Sva tri baltička naroda svesni su svoje strateške pozicije i prioritet zaštite teritorije
Projektovane strukture su projektovane da izdrže rusku artiljeriju
Duboko u šumama Estonije, uz granicu sa Rusijom, podiže se prvi u nizu betonskih bunkera projektovanih da izdrže direktan pogodak ruske artiljerije. Reč je o početku izgradnje mreže od 600 takvih tvrđava, koje predstavljaju ključni deo odbrambene strategije zaštite najizloženijeg dela istočnog krila NATO-a od moguće invazije.
Ova linija bunkera je deo slojevitog odbrambenog sistema koji će se protezati skoro 1.000 kilometara, od severa Estonije do Poljske, sa ciljem odbrane baltičkih država.
Iako je desetogodišnji projekat počeo 2024. godine, zvaničnici odbrane izrazili su zabrinutost da možda neće biti završen na vreme. Oni se plaše da bi, u slučaju mirovnog sporazuma u Ukrajini, Moskva mogla da preusmeri pažnju na Baltik, posebno imajući u vidu planove Kremlja da poveća vojnu proizvodnju i eskalira hibridne napade.
- Naš cilj je da budemo što bolje pripremljeni da branimo našu naciju od agresivnog suseda - rekao je Kristjan Halg, portparol Estonskih odbrambenih snaga, za britanski Telegraf.
Sve tri baltičke države - Estonija, Letonija i Litvanija - svesne su nedostatka strateške dubine i ne mogu sebi priuštiti gubitak teritorije.
- Uskraćivanje mobilnosti neprijatelja od prvog metra je neophodno da bi se uskratila njihova operativna sloboda i da bi se savezničkim snagama omogućilo da budu efikasnije u svom odbrambenom položaju - dodao je Halg.
Utvrđenja protiv ruske artiljerije
Bunkeri, svaki površine oko 35 kvadratnih metara, prvenstveno su projektovani da izdrže "direktne pogotke artiljerijskih granata kalibra 152 mm, koje najčešće koriste ruske oružane snage", objasnio je Halg.
Međutim, priznao je da bi otpornost na smrtonosne dronove tipa Šahed "zavisila od ugla udara", dok bunkeri verovatno ne bi izdržali udar razornih klizećih bombi.
U narednih nekoliko meseci planirana je izgradnja još 23 bunkera, zajedno sa 40 kilometara protivtenkovskih rovova koji se već kopaju, a cela linija trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine.
Inače, Estonija, Letonija i Litvanija će uložiti po 70 miliona evra u Baltičku odbrambenu liniju, što je ogroman izdatak iz njihovih odbrambenih budžeta. Estonija trenutno prednjači u sprovođenju plana. Kadi-Kai Kolo, šefica odeljenja za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambena ulaganja, rekla je da njena zemlja ima komparativnu prednost jer veliki deo njene granice pokriva Čudsko jezero i močvarni teren, koji služe kao "prirodne barijere".
Duž kopnene granice sa Rusijom biće postavljeno 40 "odbrambenih uporišta", koja će, pored bunkera, uključivati kontejnere za opremu, skloništa, protivtenkovske prepreke i bodljikavu žicu. Međutim, projekat kasni godinu dana nakon što je prototip bunkera teško oštećen tokom testiranja krajem 2024. godine.
"Nažalost, ne razumeju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna"
- Dobili smo vredne povratne informacije i ispravili naše projekte - rekla je Kolo. Pored toga, estonska vojska radi na instaliranju sistema za detekciju dronova i nabavci ključnih sistema protivvazdušne odbrane.
Rajmond Kaljulaid, šef estonske delegacije pri NATO-u, smatra postavljanje prvog bunkera važnom prekretnicom.
- To je samo jedan primer odlučnosti ovih zemalja da zaštite našu slobodu i suverenitet od ruskog imperijalizma - rekao je on i kritikovao deo Evrope.
- Nažalost, ne razumeju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna. Neki lideri razumeju, ali nisu u stanju da deluju i zapravo nešto urade umesto da samo pričaju o tome - poručio je on.
(Telegraph)
