Pritisak na ukrajinsku privredu raste, jer je zbog stalnih napada većina brodovlasnika prekinula isporuke, a troškovi osiguranja su "skočili u nebesa"
Putin koristi blokadu luka da oslabi ekonomiju Kijeva i izazove rast cena hrane širom sveta, računajući da će time izvršiti politički pritisak na zapadne saveznike Ukrajine
Napadi ukrajinskih dronova duboko na teritoriju Rusije izazvali su nestašice goriva, opteretili ekonomiju, uneli nemir među obične građane i zadali ozbiljne glavobolje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Uz to, ukrajinske snage su praktično odsekle okupirani Krim od ostatka Rusije i nastavljaju da napadaju brodove u Crnom i Azovskom moru. Međutim, i Rusija je u poslednje vreme ostvarila određene uspehe.
Nova, znatno brutalnija kampanja napada na ukrajinske luke na Crnom moru ogolila je surovu istinu:
- Ukrajina nema dovoljno PVO raketa
- poremećen je izvoz žita
- skresani su prihodi države
- zaustavljene isporuke oružja ukrajinskoj vojsci
Poljoprivreda čini čak 60 odsto ukupnog robnog izvoza Ukrajine, pa ovi ruski napadi stižu u najgorem mogućem trenutku - baš kada se poljoprivrednici spremaju za žetvu.
Ako ova blokada potraje, Rusija bi mogla da preseče ključni izvor deviznih prihoda Ukrajine i ojača svoju pregovaračku poziciju u svetu tako što će naneti udarac velikim uvoznicima žita u Africi i Aziji, piše "Tajm".
Kijev, s druge strane, pokušava da umanji razmere štete. Nakon dvonedeljnih žestokih udara ruskih dronova i raketa na Odesu i druge primorske gradove, ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki tvrdio je u julu da su luke i dalje otvorene i operativne. Međutim, oko 90 odsto brodovlasnika obustavilo je dolaske jer su - baš kao i u Ormuskom moreuzu blizu Irana - troškovi osiguranja skočili u nebesa zbog konstantne opasnosti od novih napada.
Ovo nije prvi put da je pomorski saobraćaj na Crnom moru prekinut od početka ruske invazije. Talasi ruskih napada na luke krajem 2025. i početkom 2026. godine nisu zadugo usporili rad. Ali ovi poslednji udari su i širi i žestoki, u velikoj meri zato što su nedavni uspesi Ukrajine, naročito unutar same Rusije, isprovocirali Putina da pokuša da povrati inicijativu na frontu. Za sada, i Ukrajina i Rusija ostaju posvećene agresivnim vojnim strategijama.
Putinova taktika i glavni cilj
Neposredni problem Ukrajine jeste to što se oslanja na ograničene zalihe američkih PVO sistema "patriot" - jedinu pouzdanu odbranu od ruskih raketa - kako bi zaštitila svoje gradove i vojne linije snabdevanja. Premeštanje "patriota" radi odbrane luka bilo bi i preskupo i izuzetno rizično. Svesna toga, Rusija će nastaviti da gađa luke raketama i dronovima, ne ostavljajući osiguravajućim kućama razlog da smanje premije, a brodovlasnicima motiv da se vrate.
Pored toga što smanjuje prihode Kijeva i njegovu sposobnost da finansira rat, Moskva se nada da će skokom cena hrane na globalnom nivou oslabiti i međunarodnu podršku Ukrajini. Ukrajina obezbeđuje četvrtinu uvoza pšenice za Egipat i oko 18 procenata za Indoneziju. Takođe je najveći dobavljač kukuruza za Evropsku uniju, pokriva čak 92 odsto njenog uvoza suncokretovog ulja i ostaje ključni izvor stočne hrane i biljnih ulja.
Putin računa na to da će poskupljenje hrane - u trenutku kada američki rat sa Iranom već podiže cene nafte i svega ostalog - primorati ukrajinske trgovinske partnere, pre svega u Evropi, da pritisnu Kijev da obustavi napade unutar Rusije. Međutim, malo je verovatno da će ta strategija upaliti, navodi se u analizi "Tajma".
Šta Ukrajina može da uradi
Podrška Evrope Ukrajini i dalje je čvrsta, a vlade koje trpe posledice poskupljenja pre će okriviti Moskvu nego Kijev. Ipak, Putin očajnički želi pobede na frontu, pa će gurati po svom čak i bez čiste i ubedljive pobede na pomolu. Isto tako, ne treba očekivati ni obnovu sporazuma postignutog pod okriljem Ujedinjenih nacija u julu 2022. godine, koji je ranije omogućio bezbednu plovidbu do i iz ukrajinskih luka.
Baš kao što je kriza u Ormuskom moreuzu primorala susedne zemlje da grozničavo traže nove puteve za izvoz nafte iz Persijskog zaliva, tako bi i Ukrajina mogla da preusmeri izvoz žita preko Dunava, rumunskih luka i železnice, kao što je to činila na početku rata. Ali, kao i tada, ta alternativna rešenja su skupa i logistički znatno komplikovanija.
Zbog svega ovoga, priroda ruskog rata protiv Ukrajine nastaviće da se menja dok obe strane traže način da prekinu pat-poziciju na frontu u svoju korist. A ekonomska šteta, koja se oseća daleko izvan granica Ukrajine i Rusije, nastaviće da se gomila.
