
• Poltava (3. septembar 2024.): Dve balističke rakete Iskander-M pogodile su Vojni institut za komunikacije i obližnju bolnicu, usmrtivši preko 58 ljudi i ranivši više od 300
• Selo Hroza, Harkov (5. oktobar 2023.): Projektil Iskander-M pogodio je lokalni kafić tokom komemoracije, usmrtivši 59 civila – gotovo šestinu ukupnog stanovništva ovog sela
• Kramatorsk (8. april 2022.): Napad balističkom raketom Točka-U na železničku stanicu krcatu civilima usmrtio je više od 60 ljudi

Ruski balistički arsenal: Od Iskandera do Orešnika

Rusija u napadima na Ukrajinu kombinuje nekoliko tipova balističkog naoružanja:

• Iskander-M (9M723): Glavno rusko taktičko balističko oružje dometa do 500 km. Leti kvazibalističkom putanjom na visinama do 50 km, dostiže brzine iznad 6 Maha i u završnoj fazi leta izvodi oštre manevre izbegavanja uz izbacivanje radarskih mamaca. Ruska proizvodnja iznosi oko 55–60 komada mesečno

• KN-23 / KN-24 (Severna Koreja): Projektili koje je Pjongjang isporučio Moskvi. Po konstrukciji i dometu slični su Iskanderu, nosivosti oko 500 kg eksploziva
• H-47M2 Kindžal: Aerobalistička raketa lansirana sa lovaca MiG-31K. Dostiže hipersonične brzine i ubrzava u gornjim slojevima atmosfere pre nego što se vertikalno obruši na metu
• S-300 / S-400 u kopnenom režimu: Protivvazdušne rakete prilagođene za napade na zemaljske ciljeve. Zbog lansiranja iz neposredne blizine granice (iz Belgorodske i Kurske oblasti) do Harkova ili Sumija stižu za svega 40 do 90 sekundi
• Orešnik (Ispitan krajem 2024): Eksperimentalna balistička raketa srednjeg dometa (IRBM) sa više samostalno usmeravanih bojevih glava (MIRV), upotrebljena protiv industrijskih kompleksa u Dnjepru

Zašto je balističku raketu ekstremno teško oboriti?

Za razliku od krstarećih raketa koje lete nisko, paralelno sa zemljom i brzinama putničkog aviona, balistička raketa predstavlja potpuno drugačiji fizikalni izazov:

• Putanja i brzina: Balistički projektil se lansira visoko u atmosferu (ili kosmos) i ka cilju se obrušava pod strmim uglom brzinama od 5 do 8 Maha (preko 6.000 km/h)
• Kratko vreme reakcije: Od trenutka lansiranja do udara protekne svega 2 do 5 minuta. PVO operateri imaju doslovno sekunde da uoče cilj i lansiraju presretač
• Manevrisanje i radio-elektronski mamci: Modernizovane verzije Iskandera pri padu menjaju ugao i izbacuju kapsule-mamce koje na radaru izgledaju identično kao prava bojeva glava
• Taktika zasićenja (Saturacija): Rusija u isto vreme lansira stotine dronova "šahed" i krstarećih raketa kako bi preopteretila radare i potrošila municiju PVO-a, a zatim lansira balistički talas koji prolazi kroz stvorene rupe u odbrani

Šta je Ukrajini potrebno i gde nastaje problem sa Zapadom?

Da bi se balistička raketa uništila, nije dovoljno da raketa-presretač eksplodira u njenoj blizini – neophodna je tehnologija "hit-to-kill" (direktan fizički sudar u vazduhu pri enormnoj brzini koji kinetičkom energijom uništava samu bojevu glavu).

Ukrajini su za ovo neophodni zapadni napredni PVO/PRO sistemi:

• MIM-104 Patriot (SAD) sa presretačima PAC-3 MSE / CRI
• SAMP/T (Francuska/Italija) sa raketama Aster 30

Ko je dao sisteme, a zašto nema više?

SAD, Nemačka, Holandija i Rumunija isporučile su Ukrajini nekoliko baterija sistema Patriot, dok su Francuska i Italija donirale sisteme SAMP/T. Međutim, broj ovih baterija je nedovoljan za pokrivanje geografski ogromne zemlje.

Glavni razlozi zašto Kijev ne dobija dovoljne količine:

1. Proizvodna grla i ekstremne cene: Jedna baterija Patriot košta preko milijardu dolara, dok pojedinačni presretač PAC-3 MSE košta oko 4 do 5 miliona dolara. Zapadna vojna industrija proizvodi tek nekoliko stotina ovih projektila godišnje
2. Strateške rezerve NATO-a: SAD i evropske sile drže većinu svojih sistema raspoređene u sopstvenim bazama ili u kriznim regionima poput Bliskog istoka i Indo-Pacifika
3. Asimetrija troškova: Korišćenje dva presretača od po 5 miliona dolara za obaranje jedne balističke rakete dovodi do brzog pražnjenja zapadnih skladišta, što rezultira taktičkim doziranjem isporuka

PVO sistemi kao jedina linija između života i uništenja

Vojna realnost na terenu je neumoljiva – Ukrajina bez modernih zapadnih PVO sistema jednostavno nema nikakvu šansu da se odbrani od balističkih raketa. Stari sovjetski sistemi koje je Ukrajina posedovala ne mogu da presretnu projektile koji padaju brzom brzinom od 6 Maha, dok mobilne grupe sa lakim raketnim bacačima protiv ove vrste naoružanja nemaju nikakvu funkciju.

Napredni protivvazdušni sistemi poput Patriota i SAMP/T za Ukrajinu više nisu pitanje vojne pomoći ili taktičke prednosti, već vitalni uslov fizičkog opstanka zemlje. Bez kontinuirane isporuke ovih baterija i stotina presretačkih raketa svake godine, ukrajinski gradovi, energetska mreža i ključna infrastruktura ostaju potpuno izloženi neprekidnom balističkom razaranju protiv kojeg alternative jednostavno nema.