Potpuna pomračenja Sunca - kada Mesečev disk u potpunosti zakloni Sunčev disk - retke su pojave
To nije samo prilika za posmatranje neba, već i važan trenutak za nauku
Čisto da se zna, nebeski zmaj neće pojesti Sunce 12. avgusta 2026. godine. Niti će mitski vuk po imenu Skol juriti Sunce preko neba, uhvatiti ga i zagristi. A neće ga progutati ni džinovska veverica. Ali nemojte to govoriti drevnim Kinezima, Nordijcima ili narodu Čokto, koji su verovali da se upravo to dešava tokom potpunog pomračenja Sunca.
Danas znamo bolje, ali iako na pomračenja Sunca više ne gledamo sa istim strahom ili kroz mitove kao drevni narodi, i dalje ih posmatramo sa mešavinom divljenja, uživanja i poštovanja prema načinu na koji funkcioniše satni mehanizam kosmosa. Ništa drugačije neće biti ni sa pomračenjem koje počinje na Arktiku, iznad severne Rusije u 19.54 sati po lokalnom vremenu 12. avgusta, a zatim nastavlja preko Grenlanda, Islanda, Španije i Sredozemnog mora - zakačiće usput i severoistočni ugao Portugala. Pomračenje Sunca biće vidljivo i u Srbiji. U Beogradu će početi oko 19.26 časova, najveći stepen pomračenja očekuje se oko 19.45, dok će Sunce ubrzo potom zaći za horizont. U drugim delovima Srbije vremena će se razlikovati svega nekoliko minuta. To će ujedno biti i prvo potpuno pomračenje Sunca koje prelazi preko centralne Evrope još od 1999. godine.
Potpuna pomračenja Sunca - kada Mesečev disk u potpunosti zakloni Sunčev disk - retke su pojave. U proseku, na nekoj tački na Zemljinoj kugli dogode se tek jednom u 18 meseci. A na bilo kojoj tačno određenoj lokaciji na Zemlji, pomračenje se desi u proseku tek jednom u 350 godina - bilo da je reč o srcu Pariza, poljima Stounhendža ili, kao ove godine, Nacionalnom parku Snajfellsjokul na Islandu, gde će nadolazeće pomračenje baciti svoju senku u 17.45 sati po lokalnom vremenu.
Čista je nebeska slučajnost što do savršenog pomračenja uopšte i dolazi, piše "Tajm". Sunce je široko oko 1,39 miliona kilometara - odnosno 400 puta veće od Meseca, čiji je prečnik oko 3.475 kilometara. Ali Sunce je ujedno i oko 150 miliona kilometara udaljeno - skoro 400 puta dalje od Meseca, koji se u proseku nalazi na oko 384.000 kilometara od Zemlje. Rezultat je to da oba nebeska tela na našem nebu deluju gotovo identične veličine. Kada se Mesec nađe direktno ispred Sunca u savršenom poravnanju potpunog pomračenja, Sunčev disk biva potpuno zaklonjen, dok Sunčeva korona - spoljašnji omotač sunca - silovito svetli i bukti oko ivica Meseca koji ga je preklopio.
Koliko dugo će moći da se posmatra pomračenje
Naravno, nije svako pomračenje potpuno. Delimična pomračenja, kada Mesec zaklanja samo deo Sunca, češća su i dešavaju se u proseku dva puta godišnje. Osim toga, ni potpuno pomračenje nije potpuno svuda na Zemlji. Da bi 12. avgusta doživeli pun efekat, posmatrači će morati da se nalaze unutar relativno uske trake senke - široke oko 290 kilometara i dugačke blizu 8.300 kilometara - koja se proteže od Sibira pa sve do mora. Čak i tada, faza potpunog pomračenja trajaće kratko - najviše dva minuta i 18 sekundi, u zavisnosti od lokacije. Zapadni deo Islanda uživaće u tom najdužem trajanju. Što ste dalje od te uske trake, to će i manji deo Sunčeve površine biti zaklonjen Mesecom.
Postoji i treći tip pomračenja, poznat kao prstenasto pomračenje, koje nastaje zbog specifičnosti Mesečeve putanje. Staza kojom se Mesec kreće oko Zemlje je eliptična, a ne savršeno kružna. Kada nam je najbliži (u perigeju), Mesec je udaljen oko 363.000 kilometara. Kada je najudaljeniji (u apogeju), ta razdaljina naraste na oko 404.000 kilometara. Što je Mesec dalje, to deluje manje na nebu; ako se pomračenje dogodi kada je Mesec u apogeju, Mesečev disk nije dovoljno velik da pokrije celo Sunce. Tada nastaje efekat takozvanog "vatrenog prstena", gde je spoljna ivica Sunca vidljiva oko cele ivice Meseca. U proseku, prstenasta pomračenja se dešavaju dva puta godišnje.
Važan trenutak za nauku
Potpuno pomračenje Sunca nije samo prilika za posmatranje neba, već i važan trenutak za nauku. Najčuveniji eksperiment izveden tokom jednog pomračenja odigrao se 29. maja 1919. godine. Četiri godine ranije, u novembru 1915, Albert Ajnštajn je predstavio svoju Opštu teoriju relativnosti, tvrdeći, između ostalog, da gravitacija može zakriviti prostor-vreme i skrenuti svetlost dok prolazi pored masivnog objekta kao što je Sunce. To skretanje svetlosti je minimalno. Ajnštajn je izračunao da bi svetlost zvezda koja prolazi pored Sunca skrenula za svega 1,75 lučnih sekundi (pri čemu jedna lučna sekunda iznosi 1/3600 deo jednog stepena). Taj fenomen je, naravno, nemoguće uočiti tokom običnog sunčanog dana, jer bi jarka svetlost Sunca potpuno zaklonila slabašnu svetlost zvezda. Međutim, tokom pomračenja, ta svetlost na kratko zgasne.
Kako bi iskoristili tu priliku, dve ekspedicije astronoma - jedna iz opservatorije u Griniču, a druga sa Univerziteta u Kembridžu - krenule su ka Sobralu u Brazilu i ostrvu Prinsipe u blizini zapadne obale Afrike, odakle se moglo posmatrati pomračenje 1919. godine. Tokom tih nekoliko minuta potpunog mraka, oni su precizno zabeležili položaje zvezda u blizini Sunca koje su se odjednom pojavile na nebu. Narednih večeri, nakon zalaska Sunca, ponovo su izmerili položaje istih tih zvezda i utvrdili da se oni zaista neznatno razlikuju od merenja napravljenih tokom pomračenja.
"Svetlost na nebu skrenula s putanje. Zvezde nisu tamo gde su delovale niti gde je izračunato da treba da budu, ali niko ne treba da brine", objavio je Njujork tajms u svom izdanju od 10. novembra 1919, nakon što su objavljeni rezultati posmatranja.
Ciljevi NASA tokom pomračenja Sunca
Tokom predstojećeg pomračenja neće biti izvođeni tako senzacionalni eksperimenti, ali naučnog rada neće nedostajati. Tokom potpunog pomračenja, NASA planira da podigne istraživački avion na visinu od preko 15.000 metara - iznad nivoa oblaka - kako bi posmatrala Sunčevu koronu na različitim talasnim dužinama vidljive i infracrvene svetlosti. Pri brzini od oko 770 kilometara na sat, kamere u avionu uspeće da zabeleže tri minuta potpunog pomračenja - duže nego na bilo kojoj tački na Zemlji. Na drugim mestima, studenti sa američkih univerziteta otputovaće na Island i u Španiju kako bi učestvovali u nacionalnom projektu puštanja istraživačkih balona pre, tokom i posle pomračenja, sa ciljem da proučavaju dinamiku atmosfere u momentima kada naglo padne mrak i podjednako brzo ponovo svane.
Ipak, za ogromnu većinu od oko 15 miliona srećnika - što je svega 0,2 odsto svetske populacije - koji žive u pojasu potpunog pomračenja, sve će se svesti na spektakularan nebeski šou. Prisustvo Sunca na dnevnom nebu jedna je od najvećih i najizvesnijih konstanti u prirodi - sve dok u jednom trenutku to ne prestane da bude. Biti svedok tog njegovog nestanka predstavlja retku i dragocenu privilegiju.
(Time)
